Evropska centralna banka izdala važno upozorenje - u pitanju je novi udar

Klimatske promene i prelazak na ekonomiju sa nultom neto emisijom mogu da dovedu do novih pritisaka na cene i povećaju finansijske rizike, upozoravaju ekonomisti Evropske centralne banke (ECB). Suše, poplave i drugi ekstremni vremenski događaji mogu da poremete proizvodnju i lance snabdevanja, što se najpre može osetiti kroz skuplju hranu i energiju, piše Tanjug.

Posledice klimatskih promena ne bi bile iste za sve.

Domaćinstva sa nižim prihodima mogla bi da budu posebno pogođena jer veći deo svojih primanja troše na osnovne životne potrebe, pre svega hranu i energiju.

Kako klimatske promene mogu da povećaju inflaciju?

Jedan od glavnih rizika jeste uticaj ekstremnih vremenskih događaja na proizvodnju i snabdevanje.

Duža sušna razdoblja mogu da smanje prinose poljoprivrednih kultura, dok poplave i oluje mogu da oštete poljoprivredna zemljišta, fabrike, puteve i drugu infrastrukturu.

Kada je neke robe manje, a potražnja ostane visoka, pritisak na njene cene može da poraste.

To znači da klimatske promene ne predstavljaju samo ekološki problem. One mogu da imaju i direktan uticaj na cene hrane, energije i drugih proizvoda.

Hrana i energija mogle bi prve da poskupe

Prema analizi ekonomista ECB, ekstremni vremenski događaji mogu da poremete lance snabdevanja i dovedu do rasta cena hrane i energije.

U slučaju poljoprivrede, suša može da smanji količinu dostupnih proizvoda, dok poplave mogu da unište useve ili otežaju njihov transport.

Sličan problem može nastati i u energetskom sektoru.

Ako klimatski događaji oštete infrastrukturu ili smanje proizvodnju energije, posledice mogu da se prenesu na cene koje plaćaju domaćinstva i kompanije.

Najveći teret može pasti na domaćinstva sa manjim prihodima

Rast cena osnovnih proizvoda ne pogađa sve građane na isti način.

Domaćinstva sa nižim prihodima veći deo svog budžeta izdvajaju za hranu, grejanje, električnu energiju i druge osnovne potrebe.

Zbog toga bi novi talas poskupljenja hrane i energije za njih mogao predstavljati veći finansijski teret nego za domaćinstva sa višim prihodima.

Ako veći deo mesečne zarade odlazi na osnovne proizvode, ostaje manje novca za odeću, restorane, putovanja, usluge i druge troškove.

Poskupljenja mogu da utiču i na plate

Problem se ne završava kod hrane i energije.

Ako visoke cene potraju duže vreme, zaposleni mogu da traže veće plate kako bi nadoknadili pad kupovne moći.

To može dodatno povećati troškove kompanija, a deo tih troškova može biti prenet na krajnje cene proizvoda i usluga.

Na taj način početni klimatski poremećaj može da se proširi kroz čitavu ekonomiju.

Skuplja hrana i energija mogu da utiču na potrošnju, plate, troškove poslovanja i na kraju na ukupnu inflaciju.

Zelena tranzicija takođe može da promeni cene

Drugi važan faktor je prelazak na ekonomiju sa nultom neto emisijom.

Cilj energetske tranzicije jeste smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali sam proces može doneti dodatne troškove kompanijama i domaćinstvima.

Promene u energetskom sistemu zahtevaju ulaganja u obnovljive izvore energije, električnu mrežu, skladištenje energije i druge tehnologije.

Troškovi tranzicije mogu se različito raspodeliti između kompanija, domaćinstava i regiona.

Zbog toga ekonomisti ECB upozoravaju da klimatske promene i zelena tranzicija mogu imati i finansijske posledice, pored svojih ekoloških i energetskih efekata.

Zašto klimatske promene predstavljaju finansijski rizik?

Klimatski rizici mogu da utiču na kompanije, banke i druga finansijska tržišta.

Na primer, ekstremne vremenske nepogode mogu da oštete imovinu kompanija, smanje njihovu proizvodnju ili povećaju troškove poslovanja.

Ako kompanije imaju veće gubitke ili probleme sa otplatom dugova, to može predstavljati dodatni rizik za finansijski sektor.

Zato klimatske promene sve više postaju tema i za centralne banke, a ne samo za ekologe i energetski sektor.

Klimatski udari ne pogađaju sve regione isto

Još jedan problem je nejednaka izloženost klimatskim rizicima.

Neki regioni mogu biti posebno izloženi sušama, drugi poplavama, toplotnim talasima ili drugim ekstremnim vremenskim pojavama.

Razlike postoje i među privrednim sektorima.

Poljoprivreda, energetika, građevinarstvo i određene industrije mogu biti direktnije pogođeni promenama vremena i temperaturama nego pojedine druge delatnosti.

Zbog toga isti klimatski događaj može imati veoma različite posledice za različite delove ekonomije.

Šta to znači za građane?

Najvažnija poruka analize ECB jeste da klimatske promene mogu imati posledice koje se osećaju i van pitanja životne sredine.

Ekstremno vreme može da utiče na proizvodnju, snabdevanje i cene, dok zelena tranzicija može promeniti troškove energije i poslovanja.

Za građane to potencijalno znači veći pritisak na kućni budžet, posebno ako istovremeno rastu cene hrane, energije i drugih osnovnih proizvoda.

Ekonomisti ECB zato klimatske promene posmatraju i kroz prizmu inflacije i finansijske stabilnosti.

Promene klime tako postaju ekonomsko pitanje koje može da utiče na cene, plate, potrošnju, poslovanje kompanija i finansijski sistem.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: