Stotine dvoraca niču jedan pored drugog, ali u njima nema života - šta se dogodilo u Turskoj

U Turskoj je započeta izgradnja luksuznog naselja sa više od 700 vila koje izgledaju kao minijaturni evropski dvorci. Projekat je trebalo da privuče bogate kupce iz zemalja Persijskog zaliva, ali su finansijski problemi, sudski sporovi i zastoj u gradnji pretvorili ambicioznu investiciju u napušteno naselje. Danas stotine nedovršenih građevina svedoče o tome kako je propala jedna od najneobičnijih građevinskih zamisli u zemlji, piše The guardian.

U severozapadnom delu Turske nalazi se prizor koji više podseća na napušteni filmski set nego na luksuzno stambeno naselje. Redovi gotovo identičnih belih građevina, sa tornjevima, šiljatim krovovima i ukrasima inspirisanim evropskim dvorcima, prostiru se dolinom u kojoj je nekada trebalo da nastane ekskluzivna zajednica za bogate kupce.

Projekat pod nazivom Burdž el Babas, poznat i kao Burj Al Babas, pokrenut je sa velikim ambicijama. Plan je bio da se izgradi više od 700 luksuznih vila, uz hotele, prodajne objekte, velnes sadržaje i druge pogodnosti namenjene stanovnicima i turistima.

Međutim, umesto luksuznog odmarališta, nastalo je naselje sa stotinama nedovršenih kuća. Gradnja je zaustavljena, investitori su se suočili sa ozbiljnim problemima, a budućnost čitavog kompleksa ostala je neizvesna.

Više od 700 dvoraca trebalo je da privuče bogate kupce

Naselje Burj Al Babas nalazi se u blizini mesta Mudurnu, u turskoj provinciji Bolu, između Istanbula i Ankare.

Projekat je razvijala kompanija Sarot Grupa, koja je želela da napravi luksuzno odmaralište namenjeno prvenstveno imućnim kupcima iz zemalja Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt, Saudijsku Arabiju i Bahrein.

Plan je predviđao izgradnju 732 vile, oblikovane tako da podsećaju na francuske dvorce i evropske aristokratske rezidencije. Svaka kuća trebalo je da ima prepoznatljive tornjeve, ukrasne fasade i luksuzno uređenu unutrašnjost.

Kupcima su obećavani sadržaji poput podnog grejanja, đakuzija i privatnih bazena, dok je čitav kompleks trebalo da bude dopunjen hotelom, tržnim centrom i drugim objektima.

Posebna prednost lokacije trebalo je da budu termalni izvori u okolini. Ideja je bila da se prirodne tople vode povežu sa sadržajima u naselju i tako dodatno povećaju njegovu privlačnost.

Cena pojedinačnih vila kretala se, prema izveštajima stranih medija, od približno 150.000 do 450.000 dolara, u zavisnosti od konkretne nekretnine i uslova kupovine.

Investitori su računali da će spoj luksuza, prirode i evropskog arhitektonskog stila privući dovoljno kupaca da projekat postane uspešan.

Gradnja je počela 2014. godine, ali su problemi brzo počeli

Izgradnja je započeta 2014. godine, a prvobitni plan bio je da čitavo naselje bude završeno za približno četiri godine.

U početku je projekat privlačio interesovanje kupaca, ali su se ubrzo pojavili problemi sa organizacijom radova, finansiranjem i odnosima između investitora i izvođača.

Pojavile su se i primedbe zbog uticaja gradnje na okolinu. Jedan od izvođača radova prijavio je nadležnim organima navodne nepravilnosti u postupanju sa građevinskim otpadom i druge probleme na gradilištu.

Istovremeno, pojedini radnici protestovali su zbog neisplaćenih zarada. Problemi su se nastavili, a tokom 2016. godine postalo je očigledno da radovi ne napreduju planiranom brzinom.

Investitori su kao razloge kašnjenja navodili vremenske uslove i političke potrese u Turskoj. Međutim, finansijske poteškoće i sporovi dodatno su otežavali nastavak gradnje.

Finansijski problemi zaustavili su ambicioznu investiciju

Jedan od glavnih problema bio je poslovni model zasnovan na prodaji luksuznih nekretnina kupcima iz inostranstva.

Kada su se ekonomski uslovi pogoršali, deo kupaca odustao je od kupovine ili je prestao da izmiruje obaveze prema investitoru. To je dodatno opteretilo kompaniju i otežalo finansiranje radova.

Sarot Grupa ušla je u stečajni postupak 2018. godine. Kompanija je za teškoće, između ostalog, krivila kašnjenje uplata kupaca, dok su pojedini kupci tvrdili da su svoje obaveze izmirili, ali da obećane nekretnine nikada nisu dobili u završenom obliku.

Prema izveštajima britanskog lista Gardijan, jedan deo kupaca iz Kuvajta platio je velike iznose za vile koje nisu bile dovršene. Neki od njih pokušavali su da pravdu potraže putem sudova, ali su postupci dugo trajali.

Tako je projekat koji je trebalo da bude simbol luksuza postao primer koliko veliki građevinski poduhvati mogu da budu ranjivi kada zavise od priliva novca, prodaje nekretnina i poverenja investitora.

Zašto naselje izgleda kao grad iz bajke koji je napušten?

Najneobičniji detalj čitavog projekta jeste izgled građevina. Umesto uobičajenih stambenih zgrada ili kuća, investitori su izabrali arhitekturu inspirisanu evropskim dvorcima.

Vile imaju tornjeve, šiljate krovove i ukrasne elemente koji podsećaju na građevine iz bajki. Međutim, njihova gotovo potpuna istovetnost stvara neobičan prizor, naročito zato što se prostiru jedna pored druge u velikom broju.

Mnoge kuće nikada nisu dobile završene enterijere, a pojedine imaju samo betonske konstrukcije i nedovršene fasade. U nekim objektima ostali su vidljivi građevinski materijali, nedovršeni instalacioni radovi i tragovi dugotrajnog izlaganja vremenskim uslovima.

Prostor između građevina, koji je trebalo da bude uređen travnjacima i vrtovima, na pojedinim mestima prekrila je divlja vegetacija.

Upravo zbog takvog izgleda Burj Al Babas postao je poznat na internetu. Snimci iz vazduha prikazuju stotine dvoraca poređanih u pravilnim nizovima, stvarajući prizor koji mnogi porede sa napuštenim gradom iz naučnofantastičnog filma.

Projekat je izazvao nezadovoljstvo lokalnog stanovništva

Problemi nisu bili samo finansijske prirode. Deo stanovnika Mudurnua protivio se projektu i zbog njegovog izgleda.

Ovaj kraj poznat je po tradicionalnim drvenim kućama iz osmanskog perioda, istorijskim građevinama i arhitekturi koja se razvijala u skladu sa lokalnim načinom života.

Nasuprot tome, Burj Al Babas zamišljen je kao naselje evropski inspirisanih dvoraca, što su pojedini stanovnici smatrali neprimerenim za okolinu.

Pojavile su se i zabrinutosti zbog uticaja gradnje na prirodu i korišćenja termalnih izvora. Za deo lokalnog stanovništva projekat je predstavljao propuštenu priliku za ekonomski razvoj, dok su drugi smatrali da je narušio izgled područja i doneo više problema nego koristi.

Investitori su, sa druge strane, tvrdili da bi završetak kompleksa mogao da privuče turiste, otvori radna mesta i podstakne razvoj lokalnih preduzeća.

Šta će biti sa stotinama nedovršenih dvoraca?

Sudbina kompleksa i dalje je neizvesna. U opsežnom izveštaju objavljenom u oktobru 2024. godine, Gardijan je naveo da su slučaj i finansijsko poslovanje kompanija povezanih sa projektom bili predmet ispitivanja turskih nadležnih organa.

Prema tom izveštaju, kompanije povezane sa Sarot Grupom stavljene su pod upravljanje državnog fonda, dok su se istraživale optužbe povezane sa finansijskim poslovanjem i mogućom prevarom investitora. To su navodi koji se moraju razlikovati od pravnosnažno utvrđene odgovornosti.

Predstavnici kompanije izražavali su nadu da bi gradnja mogla da bude nastavljena, dok su kupci pokušavali da pronađu način da dobiju kupljene nekretnine ili povrate novac.

Tema je dobila dodatnu pažnju 2024. godine, kada se kuvajtski emir sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Pojedini kupci verovali su da bi razgovori na visokom nivou mogli da pomognu u rešavanju problema, ali sam sastanak nije značio da je projekat ponovo pokrenut.

Prema izveštajima časopisa Arhitekturnal dajdžest iz jula 2026. godine, kompleks je i dalje predstavljen kao nedovršeno i napušteno naselje, bez potvrde da su radovi nastavljeni u punom obimu.

Simbol velikih ambicija i skupih grešaka

Burj Al Babas trebalo je da bude luksuzno naselje koje bi privuklo bogate kupce iz inostranstva i donelo novu ekonomsku priliku ovom delu Turske.

Umesto toga, projekat je postao primer rizika koji prate velike građevinske investicije. Nezavršeni objekti, sporovi sa kupcima, finansijski problemi i neslaganja sa lokalnim stanovništvom pretvorili su prvobitnu zamisao u dugotrajan problem.

Danas stotine dvoraca i dalje stoje u dolini kod Mudurnua, podsećajući na projekat koji je trebalo da bude završen za svega nekoliko godina.

Da li će kompleks jednog dana biti dovršen, dobiti novu namenu ili ostati napušteno naselje, zavisi od rešavanja finansijskih i pravnih pitanja. Do tada, Burj Al Babas ostaje neobičan primer kako projekat zamišljen kao simbol luksuza može da postane upozorenje o posledicama prevelikih ambicija bez održivog finansijskog plana.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: