Zamislite da vam država na svaka tri meseca uplati oko 200 dolara, bez obzira na to da li imate posao, kolika vam je plata ili da li ste uopšte zaposleni. Upravo takav sistem uveden je na Maršalskim Ostrvima, maloj ostrvskoj državi u Tihom okeanu, gde pravo na novčanu pomoć imaju kvalifikovani državljani koji žive u zemlji, uključujući i decu.
Program pod nazivom ENRA počeo je da se sprovodi u novembru 2025. godine, a predviđa redovne kvartalne isplate stanovništvu. Za razliku od klasične socijalne pomoći, građani ne moraju da dokazuju da su siromašni ili nezaposleni kako bi ostvarili pravo na novac, piše Jutarnji.hr.
Reč je o jednom od najzanimljivijih savremenih primera univerzalnog osnovnog dohotka, ekonomskog modela koji ponovo privlači pažnju širom sveta.
Oko 200 dolara svaka tri meseca, novac dobijaju i deca
Maršalska Ostrva imaju približno 42.000 stanovnika, a njihov program novčane podrške nazvan je ENRA, što je reč koja označava malu korpu ispletenu od listova kokosa.
Osnovna ideja je jednostavna: kvalifikovani državljani koji žive na ostrvima dobijaju novac na svaka tri meseca, bez obzira na to da li su zaposleni, kolika su im primanja ili koliko imaju godina.
To znači da pravo na isplatu imaju i deca, a ne samo odrasli građani koji rade ili su ostali bez posla.
Prva isplata realizovana je u novembru 2025. godine, kada je više od 33.000 registrovanih građana dobilo po približno 200 dolara.
Iznos nije potpuno fiksan. Kada je u martu 2026. broj korisnika porastao na više od 40.000, pojedinačna isplata smanjena je na približno 160 dolara. Nakon dodatnog finansiranja, iznos je ponovo povećan na oko 200 dolara po korisniku.
Prema planovima za fiskalnu 2027. godinu, vlasti žele da održe kvartalne isplate na približno tom nivou.
Novac se troši uglavnom na hranu i osnovne potrebe
Prvi efekti programa brzo su se primetili u svakodnevnom životu stanovništva.
U glavnom gradu Majuru, tokom dana isplate, veliki broj građana odlazi po novac, nakon čega raste promet u prodavnicama i restoranima.
Najveći deo primanja odlazi na hranu, gorivo, prevoz i druge svakodnevne troškove. Pojedine porodice dodatni novac koriste i za kupovinu opreme za domaćinstvo.
Prema izveštajima lokalnih medija, prethodne isplate dovele su do primetnog povećanja potrošnje u trgovinama i restoranima.
Za porodice sa više dece ovakva pomoć može da predstavlja posebno značajan dodatak kućnom budžetu, jer se pravo na novac ne ograničava samo na jednog člana domaćinstva.
Zašto država deli novac čak i zaposlenima?
Vlasti Maršalskih Ostrva ne žele da ovaj program zameni plate ili podstakne građane da prestanu da rade.
Cilj je da se stanovništvu obezbedi dodatna finansijska sigurnost u zemlji koja se suočava sa visokim troškovima života, velikom zavisnošću od uvoza i odlaskom stanovništva u inostranstvo.
Posebno je važan problem iseljavanja. Državljani Maršalskih Ostrva imaju mogućnost da žive i rade u Sjedinjenim Američkim Državama, što je tokom prethodnih godina iskoristio veliki broj ljudi.
Redovne novčane isplate predstavljaju pokušaj da se građanima olakša život i poveća njihova finansijska sigurnost, ali i da se ublaže razlozi zbog kojih napuštaju zemlju.
Odakle dolazi novac za isplatu svim građanima?
Najzanimljiviji deo ovog modela jeste način finansiranja.
Maršalska Ostrva imaju poseban finansijski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, poznat kao Sporazum o slobodnom udruživanju (Compact of Free Association).
Odnosi dve zemlje imaju dugu istoriju, uključujući period kada su Sjedinjene Američke Države koristile ovu teritoriju za nuklearna testiranja.
Danas američka finansijska podrška, zajedno sa posebnim fondom osnovanim u okviru sporazuma, predstavlja važan izvor novca za državu.
Program ENRA finansira se iz sredstava Kompaktnog povereničkog fonda, iz kojeg su dozvoljena ograničena godišnja povlačenja za podršku građanima.
Prema podacima nadležnog odbora, ukupna vrednost fonda iznosila je približno 1,77 milijardi dolara krajem jula 2026. godine.
Za fiskalnu 2027. godinu odobreno je 32 miliona dolara za kvartalne isplate građanima koji ispunjavaju uslove i žive na Maršalskim Ostrvima, uz dodatna sredstva za administraciju i reviziju programa.
Dakle, novac ne dolazi iz neograničenog budžetskog izvora, već iz posebno formiranog fonda čija su povlačenja ograničena pravilima sporazuma.
Međunarodni monetarni fond upozorava na moguće probleme
Iako je program popularan među stanovništvom, ekonomisti upozoravaju da ovakav sistem nosi i ozbiljne rizike.
Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra da bi dugoročne univerzalne isplate mogle da opterete javne finansije i smanje novac koji bi država mogla da uloži u infrastrukturu, zdravstvo i prilagođavanje klimatskim promenama.
Posebna zabrinutost odnosi se na inflaciju. Ukoliko građani dobijaju dodatni novac, a ponuda robe i usluga ostane ograničena, povećana potrošnja može da dovede do rasta cena.
MMF je zbog toga preporučio da vlasti, čim to bude moguće, razmotre prelazak na sistem pomoći koji bi bio više usmeren ka najugroženijim stanovnicima.
Sa druge strane, vlasti Maršalskih Ostrva ističu da univerzalni model ima prednost jer ne zahteva komplikovane procedure za dokazivanje prihoda i utvrđivanje ko ima pravo na pomoć.
To je posebno važno za državu čije je stanovništvo raspoređeno na velikom broju udaljenih ostrva.
Da li bi i druge države mogle da uvedu ovakav sistem?
Univerzalni osnovni dohodak već godinama je predmet rasprava među ekonomistima i političarima, a razvoj veštačke inteligencije dodatno je vratio ovu ideju u centar pažnje.
Zagovornici smatraju da bi redovne isplate mogle da obezbede minimalnu finansijsku sigurnost građanima, posebno u budućnosti u kojoj bi automatizacija mogla da promeni tržište rada.
Protivnici, međutim, upozoravaju da bi finansiranje takvog sistema u velikim državama zahtevalo ogromna budžetska sredstva i moglo da dovede do povećanja poreza ili smanjenja novca za druge javne potrebe.
Maršalska Ostrva imaju specifične okolnosti koje omogućavaju ovakav program, pre svega poseban finansijski fond i američku podršku, pa njihov model nije jednostavno preneti na druge zemlje.
Ipak, ovaj primer predstavlja važan test ideje da država svakom građaninu može da obezbedi redovan novčani dodatak, bez obzira na zaposlenje i visinu prihoda.
Za sada, stanovnici Maršalskih Ostrva nastavljaju da dobijaju kvartalne isplate, dok ekonomisti prate da li će takav sistem dugoročno doneti veću finansijsku sigurnost ili otvoriti nove probleme za državne finansije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)