Iako je potražnja za stanovima u najvećim gradovima Srbije i dalje velika, pronalaženje pristupačnog smeštaja postaje sve teže. Kirije u Beogradu ostaju visoke, pojedini luksuzni stanovi izdaju se za čak 1.500 evra mesečno, dok se strani državljani suočavaju sa dodatnim problemima zbog neprijavljivanja boravka i otežanog plaćanja zakupnine, piše RTS.
Posebno su pogođeni ruski državljani koji su poslednjih godina došli u Srbiju. Prema navodima Olge Buckaje, novac koji su pojedini njeni sunarodnici legalno zaradili ostao je blokiran u Alta banci, zbog čega su neki ostali bez sredstava za svakodnevne troškove i plaćanje stanarine.
Olga Buckaja je pre osam godina iz Rusije došla u Beograd, gde je osnovala agenciju koja pomaže ruskim državljanima da se presele u Srbiju i započnu život u novoj sredini. Međutim, kako ističe, sa novim talasom doseljavanja pojavili su se i ozbiljniji problemi.
Stanovi za 300 do 350 evra gotovo nedostupni u Beogradu
Jedan od najvećih problema za ruske državljane koji trenutno žive u Srbiji jesu visoke cene zakupa. Budžet od 300 do 350 evra mesečno, koji mnogi izdvajaju za stanovanje, više nije dovoljan za pronalaženje odgovarajućeg stana u Beogradu.
„Veliki problem je što su kirije sada izuzetno visoke. Ljudi imaju budžet od 300 do 350 evra za iznajmljivanje stana, ali za taj novac u Beogradu bukvalno ne mogu da pronađu ništa“, navodi Buckaja.
Dodatnu prepreku predstavlja činjenica da pojedini stanodavci ne žele da prijave podstanare na adresi na kojoj žive.
Ovaj problem nije samo administrativne prirode. Prijava boravišta, odnosno odgovarajuća evidencija boravka stranog državljanina, važna je i za nastavak postupka regulisanja njegovog boravka u Srbiji.
Zbog toga se mnogi doseljenici nalaze u nezavidnoj situaciji: teško pronalaze stan koji mogu da priušte, a kada ga pronađu, ne mogu uvek da dobiju potrebnu prijavu adrese.
Neplaćanje kirije može da ugrozi boravak stranaca u Srbiji
Problemi sa novcem i plaćanjem stanarine mogu imati i ozbiljnije posledice po strane državljane koji žive u Srbiji.
Advokat Željko Simić upozorava da se problem ne odnosi samo na ruske državljane, već na sve strance koji borave u Srbiji, a nemaju nekretninu u svom vlasništvu.
„Strani državljani, ne samo Rusi već i svi ostali koji trenutno borave u Srbiji, a nisu kupili nekretninu već žive u iznajmljenim stanovima, imaće problem ukoliko ne budu u mogućnosti da nastave da plaćaju zakup“, navodi Simić.
Drugim rečima, finansijska nesigurnost i nemogućnost redovnog plaćanja smeštaja mogu dodatno da zakomplikuju njihov položaj i postupke u vezi sa regulisanjem boravka.
Luksuzni stanovi u Beogradu izdaju se i za 1.500 evra
Dolazak velikog broja stranih državljana, posebno iz Rusije, prethodnih godina uticao je i na tržište nekretnina. Veća potražnja za stanovima, naročito u Beogradu, doprinela je rastu cena zakupa.
Posebno visoke cene beleže se u luksuznim stambenim kompleksima.
Nenad Avram iz agencije „Eminent nekretnine“ navodi da je Beograd na vodi posebno zanimljiv za izdavanje stanova.
„Beograd na vodi je prevashodno namenjen i izdavanju stanova. Cena iznajmljivanja nameštenih stanova iznosi oko 20 evra po kvadratnom metru, a stanovi sa jednom spavaćom sobom u poslednjem periodu izdaju se i za 1.500 evra mesečno“, ističe Avram.
Takve cene pokazuju koliko su razlike na tržištu zakupa velike: dok deo zakupaca pokušava da pronađe stan za 300 do 350 evra, mesečna kirija za pojedine stanove u luksuznim kompleksima dostiže i nekoliko puta veći iznos.
Izdavanje stanova na dan i dalje veliki problem za poresku kontrolu
Pored visokih cena dugoročnog zakupa, problem predstavlja i tržište kratkoročnog izdavanja stanova, odnosno smeštaja na dan.
Veliki deo ovog tržišta, prema oceni poreskih stručnjaka, i dalje posluje u sivoj zoni, što državu lišava značajnih poreskih prihoda.
Iako je pre dve godine sa predstavnicima platforme Booking.com postignut dogovor o dostavljanju podataka Poreskoj upravi o smeštajnim objektima koji se oglašavaju na toj platformi, očekivani sistem kontrole, prema navodima poreske konsultantkinje Biljane Trifunović, još nije zaživeo.
„Ako turista iz inostranstva može da pronađe stan u Beogradu putem te platforme, onda i Poreska uprava može da dođe do tog podatka. Međutim, ta saradnja do danas nije zaživela. Nisu uspostavljeni mehanizmi kontrole, Booking.com ne dostavlja podatke Poreskoj upravi, ali ni sama Poreska uprava nije preduzela dalje korake kako bi kontrolisala ovu oblast“, navodi Trifunović.
Kako izdavanje stanova kontrolišu zemlje Evropske unije?
Za razliku od Srbije, Evropska unija je uvela obavezu izveštavanja za digitalne platforme koje posreduju u izdavanju smeštaja.
Prema evropskim pravilima, platforme poput Booking.com-a dužne su da poreskim organima dostavljaju podatke o izdavaocima smeštaja i prihodima ostvarenim preko svojih servisa.
Time se poreskim institucijama olakšava kontrola tržišta kratkoročnog izdavanja i otkrivanje prihoda koji nisu prijavljeni.
U Srbiji, međutim, pitanje kontrole izdavanja stanova i dalje ostaje otvoreno. Istovremeno, zakupci se suočavaju sa visokim cenama, otežanim pronalaženjem pristupačnog smeštaja i problemima sa prijavom boravka, dok država pokušava da pronađe efikasniji način za kontrolu tržišta i naplatu poreza.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)