Stanarine su u Evropskoj uniji u prvom kvartalu ove godine porasle za 0,9 odsto, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2022. godine, dok su cene stambenih nekretnina pale za 0,7 odsto, zaključak je novog istraživanja Eurostata.
Ovo je već drugi uzastopni pad cena nekretnina, pošto su one i u poslednjem kvartalu 2022. godine pale za 1,4 odsto.
U poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine, stanarine u EU su međugodišnje porasle za 2,9 odsto, a cene nekretnina za 0,8 odsto.
Cene nekretnina u evrozoni su u prvom kvartalu 2023. godine porasle za 0,4 odsto.
Kod Hrvata najveći rast cena stanova
Gledajući prvi kvartal, najveći rast cene po zemljama beleži Hrvatska, gde cu cene stanova otišle naviše 14 odsto međugodišnje. U vrhu ove liste je potom Litvanija, sa 13 odsto i Bugarska sa 9,5 odsto.
Na dnu liste su Danska, gde su nekretnine pojeftinile 6,2 odsto, Nemačka sa padom cena od 6,8 odsto i Švedska, sa 6,9 odsto.
Hrvatska je i u poslednjem kvartalu prošle godine bila rekorder po međugodišnjem rastu cena, sa skokom od 17,3 odsto.
Na kvartalnom nivou stambeni prostor je najviše poskupeo u Danskoj, za 2,5 odsto, i Mađarskoj, za 2,2 odsto.
Cene nekretnina su u tromesečju najviše pale u Luksemburgu, za 4,1 odsto, zatim Nemačkoj, za 3,1 odsto i Finskoj, 1,8 odsto.
U periodu od skoro 13 godina, od 2010. godine do prvog kvartala 2023. godine, su stanarine u EU porasle za 20 odsto, a cene stambenih nekretnina za 46 odsto.
Tokom ovog perioda su cene stambenih nekretnina porasle u 24 države članice EU, najviše u Estoniji - za 200 odsto, Mađarskoj - 180 odsto, Litvaniji - 146 odsto, Letoniji - 132 odsto, Luksemburgu - 126 odsto, Češkoj - 123 odsto, i Austriji - 122 odsto.
Pad cena je zabeležen u tri EU države, Grčkoj - za 14 odsto, Italiji - devet odsto, kao i na Kipru - dva odsto.
Stanarine su u pomenutom periodu porasle u 26 EU zemalja, najviše u Estoniji - za 212 odsto, i Litvaniji - 165 odsto, dok su one pale samo u Grčkoj - za 22 odsto.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
