Ne morate da čekate penziju - sve više ljudi menja karijeru u srednjim godinama

Dugotrajno nezadovoljstvo radnim okruženjem, osećaj da se nečiji rad dovoljno ne ceni ili naprosto potreba za većom kontrolom nad sopstvenim vremenom mogu postati važniji od sigurnosti koju donosi ostanak na poznatom terenu.

Istovremeno, promena profesionalnog pravca u srednjem životnom dobu podrazumeva drugačije okolnosti nego na početku karijere. Iza osobe su godine iskustva i razvijene veštine, ali najčešće i veće finansijske i privatne obaveze zbog kojih odluku nije moguće donositi isključivo prema sopstvenim željama, piše Posao.hr.

Zašto se ljudi odlučuju na promenu karijere?

Važno je odmah istaći da, suprotno određenim mišljenjima, odluka o promeni karijere retko nastaje preko noći. Po pravilu joj zapravo prethodi duži period tokom kojeg se nezadovoljstvo postojećim profesionalnim putem postepeno gomila, a ono što je nekada bilo prihvatljivo vremenom postaje sve teže opravdati.

Razlozi pritom mogu biti veoma različiti i brojni. Na primer, od osećaja stagnacije i nedostatka prostora za napredovanje, nezadovoljstva platom, radnim uslovima ili odnosom poslodavca, do prevelikog opterećenja i sve izraženijeg nesklada između onoga što posao pruža i vremena, energije i privatnog života koje zahteva.

Osim toga, s godinama se menjaju i lični prioriteti. Posao koji je nekome odgovarao sa 25 godina ne mora odgovarati njegovim potrebama deset ili petnaest godina kasnije. I ono što je izuzetno važno reći – to je potpuno u redu.

Naime, sa većim iskustvom često dolazi i jasnija predstava o tome kakav način rada osoba želi, šta joj je profesionalno važno i na koje kompromise više nije spremna da pristaje. Promena karijere zato je češće rezultat niza manjih spoznaja i dugotrajnog preispitivanja nego jedne velike odluke.

Novi posao traži sve više generacija

Odluka o promeni karijere nakon 30, 40. ili čak 50. godine nije rezervisana za mali deo populacije. Naprotiv, tradicionalni model prema kojem tokom celog radnog veka gradimo jednu karijeru sve više gubi na značaju. Podaci američkog Biroa za statistiku rada (BLS) pokazuju da su osobe rođene između 1957. i 1964. godine od 18. do 58. godine u proseku promenile 12,9 poslova.

Pritom su između 18. i 24. godine imale prosečno 5,6 poslova, ali promene nisu prestale ni u kasnijim fazama karijere. Između 45. i 54. godine posao su u proseku promenile 2,2 puta, a između 55. i 58. godine 1,3 puta. Drugim rečima, profesionalna mobilnost ne završava se nakon tridesete, već se sa godinama menja.

Dodatno, analiza Pew Research Centera pokazala je da je između aprila 2021. i marta 2022. godine 60 odsto radnika koji su promenili poslodavca ostvarilo realni rast primanja, u poređenju sa 47 odsto onih koji su ostali kod istog poslodavca.

To pokazuje da promena posla ili karijernog pravca sredinom radnog veka ne mora nužno značiti finansijski korak unazad. Osim toga, treba istaći da, psihološki, oko 40. godine života obično ulazimo u drugačiju razvojnu fazu u odnosu na onu u kojoj smo bili tokom mlađih godina.

Počinjemo kritičnije da razmišljamo o tome kako radimo, ali i zašto radimo upravo taj posao, šta nam on donosi i kakvu svrhu za nas ima. Mnogi ljudi oko četrdesete postaju svesniji prolaznosti vremena, što može promeniti način na koji razmišljaju o sopstvenim prioritetima i pojačati potrebu da se posvete onome što im je zaista važno, kao i da iza sebe ostave nešto što smatraju smislenim i trajnim. Prioriteti se mogu menjati i zbog privatnih okolnosti, na primer roditeljstva, brige o starijim članovima porodice ili drugim bliskim osobama.

Istovremeno, promena karijere ne mora uvek biti podstaknuta ličnim nezadovoljstvom. Menjaju se i industrije, zanimanja i potrebe tržišta rada. Razvoj veštačke inteligencije i novih alata već značajno utiče na način na koji radimo, a očekuje se da će nastaviti da menja i buduću strukturu poslova.

Nova karijera i novi počeci

Stručnjakinja za razvoj karijere za Forbs ističe da uspešna promena karijere pre svega zahteva dobru procenu sopstvenih sposobnosti, vrednosti i prioriteta.

Pre traženja novog profesionalnog pravca potrebno je osvestiti šta nam je u poslu zaista važno, koje su naše jake strane, na koje kompromise više nismo spremni da pristajemo i šta od buduće karijere očekujemo. Pritom prethodno iskustvo ne treba posmatrati kao nešto što promenom ostavljamo iza sebe, već kao skup znanja i veština koje možemo preneti u novu oblast.

Jednako je važno prepoznati šta nas je u dosadašnjoj karijeri kočilo. Promena industrije ili radnog mesta sama po sebi neće nužno rešiti probleme koji se ponavljaju.

Teškoće sa postavljanjem granica, zalaganjem za sopstvene interese ili komunikacijom mogu se preneti i u novo radno okruženje. Pre promene karijere zato vredi razdvojiti šta je posledica konkretnog posla i okolnosti, a šta obrazaca koje bismo mogli poneti sa sobom.

Novi profesionalni pravac zatim treba što temeljnije proveriti pre donošenja velikih odluka. Razgovori sa ljudima koji već rade u željenoj oblasti, provera uslova rada i mogućnosti zapošljavanja, potrebnih kvalifikacija, edukacija i očekivanih primanja mogu pokazati koliko se naša predstava o novoj karijeri podudara sa stvarnošću.

Nemojte žuriti

Ako je moguće, korisno je novi posao najpre isprobati kroz honorarni angažman, projekat, edukaciju ili rad uz postojeće zaposlenje. Promena karijere, drugim rečima, ne mora početi otkazom. Ovakve odluke ne donose se prečicom ili preko noći, ali to pritom ne znači da morate čekati mesece i godine da biste se na kraju odlučili za promenu.

Konkretno, upravo čekanje trenutka u kojem ćemo biti potpuno sigurni u ono što želimo stručnjakinja izdvaja kao jednu od najvećih grešaka. Umesto pokušaja da unapred pronađemo sve odgovore, promenu je moguće graditi postepeno, kroz manje i finansijski sigurnije korake. Konačna odluka tada se ne zasniva samo na nezadovoljstvu starom karijerom ili idealizovanoj predstavi o novoj, već na informacijama i iskustvu prikupljenim tokom samog procesa.

Da li je promeniti karijeru teže što smo stariji? Ne nužno. Izazovi su pre svega drugačiji. Mlađi radnici po pravilu imaju veću fleksibilnost i manje profesionalnih i privatnih obaveza, dok oni sa dužim radnim stažom u promenu ulaze sa iskustvom, izgrađenom mrežom kontakata i jasnijim razumevanjem sopstvenih sposobnosti.

Pitanje se tako sa godinama pomera sa „imam li dovoljno iskustva?“ prema „mogu li da pokažem da sam spreman da učim, prilagodim se i svoje iskustvo primenim u novom kontekstu?“. Upravo zato godine same po sebi ne moraju biti prepreka promeni karijere. Ono što na prvi pogled deluje kao nedostatak može postati prednost ako se dosadašnje iskustvo ne posmatra kao teret koji nas vezuje za staru karijeru, već kao temelj na kojem možemo izgraditi novu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.