Dušan Ćuća iz Smedereva pokušao je da podigne 6.000 dinara sa svog računa, ali je u banci saznao da je račun blokiran i da je novac otišao na prinudnu naplatu. On tvrdi da nema dugovanja prema izvršitelju i da nije znao da se protiv njega vodi postupak, piše Euronews.rs.

Slučaj otvara važno pitanje za građane: da li je svaka uplata od 6.000 dinara zaštićena od izvršenja ili odgovor zavisi od toga po kom osnovu je novac isplaćen?

Upravo je u tome ključna razlika. Novac koji građani dobijaju kao jednokratnu pomoć po posebnom zakonu i isplata koju ostvaruju kao akcionari Akcionarskog fonda nemaju nužno isti pravni status.

Zašto je važno po kom osnovu je novac isplaćen?

Prema navodima iz ovog slučaja, Ćućinih 6.000 dinara isplaćeno je po osnovu vlasništva nad akcijama, odnosno kao akcionaru Akcionarskog fonda.

To je drugačije od jednokratne novčane naknade predviđene posebnim zakonom o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života.

Članom 13. tog zakona, prema dostavljenim informacijama, propisano je da određena jednokratna naknada od 6.000 dinara ne može biti predmet izvršenja u smislu propisa kojima se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

Takva zaštita vezana je za konkretnu vrstu isplate. Ona se ne može automatski primeniti na svaki novac koji građanin primi u istom iznosu.

Isplate koje građani ostvaruju kao akcionari uređene su drugim propisima, uključujući Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Prema informacijama iz ovog slučaja, sredstva po tom osnovu nisu obuhvaćena istim izuzećem od izvršenja.

Zbog toga je za utvrđivanje prava građanina presudno da se proveri tačan osnov uplate, a ne samo njen iznos.

Grejanje

Ko ima pravo na zaštitu od izvršenja?

Građani koji su ostvarili pravo na jednokratnu pomoć po posebnom zakonu mogu se pozvati na zakonsku zaštitu predviđenu za tu konkretnu naknadu.

Međutim, ako je novac isplaćen kao naknada po osnovu vlasništva nad besplatnim akcijama, ne treba unapred pretpostaviti da važi isto pravilo.

To ne znači da je svako skidanje novca sa računa automatski zakonito. Potrebno je proveriti da li postoji osnov za izvršenje, na koje potraživanje se postupak odnosi, da li je odluka pravilno dostavljena i da li su ispunjeni zakonski uslovi za naplatu.

Šta građanin može da uradi ako tvrdi da nema dug?

Ako građanin smatra da je novac neosnovano skinut sa računa ili da za postupak nije znao, prvi korak je da pribavi dokumentaciju na osnovu koje je naplata izvršena.

Od banke može da zatraži podatke o transakciji i informaciju o tome po kom osnovu je novac prenet. Od javnog izvršitelja treba zatražiti podatke o predmetu, osnovu potraživanja i dokumentima koji se odnose na postupak.

U zavisnosti od toga šta dokumentacija pokaže, mogu postojati različiti pravni koraci:

  • Obraćanje javnom izvršitelju: radi uvida u predmet i provere osnova naplate.
  • Pravni lek pred nadležnim sudom: ako postoje zakonski razlozi za osporavanje izvršenja ili pojedinih radnji.
  • Obraćanje Komori javnih izvršitelja: ako građanin smatra da je u postupanju izvršitelja bilo nepravilnosti.
  • Reklamacija banci: radi razjašnjenja transakcije i načina na koji je nalog za naplatu sproveden.

Koji je pravni korak odgovarajući zavisi od vrste odluke, faze postupka i rokova koji se primenjuju. Zbog toga je važno da građanin što pre pribavi dokumentaciju i proveri mogućnosti zaštite sa pravnikom.

Kako proveriti da li je novac pravilno skinut?

U slučaju kada građanin tvrdi da nema dugovanja, važno je razlikovati dve stvari: da li dug zaista postoji i da li je postupak prinudne naplate sproveden u skladu sa zakonom.

Sama činjenica da građanin nije znao za postupak ne dokazuje automatski da dug ne postoji, ali jeste razlog da proveri da li su mu odluke i obaveštenja pravilno dostavljeni i da li postoje zakonski osnovi za osporavanje postupka.

Ukoliko smatra da je novac izuzet od izvršenja, potrebno je da dokumentuje poreklo uplate i utvrdi da li se zakonska zaštita odnosi upravo na tu vrstu primanja.

Najvažnije je da građani ne zaključuju da je svaka uplata od 6.000 dinara zaštićena samo zato što je reč o istom iznosu. Pravni status novca zavisi od osnova po kojem je isplaćen, dok se zakonitost konkretne naplate može utvrditi tek uvidom u dokumentaciju i okolnosti postupka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.