Neradni dan za većinu građana, ali ne i za sve - koliko se plaća rad 11. novembra

Sreda, 11. novembar, u Srbiji je neradni dan povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ali to ne znači da će svi zaposleni ostati kod kuće. Dok će većina građana imati slobodan dan, pojedine delatnosti moraće da obezbede neprekidan rad, a zaposleni koji budu radili imaće pravo na uvećanu zaradu od najmanje 110 odsto za svaki sat proveden na poslu.

Dan primirja jedan je od državnih praznika koji se u Srbiji obeležavaju neradno. Pošto ove godine pada u sredu, nema spajanja sa vikendom niti pomeranja prazničnog dana.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima, na ovaj dan ne rade državni organi, privredna društva i druge organizacije, osim u slučajevima kada je neophodno obezbediti neprekidno obavljanje delatnosti i usluga.

To se pre svega odnosi na poslove kod kojih bi prekid rada mogao da izazove štetne posledice po građane ili državu.

Ko sve ima slobodan dan 11. novembra?

Pravo na odsustvo sa rada imaju zaposleni koji bi prema svom rasporedu inače radili u sredu, 11. novembra.

To znači da se neradni dan odnosi na zaposlene u privatnim kompanijama, državnim institucijama i drugim organizacijama, u skladu sa zakonskim pravilima i organizacijom rada.

Ipak, pojedine službe i delatnosti nastavljaju da rade i tokom državnih praznika. Među njima su:

• zdravstvene ustanove, bolnice i hitne službe;
• policija i druge bezbednosne službe;
• vatrogasci i službe za vanredne situacije;
• javni prevoz i pojedine komunalne službe;
• delovi proizvodnih sistema u kojima nije moguće prekinuti proces rada;
• druge delatnosti kod kojih je potrebno obezbediti kontinuitet usluga.

U privatnom sektoru takođe postoje poslovi koji se obavljaju tokom praznika, posebno u delatnostima koje zahtevaju smenski ili neprekidan rad.

Važno je, međutim, razlikovati pravo na neradni dan od organizacije rada. Poslodavac može da organizuje rad i tokom praznika kada za to postoje zakonski uslovi, ali zaposleni koji rade imaju pravo na odgovarajuće uvećanje zarade.

Koliko se plaća rad na državni praznik?

Zakon o radu Srbije u članu 108 propisuje da zaposleni koji radi na dan državnog praznika koji je neradni ima pravo na uvećanje zarade od najmanje 110 odsto od osnovice.

To praktično znači da zaposleni za svaki sat rada na praznik dobija redovnu zaradu za taj sat, uvećanu za najmanje još 110 odsto osnovne satnice.

Drugim rečima, ukupna naknada za sate provedene na poslu iznosi najmanje 210 odsto osnovne satnice.

Konkretan iznos zavisi od osnovne zarade zaposlenog, broja radnih sati i pravila koja važe kod poslodavca. Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom može biti predviđeno i veće uvećanje, ali ne manje od zakonskog minimuma.

Koliko novca donosi osam sati rada na praznik?

Da bi bilo jasnije koliko zaposleni mogu da zarade ako rade 11. novembra, iznos zavisi od njihove osnovne satnice. Prema Zakonu o radu, za svaki sat rada na državni praznik koji je neradni pripada im redovna zarada uvećana za najmanje 110 odsto.

Tako zaposleni čija osnovna satnica iznosi 300 dinara za osam sati rada na praznik može da ostvari najmanje 5.040 dinara. Ako mu je osnovna satnica 400 dinara, za isti broj sati pripada mu 6.720 dinara.

Kod osnovne satnice od 500 dinara, osam sati rada donosi najmanje 8.400 dinara, dok zaposleni sa satnicom od 600 dinara može da dobije 10.080 dinara.

Za one čija osnovna satnica iznosi 800 dinara, osam sati rada tokom praznika znači najmanje 13.440 dinara.

Ovi primeri predstavljaju obračunske iznose, a konačna isplata zavisi od načina obračuna zarade, poreza i doprinosa, kao i eventualnih drugih dodataka.

Važno je naglasiti da se uvećanje od najmanje 110 odsto obračunava na osnovnu zaradu za sate rada tokom praznika, što znači da zaposleni ukupno ostvaruje najmanje 210 odsto osnovne satnice.

Šta ako zaposleni radi i noću ili prekovremeno?

Dodatno uvećanje može da bude još veće ako zaposleni tokom praznika radi noću ili prekovremeno.

Zakon o radu propisuje najmanje 26 odsto uvećanja za noćni rad, ukoliko takav rad već nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade, kao i najmanje 26 odsto za prekovremeni rad.

Kada se istovremeno steknu uslovi za više osnova uvećanja, procenti se sabiraju.

To znači da zaposleni koji, na primer, radi noću tokom državnog praznika može da ostvari pravo na praznično uvećanje i dodatak za noćni rad. Ukoliko je ispunjen i uslov za prekovremeni rad, obračunava se i taj dodatak.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu takođe ima pravo na uvećanje za rad na državni praznik.

A šta ako ne radite 11. novembra? Da li gubite dnevnicu?

Ne. Zaposleni koji ne rade na državni praznik imaju pravo na naknadu zarade za taj dan, pod uslovom da bi prema svom rasporedu inače radili.

Prema članu 114 Zakona o radu, naknada se obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Dakle, neradni dan ne znači da zaposleni ostaje bez novca za taj dan. Umesto redovne zarade za obavljeni rad, ostvaruje pravo na naknadu zarade.

To pravilo važi i za zaposlene koji primaju minimalnu zaradu.

Da li se državni praznik računa u godišnji odmor?

Ne. Dan državnog praznika koji je zakonom određen kao neradni ne uračunava se u dane godišnjeg odmora.

To znači da zaposlenima koji koriste godišnji odmor tokom nedelje u kojoj se nalazi 11. novembar ovaj praznični dan ne može biti oduzet od ukupnog broja dana godišnjeg odmora.

Za većinu zaposlenih koji ne rade tokom praznika, naredni redovan radni dan biće četvrtak, 12. novembar.

Zato je važno da zaposleni provere svoj raspored rada i obračun zarade, posebno ako su tokom praznika angažovani u smenama.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.