Odgovor na ovo pitanje zavisi od poreskih olakšica, troškova javnobeležničkih (notarskih) usluga, ali i od želje vlasnika da zadrži kontrolu nad imovinom i spreči potencijalne porodične sporove oko nužnog dela.
Ključna razlika je u trenutku prenosa vlasništva
Prema Zakonu o nasleđivanju, osnovna razlika između poklanjanja i nasleđivanja jeste trenutak u kojem nekretnina prelazi na novog vlasnika.
Prilikom ugovora o poklonu vlasnik (poklonodavac) za života zaključuje ugovor kojim nekretninu besplatno prenosi na drugu osobu (poklonoprimca). Da bi dete postalo punopravni vlasnik, ugovor mora da sadrži izričitu izjavu kojom se dozvoljava upis u katastar. Vlasništvo prelazi na dete odmah nakon upisa u Katastar nepokretnosti, još za života roditelja. Ugovor obavezno potvrđuje nadležni javni beležnik.
Nasleđivanje se, sa druge strane, obavlja tek nakon smrti vlasnika. Prenos imovine se sprovodi kroz ostavinski postupak koji pokreće sud, a u praksi ga kao sudski poverenik vodi javni beležnik. Imovina se deli na osnovu zaveštanja ili na osnovu zakonskih naslednih redova ako testament ne postoji. Po završetku postupka donosi se pravosnažno rešenje o nasleđivanju koje je osnov za upis u katastar.
Poklonodavac može da se obezbedi
Roditelji često oklevaju da prepišu stan deci za života jer se plaše da mogu ostati bez krova nad glavom ako se porodični odnosi pokvare. U pravnom sistemu ovo se uspešno rešava tako što se u ugovor o poklonu unosi pravo doživotnog plodouživanja (ili pravo stanovanja) u korist roditelja.
Ovo pravo se upisuje u katastar kao teret na nekretnini. Ono znači da dete postaje vlasnik na papiru, ali roditelj ima zakonsko i neotuđivo pravo da u tom stanu živi do kraja života i dete ga ne može isterati niti stan može prodati bez tog tereta.
Poklon ne briše prava ostale dece
Jedan od najvećih mitova jeste da se ugovorom o poklonu može potpuno "zaobići" neko dete sa kojim roditelji nisu u dobrim odnosima. To nije tačno.
Zakonodavstvo strogo štiti nužne naslednike. Nužni deo dece u Srbiji iznosi polovinu onog dela koji bi im pripao po zakonskom redu nasleđivanja.
Ako roditelj ima dvoje dece i jednom pokloni stan za života ili mu ga ostavi testamentom, nakon smrti roditelja drugo dete ima pravo da u ostavinskom postupku traži svoj nužni deo. Prilikom obračuna zaostavštine, svi pokloni učinjeni zakonskim naslednicima za života se "uračunavaju" u nasledni deo. Ukoliko je nužni deo povređen, zakidano dete može sudskim putem zahtevati vraćanje poklona kako bi namirilo svoj nužni deo. Rok za podnošenje ovog zahteva je tri godine od smrti poklonodavca.
Koliki je porez na poklon, a koliki na nasleđe?
Prema Zakonu o porezima na imovinu, dobra vest za porodice jeste da su i kod poklona i kod nasleđivanja članovi prvog naslednog reda potpuno oslobođeni plaćanja poreza. U prvi nasledni red spadaju deca i supružnik. Dakle, kada roditelj pokloni stan detetu ili kada dete nasledi stan od preminulog roditelja, porez iznosi 0%.
Ukoliko se nekretnina prenosi na članove drugog naslednog reda, na primer kada baka i deka poklanjaju unucima, ili brat poklanja sesti, porez na poklon iznosi 1,5% od tržišne vrednosti nekretnine, dok za dalje srodnike i treća lica iznosi 2,5%.
Troškovi overe i taksi kod javnog beležnika i katastra
Iako je porez nula, prenos imovine u Srbiji nije potpuno besplatan. Moraju se platiti takse javnom beležniku i Republičkom geodetskom zavodu (katastru).
Kod ugovora o poklonu, plaća se nagrada za overu ugovora kod javnog beležnika. Pored toga, potrebno je platiti i fiksnu taksu za upis prava svojine u katastru. Ako angažujete advokata za sastavljanje ugovora, plaća se i njegova naknada prema Advokatskoj tarifi.
Kod nasleđivanja, ne plaća se overa ugovora već nagrada javnom beležniku kao povereniku suda za vođenje ostavinskog postupka. Upis u katastar se nakon toga vrši na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju prema zvaničnom cenovniku katastra. Ako među naslednicima nema spora, angažovanje advokata u ostavinskom postupku najčešće nije potrebno.
Šta je na kraju pametnije izabrati?
Izbor između ugovora o poklonu i ostavljanja u nasledstvo zavisi isključivo od ciljeva i porodične situacije.
Ako roditelji žele da još za svog života definitivno reše stambeno pitanje deteta i pruže mu finansijsku sigurnost, kao i spreče da ta nekretnina uđe u kasniju ostavinsku masu, bolja opcija može biti ugovor o poklonu.
Ako vlasnik želi da zadrži apsolutnu kontrolu, pravo raspolaganja i vlasništvo nad nekretninom do poslednjeg dana života, svakako je bolje izabrati nasleđivanje, odnosno testament.
Ako je primarni cilj roditelja da se dete brine o njima u starosti, ugovor o poklonu je rizičan jer dete nema nikakvu kontraobavezu. U tom slučaju je u Srbiji daleko bolji izbor Ugovor o doživotnom izdržavanju. Kod njega imovina prelazi na dete tek nakon smrti roditelja, a što je najvažnije, ta imovina ne ulazi u zaostavštinu i nužni naslednici ne mogu tražiti svoj deo iz nje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)