NEZNANJE IH JE ODVELO U POTPUNU PROPAST Kako se desio krah jednog od najvećih penzionih fondova na svetu

Početkom septembra, Banka Engleske napravila je prvu naprslinu u finansijkom sistemu. Strategija penzionih fondova imala je za cilj da ublaži volatilnost (merilo nepredvidive promene), bez smanjivanja prinosa nakon istorijskog rasta kamatnih stopa u poslednjih nekoliko decenija. Oni su zaustavili rasprodaju obveznica, koja se povećala prodajom iz britanskih penzionih fondova, primoranih da uzimaju gotovinu.

I tako, umesto kontrolisane finansijske situacije, taj potez stručnjaka napravio je potpunu propast britanskih penzionih fondova.

Penzioni fondovi moraju da budu dobar barometar za globalni finansijski sistem, a centralne banke mesto koje za zadatak ima komplentnu kontrolu. Ispostavilo se da ipak nemaju. Sama analiza finansijskog sistema trebalo bi da bude fokusirana na zapad, koji sigurno predstavlja ekonomski centar finansijalizacije i kreditizacije.

Trend zahteva izuzetno niske kamatne stope koje kontrolišu centralne banke. Posledica su zaduživanja, rast i maskiranje rizika, a primer britanskih penzionih fondova je najbolji pokazatelj da planirana strategija nije urodila plodom.

Regulisani od strane države, penzioni fondovi su striktno „zaštićeni“ od potecijalnih rizika i bilo kojih investija koje planiraju da uzimaju, a istovremeno, zakon propisuje obavezne isplate koje moraju da se ispoštuju. Govoreći jednostavnih jezikom, većina fondova opstaje upravo od investicija u državne obveznice, zato što su imaju epitet izuzetno niskorizične i konzervativne. Povrat para je nizak, i rizik prati određene regulacije, ali samo na papiru.

Pored obaveza penzionih fondova da isplaćuju zagarantovane novčane sume i kreditizacije ekonomije i konstantnog snižavanja kamatnih stopa od strane centralnih banaka, došlo je do novog problema – ove dve regulacije su se „sudarile.“

Penzioni fondovi su imali i situaciju gde globalna populacija na zapadu postajala sve starija. Shodno tome, njihove novčane obaveze rastu, a nasuprot tome, mlađi i radni deo populacije koji uplaćuje u ove fondove, skuplja sve više, pa upravo zbog toga nastaje obrnuta piramida. To predstavlja lošu priliku za one kojima je keš potreban, piše uticajni tviteraš pod nadimkom @salletokyo, koji je odlično upućen u ekonomska kretanja u svetu.

Jedini izlaz iz nezavidne novčane situacije britanski penzioni fond video je u ulasku u rizik, kako bi profiti (povraćaj novca) skočio.
Oni su stavili u zalog državne obveznice kao garanciju da pozajme pare, i na taj način su pokušali da uvećaju profit na investicijama, a podršku su imali, po ovim pokazateljima, od pogrešnih stručnjaka, koji su tvrdili da cena državnih obveznica nikad ne može drastično da padne.

* Kad kamatna stopa na obaveznice raste njima vrednost pada. 

Model koji je trebalo da urodi plodom i time sačuva finansijsku stabilnost je potpuno „pukao“, a kamatne stope su skočile.
Tvrdili su stručnjaci decenijama da to ne može da se desi, da je inflacija zaboravljeni pojam, međutim ona je snažno pokucala na velika vrata i time dovela do potpuno katastrofe u britanskom fondu.
Inflacija je, dakle, naterala Centralne banke da krenu da dižu kamatne stope i time pokušaju da je uspore. Problem inflacije se ne rešava baš tako jednostavno, jer su uzroci znatno teži i datiraju decenijama unazad. Izgleda nisu imali nijedno drugačije rešenje u vidu, što je dovelo do katastrofe.

Britanija je pokušala da implementira ovaj model u svoj sistem i time je momentalno izazvala lančanu reakciju u svojim penzionim fondovima. Brzinom svetlosti, Centralna banka morala je da „okrene ploču”, pa su bukvalno preko noći objavili program kupovine obaveznica, kako bi se njihova cena ponovo podigla. Problem sa britanskim penzionim fondom je u tome što su morali da prodaju obaveznice kako bi došli do gotovine, što je rezultiralo padom cena. To je povuklo sa sobom u ponor i druge penzione fondove koji su imali manje rizične strategije. Sve ovo je savršena pokazna vežba o tome koliko su Centralne banke paralisane i zapravo nemaju izbora osim da simuliraju. Druga opcija bila je ubijanje sopstvene valute, što bi doprinelo još većoj i goroj inflaciji.
Na sve to, desila se i energetska kriza, ruske jeftine energije nema, a američka zamena je skupa zbog osnaženog američkog dolara. Britanci više nemaju deviznih rezervi kako bi pronašli put u ovoj ljutoj borbi, kao ni jednu jasnu viziju kako bi rešili finasijski problem.