Prema analizi, Italija, Nemačka i Francuska zajedno čine gotovo dve trećine procenjenih ekonomskih gubitaka izazvanih toplotnim talasima u Evropi, piše Blic.
Međutim, veličina ukupnog gubitka nije jedini način da se vidi koliko je neka zemlja izložena ekstremnoj vrućini. Kada se posmatra uticaj na privredni rast u odnosu na veličinu ekonomije, posebno se izdvaja Kipar, gde bi procenjeni pad rasta mogao da dostigne 1,74 procentna poena.
Analiza Alijanca ne posmatra samo temperaturu. U obzir se uzimaju i vlažnost vazduha i izloženost stanovništva, jer ista temperatura ne mora imati isti ekonomski efekat u različitim uslovima.
Zašto sparina može da bude veći problem od same temperature?
Visoka temperatura sama po sebi nije jedini faktor koji određuje posledice toplotnog talasa.
Velika vlažnost vazduha otežava telu da se rashladi, pa kombinacija visoke temperature i vlage može imati veći uticaj na radnu sposobnost i produktivnost.
Alijanc navodi primer Italije i Mađarske: iako su u pojedinim periodima temperature u Mađarskoj bile više, vlažniji uslovi u Italiji povezani su sa većim procenjenim gubitkom privrednog rasta.
To znači da broj koji pokazuje temperaturu nije dovoljan da bi se procenio ekonomski efekat ekstremne vrućine.
Kako vrućina udara na ekonomiju?
Toplotni talasi ne utiču na privredu samo kroz štetu na objektima i infrastrukturi.
Jedan od glavnih kanala jeste pad produktivnosti rada. Kada temperature postanu previsoke, rad na otvorenom postaje teži, dok se i u zatvorenim prostorima povećava potreba za hlađenjem.
To može da znači manje radnih sati, sporiji rad, veće troškove energije i probleme u proizvodnji i transportu.
Alijanc je u ranijoj analizi naveo da se produktivnost posebno smanjuje nakon prelaska praga od oko 30 stepeni Celzijusa. Prema njihovom modelu, u rasponu od 30 do 35 stepeni prosečna proizvodnja po satu opada sa svakim dodatnim stepenom.
Istovremeno, potrošnja energije raste jer domaćinstva i kompanije više koriste klima-uređaje i druge sisteme za hlađenje.
Evropa se suočava i sa drugim klimatskim rizicima
Toplotni talasi nisu jedina pretnja koju Alijanc razmatra u svom izveštaju.
Tokom 2026. godine različite delove sveta pogodile su poplave, požari i druge ekstremne vremenske pojave. Izveštaj navodi ozbiljne poplave u više afričkih zemalja, dok su pojedine vanredne situacije proglašene i u Peruu zbog poplava i pripreme za padavine povezane sa El Ninjom.
Zbog toga procena od 113 milijardi evra ne predstavlja ukupnu cenu klimatskih promena za Evropu. Ona se odnosi na procenjeni gubitak proizvodnje povezan sa toplotnim talasima.
Novi El Ninjo mogao bi da donese dodatni udar
Još veća pažnja u izveštaju posvećena je mogućem veoma snažnom El Ninjу.
Alijanc procenjuje da bi temperaturni efekti snažnog El Ninja mogli da dovedu do gubitka ekonomske proizvodnje od oko 395 milijardi evra, odnosno 451 milijardu dolara, u 2027. godini, posmatrano kroz 144 ekonomije. U toj proceni nisu uračunate dodatne štete od poplava, suša i požara.
Prema tom scenariju, najveći apsolutni deo gubitaka snosile bi Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija.
Za 27 članica Evropske unije procenjeni neto gubitak proizvodnje iznosi oko 21 milijardu evra, odnosno približno 0,09 odsto BDP-a. Analiza takođe procenjuje da bi ukupna inflacija u EU mogla biti viša za oko 0,31 procentni poen, dok bi rast cena hrane mogao da bude oko 0,50 procentnih poena.
Klimatski rizik postaje i ekonomski problem
Nova analiza pokazuje da se posledice ekstremnih temperatura ne završavaju na vremenskoj prognozi.
Toplotni talasi mogu da utiču na proizvodnju, radnu produktivnost, potrošnju energije, cene i javne finansije. Zbog toga Alijanc klimatski rizik posmatra i kao ekonomski i finansijski rizik.
Kompanija je za potrebe analize razvila platformu „KlimRad“, koja kombinuje klimatske podatke, podatke o prirodnim katastrofama i ekonomske modele kako bi procenila posledice ekstremnih vremenskih događaja.
Poruka izveštaja je da troškovi klimatskih promena nisu ograničeni samo na obnovu uništene imovine. Deo posledica pojavljuje se kroz izgubljenu proizvodnju, slabiju produktivnost i pritisak na cene.
Za Evropu, procenjenih 113 milijardi evra predstavlja upravo takav primer – cenu ekstremne vrućine koja se ne vidi nužno odmah, ali se kroz ekonomsku aktivnost može pretvoriti u milijarde evra izgubljene proizvodnje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)