Prema cenama koje pratimo, zlato je vredelo 4.190,05 dolara po unci u petak, 2. oktobra, palo je na 4.135,90 dolara u ponedeljak, 4.117,67 dolara u utorak, a u sredu se blago oporavilo na 4.130,38 dolara po unci. Nakon što je u četvrtak dodatno palo na 4.117,22 dolara, danas se oporavilo na 4.195,89 dolara, što je povećanje od oko 1,91 odsto u odnosu na prethodni dan. Takav potez pokazuje koliko se brzo kratkoročno raspoloženje na tržištu može promeniti.
Ovo je period izraženijih oscilacija nakon snažnog prethodnog rasta, a kratkoročni pravac kretanja zlata će i dalje u velikoj meri zavisiti od kamatnih stopa u SAD, dolara i kretanja prinosa državnih obveznica.
Fed ostaje u fokusu tržišta
Američka monetarna politika ostaje ključni pokretač cena zlata. Zapisnik sa poslednjeg sastanka Federalnih rezervi pokazao je razlike u procenama budućeg pravca kamatnih stopa, dok tržište procenjuje kako bi uporna inflacija mogla da ograniči prostor za promene monetarne politike. Više kamatne stope i prinosi obveznica imaju tendenciju da smanjuju relativnu atraktivnost zlata, koje ne generiše prihod od kamata, dok očekivanja lakše politike mogu imati suprotan efekat.
Više kamatne stope i prinosi obveznica mogli bi smanjiti privlačnost zlata koje ne donosi kamatu, dok bi očekivanja labavije monetarne politike mogla imati suprotan efekat. Stoga će novi ekonomski podaci i izjave zvaničnika Feda i dalje biti važni za kretanje cena u bliskoj budućnosti.
Cene energije takođe ostaju važan faktor za tržište zlata. Jače cene nafte mogle bi povećati zabrinutost zbog inflacije i otežati centralnim bankama smanjenje kamatnih stopa. S druge strane, geopolitička neizvesnost na energetskim tržištima mogla bi povećati interesovanje za imovinu koju investitori vide kao zaštitu u vremenima povećanog rizika. Konačan uticaj na zlato zavisi od toga da li će prevladati zabrinutost zbog inflacije i kamatnih stopa ili potražnja za bezbednijom imovinom.
Centralne banke ostaju važan izvor potražnje
Dok kratkoročno tržište reaguje na kamatne stope, dolar i prinose, slika je donekle drugačija kada se posmatra potražnja centralnih banaka. Prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su u avgustu kupile 39 tona neto zlata , čime je ukupna prijavljena kupovina do kraja avgusta dostigla 170 tona.
U avgustu je Kina ponovo bila među najvećim kupcima, sa kupljenih 20 tona zlata, dok su Poljska i Uzbekistan kupili po osam tona . Istovremeno, WGC ističe da sastav kupaca pokazuje nastavak višegodišnjih programa za povećanje rezervi zlata, što znači da deo potražnje nije zasnovan na kratkoročnim kretanjima cena, već na dugoročnom upravljanju deviznim rezervama.
Zanimljivo je da centralne banke koje koriguju cene mogu nastaviti da kupuju zlato čak i tokom perioda korekcije cena. Kineska centralna banka je povećala svoje zlatne rezerve za oko 21 tonu u septembru, nastavljajući kupovinu 23. mesec zaredom. Povećana kupovina u mesecu u kojem je cena zlata bila u korekciji pokazuje da centralne banke ne moraju da posmatraju kratkoročna kretanja cena na isti način kao kratkoročni investitori. Niže cene im takođe mogu otvoriti prostor da nastave da akumuliraju zlato kao deo dugoročne strategije izgradnje rezervi.
To je važan element šire slike. Korekcija cene pokazuje da zlato nije imuno na promene u očekivanjima kamatnih stopa , ali istovremeno dugoročnu potražnju podržavaju centralne banke koje koriste zlato za diverzifikaciju rezervi i kao deo strategije upravljanja rizicima.
Važna uloga Hong Konga
Promene u globalnim tokovima fizičkog zlata dodatno potvrđuju rastući značaj azijskog tržišta. Nakon zapadnih sankcija uvedenih Rusiji, pristup ruskom zlatu tradicionalnim zapadnim tržištima je značajno smanjen, a Hong Kong se pojavio kao važno čvorište za rusku trgovinu zlatom sa Azijom. Prema analizi BulionVolta, Hong Kong je uvezao 112,7 tona zlata ruskog porekla u prvih sedam meseci 2026. godine, što je već premašilo rekord od 92,1 tone uvezene u celoj 2025. godini. Poređenja radi, samo 3,3 tone su uvezene u 2021. godini, piše Večernji list.
Prema izveštajima o trgovinskim tokovima, veliki deo tog zlata nastavlja da stiže ka kontinentalnoj Kini, koja nije uvela iste sankcije ruskom zlatu kao zapadne zemlje. Ovi podaci pokazuju da geopolitičke odluke mogu promeniti pravac međunarodne trgovine zlatom, ali ne znače da se svaka pošiljka uvezena u Hong Kong nužno preusmerava u Kinu.
Stoga, trenutno kretanje cena ne treba posmatrati izolovano. Nakon snažnog rasta, zlato je ušlo u period izraženijih oscilacija, u kojem se pritisku visokih prinosa i jakog dolara suprotstavlja podrška koju mogu pružiti geopolitička neizvesnost i kontinuirana potražnja centralnih banaka.
Za dugoročne investitore je stoga važnije sagledati širu sliku nego pokušati predvideti svako kratkoročno kretanje cene . Redovna kupovina investicionog zlata vam omogućava da postepeno gradite poziciju kroz različite faze tržišta, bez potrebe da unapred pogađate idealno vreme za ulaganje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)