Ostavili 8.000 svinja godišnje i prešli na pečurke - porodična farma pronašla novi biznis u starim štalama

Nekadašnje stočarske objekte pretvorili su u prostor za uzgoj gljiva, a tradicionalnu farmu postepeno razvijaju u samostalan prehrambeni biznis.

Njihova priča pokazuje kako poljoprivrednici mogu da promene poslovni model, iskoriste postojeću infrastrukturu i pokušaju da zarade na proizvodima sa dodatom vrednošću, umesto da zavise isključivo od velikih kompanija iz mesne industrije.

Od 8.000 svinja godišnje do proizvodnje pečuraka

Tener Faborg, poljoprivrednik iz šeste generacije svoje porodice koja se bavi poljoprivredom, odlučio je da promeni pravac porodičnog gazdinstva. Farma je ranije godišnje uzgajala više od 8.000 svinja, a danas se porodica okreće uzgoju specijalnih vrsta pečuraka, među kojima su bukovače i lavlja griva.

Promena nije odmah naišla na odobravanje svih članova porodice. Tenerov stariji brat Tajler godinama je radio u sektoru svinjogojstva i upravljao poslovima povezanim sa oko 70.000 svinja na području pet okruga.

U početku je bio skeptičan prema novoj ideji, ali je vremenom i sam prihvatio promenu i uključio se u posao sa pečurkama.

Porodica je svoj novi poduhvat nazvala 1100 Farm, prema kapacitetu starih objekata u kojima su se nekada nalazile svinje.

Stare štale pretvorili u prostor za novi posao

Umesto da napusti postojeće objekte i ulaže u potpuno novu infrastrukturu, porodica je odlučila da iskoristi ono što već poseduje.

Deo nekadašnje svinjske štale preuređen je za uzgoj pečuraka, a odgovarajući uslovi za proizvodnju obezbeđuju se u posebno prilagođenim prostorijama.

Uzgoj specijalnih vrsta pečuraka zahteva kontrolisane uslove i odgovarajuću podlogu. Porodica je počela da pravi sopstvene blokove za uzgoj, koristeći ljuske soje i pelete od tvrdog drveta, što može da smanji troškove u poređenju sa kupovinom gotovih podloga.

Plan je da se proizvodnja dalje proširuje kako bi gazdinstvo moglo da snabdeva više kupaca.

Ne prodaju samo sveže pečurke

Porodica Faaborg ne želi da se oslanja isključivo na prodaju svežeg proizvoda. Od pečuraka pravi i druge proizvode, uključujući tinkture i aromatizovane soli, koje prodaje direktno potrošačima putem interneta.

Takav pristup omogućava poljoprivrednicima da razvijaju sopstveni brend i ponude kupcima više različitih proizvoda na osnovu iste sirovine.

Umesto da se takmiče samo količinom proizvedene hrane, pokušavaju da izgrade posao u kojem su važni i prerada, pakovanje, marketing i neposredna prodaja.

Ipak, dostupni podaci ne otkrivaju koliki su prihodi farme niti da li je novi posao već profitabilniji od nekadašnjeg uzgoja svinja.

Zašto su odlučili da napuste industrijski uzgoj?

Porodica je ranije poslovala po modelu intenzivnog uzgoja svinja, u kojem su velike kompanije iz mesne industrije imale značajnu ulogu u organizaciji proizvodnje.

Prema Tenerovim rečima, pre oko tri decenije porodici je ponuđeno finansiranje za izgradnju velikih objekata za svinje. Očekivalo se da će ulaganje i otplata kredita tokom narednih deset godina doneti veća primanja domaćinstvu.

Međutim, takav način poslovanja imao je i drugu stranu: obaveze, dugove i osećaj da porodica radi prema pravilima velikog sistema, umesto da samostalno odlučuje o svom gazdinstvu.

Tener je za britanski Gardijan govorio i o psihološkom opterećenju takvog modela, ističući da je porodica vremenom izgubila deo osećaja samostalnosti koji je nekada imala u poljoprivredi, piše Gardijan.

Podrška za prelazak na novu proizvodnju

U promeni poslovanja pomogao im je projekat Transfarmation, koji podržava poljoprivrednike koji žele da napuste industrijski uzgoj životinja i pređu na drugačije oblike proizvodnje.

Podrška obuhvata savete o prilagođavanju postojećih objekata, razvoju proizvoda, pronalaženju tržišta, izgradnji brenda i prodaji direktno kupcima. Program obezbeđuje i određenu finansijsku podršku za istraživanje i razvoj novih poslovnih modela.

Cilj nije samo da se pojedinačne farme preusmere na biljnu proizvodnju, već i da se pokaže da poljoprivredno gazdinstvo može da funkcioniše i izvan tradicionalnog modela intenzivnog stočarstva.

Za porodicu Faaborg promena još predstavlja posao koji treba razvijati, a ne dokaz da je novi model automatski uspešniji u finansijskom smislu.

Ipak, njihovo iskustvo pokazuje da poljoprivrednici mogu da iskoriste postojeće objekte, razviju drugačiji proizvod i pokušaju da steknu veću kontrolu nad sopstvenim poslovanjem.

"Ako je naša porodica uspela da napravi ovu promenu, može i neka druga", poručio je Tener, naglašavajući da njegova porodica nije bila ni bogata ni posebno sklona promenama.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.