DA LI SE SPREMA NOVI UDAR NA STAMBENE KREDITE? Povećane kamatne stope nisu smirile inflaciju u Evropi

BizPortal | 13:01 | 18.08.22 Finansije

Već se nagoveštavaju nova povećanja referentnih kamatnih stopa.

pixabay.com/Raten-Kauf

Izgledi inflacije u evrozoni nisu se poboljšali nakon julskog povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), izjavila je članica Upravnog saveta ECB Izabel Šnabel, nagovestivši da je ona za još jedno veliko podizanje kamata sledećeg meseca, iako rastu rizici od recesije.

– U julu smo odlučili da podignemo stope za 50 baznih poena jer su nas brinuli izgledi inflacije. Zabrinutost koju smo imali u julu nije splasnula… Mislim da se izgledi nisu suštinski promenili – rekla je Šnabel u intervjuu za Rojters.

Taj potez, kaže šefica ECB za tržišne operacije, nije bio dovoljan da promeni kretanje inflacije, a čak ni recesija sama po sebi, smatra ona, ne bi bila dovoljna za obuzdavanje cenovnih pritisaka.

Povećanje referentne stope ECB u septembru je gotova stvar, pri čemu su kreatori monetarne politike evrozone podeljeni oko nivoa povećanja – za 25 ili za 50 baznih poena. Komentari Šaneblove sugerišu da će ona verovatno biti za jače povećanje, ocenjuje Rojters, prenosi Tanjug.

Inflacija u 19-članom valutnom bloku od 8,9 odsto je za preko četiri puta veća od cilja ECB-a od 2,0 procenta i možda će nastaviti uspon s rastom cena energije, slabljenjem kupovne moći stanovništva i usporavanjem privrednog rasta.

– Ne bih isključila to da će, kratkoročno gledano, inflacija dalje rasti. Ovi inflatorni pritisci će verovatno biti sa nama neko vreme; neće brzo nestati. Biće potrebno izvesno vreme dok se inflacija ne vrati na 2,0 odsto – rekla je Šnabel

Mada će inflacija verovatno naglo usporiti u narednim godinama, ona napominje da su projekcije ECB-a o njenom kretanju podbacile u poslednjim kvartalima, zbog čega bi stvarnim ciframa o rastu cena trebalo dati veću težinu prilikom odlučivanja o politici.

Šnabelova je priznala rizik od recesije.

– Postoje jake indicije da će privredni rast usporiti, a ne bih isključila ni ulazak u tehničku recesiju, posebno ako se snabdevanje energijom iz Rusije dodatno poremeti. Negativni rizici po ekonomski rast takođe su se povećali zbog dodatnih šokova na strani ponude, uzrokovanih sušom ili niskim vodostajem na velikim rekama. ČIni se da je Nemačka najteže pogođena od većine zemalja evrozone – dodala je ona.

Prema njenim rečima, čak i ako evrozona uđe u recesiju, malo je verovatno da će se inflatorni pritisci smiriti sami od sebe.

– Usporavanje rasta verovatno nije dovoljno da ublaži inflaciju – zaključila je Izabel Šnabel.

Podsetimo, građani koji imaju stambene kredite u evrima vezani su za referentne kamatne stope Evropske centralne banke tako da ukoliko dođe do dodatnog zaoštravanja monetarne politike i povećanja stopa, postoji mogućnosti i da se poveća visina mesečne rate za otplatu kredita.