Kada neko premine, porodica se, pored ostavinskog postupka i raspodele imovine, može suočiti i sa pitanjem šta se događa sa kreditom koji je pokojnik imao u banci.
Odgovor zavisi od nekoliko okolnosti, ali osnovno pravilo je jasno, kredit ne nestaje automatski smrću korisnika, a naslednici za dugove odgovaraju do vrednosti nasleđene imovine, što proizlazi iz Zakona o nasleđivanju.
Kome pripada nasledstvo ukoliko nema testamenta pročitajte OVDE.
Da li porodica mora da nastavi da otplaćuje kredit?
Prava i obaveze preminulog korisnika kredita prelaze na njegove naslednike ako otplata nije obezbeđena na drugi način, na primer odgovarajućom polisom osiguranja.
U zaostavštinu, dakle, ne ulaze samo stanovi, kuće, zemljište, novac i druga imovina. U njoj se nalaze i dugovi koje je preminuli ostavio.
To znači da banka ne gubi automatski pravo da potražuje preostali dug samo zato što je korisnik kredita preminuo. Međutim, to ne znači ni da članovi porodice bez ograničenja moraju da otplaćuju sve njegove obaveze iz sopstvenog novca.
Zakonom je određena granica njihove odgovornosti, a važno je i da li je kredit bio osiguran ili obezbeđen drugim sredstvom naplate.
Naslednici odgovaraju samo do vrednosti nasleđene imovine
Zakon o nasleđivanju propisuje da naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine.
U praksi, to znači da se odgovornost naslednika ne određuje samo prema iznosu preostalog kredita, već i prema vrednosti imovine koju je nasledio.
Na primer, ako osoba nasledi imovinu vrednu 40.000 evra, a preostali dug preminulog iznosi 55.000 evra, naslednik po pravilu ne odgovara za taj dug preko zakonske granice od 40.000 evra.
Ako iza preminulog nije ostala imovina, naslednici koji nisu stekli nasledstvo ne postaju automatski dužni da iz svoje imovine otplate njegov kredit samo zato što su mu bili supružnik, dete ili drugi član porodice.
Šta ako ima više naslednika?
Kada postoji više naslednika, odgovornost za dugove takođe je uređena Zakonom o nasleđivanju.
Svi naslednici solidarno odgovaraju za dugove preminulog, ali svaki samo do vrednosti svog naslednog dela. Ako je nasledstvo podeljeno, dugovi se među njima raspoređuju srazmerno naslednim delovima, osim ako iz testamenta proizlazi drugačije.
To znači da se odgovornost ne može jednostavno izjednačiti sa pravilom da svako od naslednika mora da plati isti deo kredita. Važno je koliko je ko nasledio i kakav je pravni položaj svakog naslednika.
Banka može da traži izmirenje obaveze u skladu sa pravilima o odgovornosti naslednika, ali zakonsko ograničenje njihove odgovornosti i dalje važi.
Da li supružnik ili deca automatski nasleđuju kredit?
Srodstvo sa preminulim samo po sebi ne znači da svako mora da otplaćuje njegov kredit.
Ako se naslednik valjano odrekne nasledstva u skladu sa zakonom, ne odgovara za dugove ostavioca na osnovu nasledstva.
Zakon o nasleđivanju izričito propisuje da naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove preminulog.
Tri najjača ugovora za nasleđivanje u Srbiji - koji najbolje štiti vašu imovinu pročitajte OVDE.
Šta se događa ako je kredit osiguran?
Jedna od najvažnijih okolnosti jeste da li je uz kredit ugovoreno osiguranje koje pokriva smrt korisnika.
Ako postoji odgovarajuća polisa i smrt je osigurani slučaj prema njenim uslovima, osiguravajuće društvo može da pokrije preostali dug, u obimu predviđenom ugovorom.
Međutim, nije dovoljno da je uz kredit postojalo bilo kakvo osiguranje. Treba proveriti šta tačno polisa pokriva, ko je korisnik osiguranja, da li postoje isključenja i ograničenja i koja dokumentacija je potrebna za prijavu osiguranog slučaja.
Šta ako je u pitanju stambeni kredit i postoji hipoteka?
Kod stambenog kredita situacija može biti posebno ozbiljna zato što je otplata često obezbeđena hipotekom na nekretnini.
Hipoteka ne prestaje automatski smrću dužnika. Ako naslednici steknu nekretninu opterećenu hipotekom, moraju da uzmu u obzir da banka, pod zakonskim uslovima, može da naplati potraživanje iz vrednosti založene nepokretnosti.
U zavisnosti od okolnosti i dogovora sa bankom, moguće je razmatrati nastavak otplate ili drugi način izmirenja duga. Ako se obaveze ne izmiruju, banka može pokrenuti postupak naplate, uključujući prodaju založene nekretnine pod zakonskim uslovima.
Prepisati stan deci za života ili ga ostaviti u nasledstvo? Odluka menja sve troškove, više o tome pročitajte OVDE.
Šta porodica treba prvo da uradi nakon smrti korisnika kredita?
Narodna banka Srbije savetuje da se banka što pre obavesti o smrti korisnika kredita kako bi se razjasnile mogućnosti dalje otplate.
Porodica bi trebalo da utvrdi koliko duga je ostalo, da li postoji polisa osiguranja, koja sredstva obezbeđenja su ugovorena i ko su naslednici prema ostavinskom rešenju.
Ako postoji nekretnina pod hipotekom, posebno je važno da se ne zanemare dospele rate dok se ne razjasni način dalje otplate. Sam ostavinski postupak ne treba posmatrati kao garanciju da su obaveze prema banci automatski zaustavljene.
Naslednici mogu da razgovaraju sa bankom o daljem postupanju i mogućim rešenjima. Narodna banka Srbije navodi da naslednici mogu da zaključe ugovor o pristupanju dugu, nakon čega, u dogovoru sa bankom, mogu da nastave otplatu ili da kredit prevremeno otplate.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)