Sve skuplje stanovanje postaje jedan od najvećih problema u Evropi, a poznati američki ekonomista i nobelovac Pol Krugman smatra da bi rešenje moglo da bude kombinacija dve mere: privremenog ograničavanja rasta kirija i ubrzane izgradnje novih stanova, piše Poslovni.hr.
Prema njegovom mišljenju, evropske države ne mogu da čekaju godinama da se izgradi dovoljno stanova dok građani svakog meseca izdvajaju sve veći deo prihoda za stanovanje. Zbog toga predlaže da se rast kirija privremeno ograniči, uz istovremeno uklanjanje prepreka za novu gradnju.
Krugman je u razgovoru za Euronews govorio i o drugim velikim problemima koji opterećuju evropsku ekonomiju. Posebno je upozorio na rastući javni dug Francuske, koji bi u slučaju ozbiljne finansijske krize mogao da ugrozi čitavu evrozonu, ali i na sve teži položaj evropske industrije u konkurenciji sa SAD i Kinom.
Kirije postaju neizdržive, posebno za mlade
Stambena kriza sve snažnije pogađa evropske gradove. Visoke cene stanova i zakupa otežavaju osamostaljivanje mladih, dok sve veći broj ljudi mora da izdvaja značajan deo mesečnih prihoda samo za krov nad glavom.
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje podatak da čak 51 odsto stanovnika evropskih gradova smatra da je stanovanje hitan problem u mestu u kojem žive, prema podacima koje je predstavila Evropska komisija.
U pojedinim evropskim gradovima cene zakupa dostigle su nivo koji je posebno težak za studente. U Rimu, na primer, mesečna kirija za jednu studentsku sobu može da dostigne čak 1.200 evra.
Evropske studentske organizacije upozoravaju i da studenti koji ne žive sa roditeljima u proseku troše gotovo 40 odsto svojih mesečnih prihoda na stanovanje.
Krugman smatra da je osnovni problem nedostatak stanova i da je dugoročno rešenje jasno: potrebno je graditi više i ukloniti propise koji nepotrebno usporavaju izgradnju.
Tamo gde su prepreke za gradnju ublažene, povećanje ponude stanova već je doprinelo smanjenju pritiska na cene, ukazuje ovaj ekonomista.
Međutim, nova gradnja zahteva vreme, a građani se sa visokim kirijama suočavaju već sada.
Krugman predlaže ograničavanje rasta kirija
Upravo zbog toga Krugman smatra da bi privremena regulacija kirija mogla da bude deo rešenja.
Njegov predlog nije potpuno zamrzavanje cena niti trajno ograničavanje tržišta. Zalaže se za modele stabilizacije kirija koji sprečavaju nagla poskupljenja, ali istovremeno omogućavaju investitorima da grade nove stanove.
Kao jedan od primera navodi Njujork, gde postoje različiti modeli regulacije zakupa, ali i poreske olakšice za privatne investitore koji učestvuju u izgradnji pristupačnih stanova.
Sličan pristup postoji i u Berlinu, gde su uvedena ograničenja za određene nove ugovore o zakupu. Prema tamošnjim pravilima, kirija po pravilu ne može da bude veća od 10 odsto iznad uporedive lokalne cene, uz određene izuzetke, između ostalog za novogradnju i temeljno renovirane stanove.
Krugman smatra da bi ovakve mere trebalo primenjivati ograničeno vreme, dok se ne poveća broj raspoloživih stanova.
Njegova ideja je da se građanima pruži kratkoročna zaštita od naglog rasta troškova, dok bi masovnija izgradnja postepeno rešavala problem nedovoljne ponude.
Francuski dug mogao bi da ugrozi celu evrozonu
Dok kod stambene krize vidi prostor za relativno brzo delovanje, Krugman je mnogo zabrinutiji zbog finansijske situacije u Francuskoj.
Javni dug ove zemlje dostigao je oko 119 odsto bruto domaćeg proizvoda krajem drugog tromesečja 2026. godine, odnosno približno 3,6 biliona evra.
Francuska se tako nalazi među najzaduženijim članicama Evropske unije, zajedno sa Grčkom i Italijom.
Krugman smatra da zemlji nije neophodno da sprovodi nagle i bolne mere štednje, ali da mora da predstavi uverljiv plan za dugoročnu stabilizaciju javnih finansija.
Jedan od problema vidi u penzionom sistemu i relativno niskoj starosnoj granici za odlazak u penziju.
Ipak, najveći rizik vidi u mogućnosti da Francuska jednog dana izgubi poverenje finansijskih tržišta i više ne bude u stanju da se zadužuje pod održivim uslovima.
Takav scenario mogao bi da izazove mnogo veće posledice nego ranije dužničke krize u manjim evropskim državama.
Razlog je veličina francuske ekonomije. Francuska je druga najveća privreda Evropske unije i jedna od ključnih članica evrozone.
Krugman upozorava da bi finansijska kriza u tako velikoj zemlji predstavljala ozbiljan test za čitav monetarni sistem.
Evropa bi mogla da izgubi veliki deo svoje industrije
Još jedan problem koji zabrinjava poznatog ekonomistu jeste slabljenje evropske industrije.
Evropski proizvođači suočavaju se sa nekoliko pritisaka istovremeno: američkim carinama, visokim troškovima energije i sve snažnijom konkurencijom kineskih kompanija.
Posebno je ugrožena automobilska industrija, koja predstavlja jedan od najvažnijih stubova evropske proizvodnje.
Krugman smatra da evropske kompanije i dalje imaju mogućnost da povrate konkurentnost, ali upozorava da bi dugotrajno slabljenje proizvodnje moglo da izazove mnogo dublje posledice.
Problem nije samo u zatvaranju pojedinačnih fabrika. Ako počnu da nestaju dobavljači, stručni kadrovi i čitavi proizvodni lanci, njihova obnova mogla bi da traje godinama.
Drugim rečima, Evropa bi mogla da izgubi industrijsku bazu koju je gradila decenijama.
Krugman, nekadašnji zagovornik slobodne trgovine, sada podržava privremenu zaštitu
Posebno je zanimljivo što Krugman, koji je dugo zastupao slobodnu međunarodnu trgovinu, sada smatra da bi Evropa trebalo da razmotri privremene protekcionističke mere.
Prema njegovom mišljenju, evropskim proizvođačima potrebno je vreme da se prilagode novim okolnostima i odgovore na konkurenciju iz SAD i Kine.
To ne znači da bi evropsko tržište trebalo trajno zatvoriti za strane proizvode. Njegov predlog je da se privremeno zaštite određeni industrijski sektori kako bi dobili priliku da se prilagode tehnološkim promenama i novim tržišnim uslovima.
Krugman tako upozorava na tri velika izazova pred Evropom: sve skuplje stanovanje, rastuće finansijske rizike u velikim državama i opasnost od slabljenja industrije.
Njegova poruka je da Evropa mora istovremeno da pronađe način da građanima olakša troškove života, stabilizuje javne finansije i sačuva proizvodnju od koje zavise milioni radnih mesta.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)