Špargla se u Srbiji malo uzgaja, a kilogram dostiže 10 evra - jednom se posadi, pa rađa godinama

Ne zahteva podizanje novog zasada svake godine, može da rađa više od decenije, a njeni mladi izdanci postižu visoku cenu na tržištu.

Proizvodnja u Srbiji i dalje je skromna i procenjuje se na oko 10 tona godišnje. To je malo u odnosu na potrebe kupaca, pa prostor za domaće proizvođače postoji, naročito ako unapred pronađu restorane, hotele, specijalizovane prodavnice i druge sigurne kupce.

Špargla je višegodišnja biljka koja se gaji zbog mladih izdanaka. Njena sezona počinje u proleće, kada se pojavljuju prvi jestivi vrhovi, a upravo tada je najvažnije da se berba obavlja pažljivo kako se biljka ne bi iscrpela.

Jednom podignut zasad može da traje duže od decenije

Za razliku od većine povrtarskih kultura, špargla ne zahteva novu sadnju svake sezone. Kada se pravilno podigne i održava, zasad može da ostane produktivan 12 do 15 godina, a u povoljnim uslovima i duže.

To je jedna od njenih najvećih prednosti, ali i razlog zbog kojeg se odluka o proizvodnji mora dobro isplanirati. Ulaganje u pripremu zemljišta i sadni materijal dolazi na početku, dok se na ozbiljnije količine ne može računati odmah.

Za podizanje zasada koriste se razvijeni podzemni delovi biljke, poznati kao krune, ili se špargla proizvodi iz semena. Sadnja se obavlja u proleće, kada prođe opasnost od jačih mrazeva.

Zemljište se priprema u dubljim redovima, odnosno rovovima, kako bi koren imao dovoljno prostora za razvoj. Krune se raspoređuju na nekoliko desetina centimetara jedna od druge, dok se između redova ostavlja dovoljno prostora za negu, obradu i berbu.

Prve godine biljka prvenstveno razvija korenov sistem. Ako se sadi sadni materijal u obliku kruna, ograničena berba može da počne naredne godine, dok se kod proizvodnje iz semena na prve izdanke za berbu čeka duže. Pun rod stiže tek kada se biljka dovoljno razvije.

Ne odgovara joj svako zemljište, a višak vode može da napravi problem

Špargli najviše odgovaraju rastresita zemljišta koja omogućavaju dobru drenažu. Posebno su pogodna peskovito-ilovasta i lakša ilovasta zemljišta, bogata organskom materijom.

Važno je da se voda ne zadržava oko korena, jer prevelika vlažnost može da dovede do njegovog propadanja. Zato pre podizanja zasada treba proveriti strukturu zemljišta, njegovu kiselost i mogućnost odvođenja suvišne vode.

Preporučuje se da se zemljište obogati dobro zgorelim stajnjakom, a kasnije se prihrana prilagođava potrebama biljke i stanju zemljišta. Kao okvirne količine za proizvodnju navode se 25 do 30 tona stajnjaka po hektaru, uz dodatak mineralnih hraniva.

Ni navodnjavanje ne treba zanemariti. U periodima bez kiše, naročito tokom intenzivnog rasta izdanaka, biljci je potrebna redovna vlaga. Ipak, zalivanje mora biti odmereno, jer špargla ne podnosi zemljište natopljeno vodom.

Mladi izdanci se beru samo nekoliko nedelja godišnje

Sezona berbe špargle relativno je kratka i najčešće traje oko šest do osam nedelja. Izdanci se seku dok su mladi, kada dostignu približno 18 do 25 centimetara i pre nego što počnu da se otvaraju njihovi vrhovi.

Prinos zavisi od starosti zasada, sorte, zemljišta i načina nege. U početnim godinama količine su znatno manje, dok se u punoj proizvodnji može dostići i osam do 12 tona po hektaru.

Posle završetka berbe biljka nastavlja da raste. Nadzemni deo, koji izgledom podseća na nežnu paprat, nije višak koji treba ukloniti, već ima važnu ulogu u obnavljanju zaliha hrane u korenu. Upravo te rezerve omogućavaju biljci da narednog proleća ponovo razvije izdanke.

Zbog toga preterana berba može da oslabi zasad i umanji proizvodnju u narednoj sezoni. Mlade biljke posebno je važno ne iscrpljivati, jer im je potrebno vreme da ojačaju.

Zelena i bela špargla razlikuju se po načinu uzgoja

Iako se na pijacama i u prodavnicama mogu naći špargla različitih boja, zelena i bela nisu nužno različite biljke. Razlika nastaje prvenstveno tokom proizvodnje.

Zelena špargla raste izložena svetlosti, zbog čega razvija hlorofil i dobija karakterističnu boju. Kod bele špargle izdanci se tokom rasta zaklanjaju od svetlosti, najčešće nasipanjem zemlje, pa ostaju svetli.

Takav način uzgoja zahteva dodatni rad, jer proizvođač mora da prati razvoj izdanaka i bere ih u odgovarajućem trenutku. Zbog toga bela špargla može da bude zahtevnija za proizvodnju.

Cena je privlačna, ali kupce treba pronaći pre sadnje

Špargla može da bude zanimljiva alternativa klasičnim povrtarskim kulturama, ali visoka prodajna cena sama po sebi nije garancija zarade. Reč je o proizvodu koji zahteva pažljivu berbu, brzo plasiranje i kupce koji su spremni da ga redovno nabavljaju.

Primeri manjih domaćih proizvođača pokazuju da se špargla može uzgajati i na porodičnim gazdinstvima. Jedan od proizvođača iz Omoljice kod Pančeva podigao je zasad sa oko 3.000 biljaka, sa kojeg dobija približno tonu godišnje. Za kilogram je, prema sopstvenom iskustvu, postizao cenu od oko 10 evra.

Takva cena ne mora da bude dostupna svakom proizvođaču niti predstavlja jedinstvenu tržišnu cenu, jer zavisi od kvaliteta, sezone, količine i načina prodaje. Ipak, pokazuje zašto ova kultura privlači pažnju onih koji žele da deo proizvodnje usmere ka restoranima i kupcima koji traže sveže, manje zastupljeno povrće.

Za poljoprivrednike koji razmišljaju o špargli najvažnije je da pre sadnje procene zemljište, obezbede vodu i pronađu tržište. Prednost je dug vek zasada, ali se do ozbiljnijeg roda dolazi postepeno. Zbog toga je špargla pogodnija za one koji planiraju proizvodnju na duži rok, a ne traže brzu zaradu već u prvoj sezoni.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.