O njegovom razvoju, privatnosti, ograničenjima i troškovima govorili su na panelu „Digitalni evro: činjenice i zablude“, održanom u Briselu, Fernando Navarete Rohas, španski poslanik u Evropskom parlamentu, Nele Nõmm, ekonomistkinja Evropske centralne banke (ECB) u Frankfurtu, i Georgina Gariga Sančez, zadužena za medije i komunikaciju u projektu digitalnog evra.
Digitalni novčanik radiće i bez interneta
Kod onlajn plaćanja ECB planira da primeni pseudonimizaciju, tehničko rešenje koje bi trebalo da onemogući povezivanje transakcije sa identitetom platioca. Poslovne banke će i dalje proveravati transakcije u skladu sa propisima.
Viši nivo privatnosti trebalo bi da omogući oflajn funkcija, odnosno plaćanje bez posrednika i internet provere, pri čemu bi podatke o plaćanju imali samo platilac i primalac.
"Oflajn digitalni novčanik zamišljen je kao digitalna verzija gotovine. Korisnik bi unapred prebacio određeni iznos na sigurnosni čip u mobilnom telefonu, a zatim bi mogao da prenese novac na drugi uređaj jednostavnim približavanjem telefona. Na primer, 10 evra moglo bi da se prenese i bez internet veze. Takvo plaćanje neće biti neograničeno: predviđeni su limiti stanja i pojedinačnih transakcija radi sprečavanja zloupotreba", objasnila je Sančez.
Digitalni evro neće biti kriptovaluta, već digitalna valuta centralne banke namenjena plaćanju, a ne špekulacijama ili ulaganju. Sistem neće počivati na blokčejn tehnologiji, već na centralizovanoj evidenciji.
Korisnici će digitalnom evru moći da pristupaju putem aplikacije svoje banke ili posebne aplikacije ECB-a. Komercijalne banke distribuiraće digitalni evro građanima, dok će ECB razvijati infrastrukturu.
Radi zaštite bankarskog sistema predviđeno je ograničenje iznosa koji pojedinac može da drži u digitalnom evru. Pominjalo se 3.000 evra, ali konačna odluka još nije doneta.
Ako bi korisnik imao taj iznos, a želeo da plati 3.500 evra, prvih 3.000 evra bilo bi naplaćeno sa digitalnog novčanika, a preostalih 500 automatski sa povezanog bankovnog računa. Oflajn novčanik imao bi poseban, verovatno niži limit.
"Digitalni evro nije štedni ni investicioni proizvod. Namenjen je svakodnevnim plaćanjima", istakle su predstavnice ECB-a.
Digitalni evro ne bi donosio kamatu, a ograničenje iznosa trebalo bi da spreči masovno povlačenje depozita iz banaka i zaštiti finansijsku stabilnost. ECB je testirala i scenarije sa višim limitima, ali simulacije nisu pokazale značajan rizik za stabilnost sistema.
Predstavnice ECB-a odbacile su tvrdnje da je cilj projekta ukidanje novčanica i kovanica i naglasile da će izbor ostati na građanima.
Digitalna opcija trebalo bi da odgovori na rast internet trgovine i elektronskih plaćanja, dok će gotovina ostati važna za one koji nemaju pametni telefon ili pristup digitalnim uslugama.
Razvoj digitalnog evra obrazlaže se i potrebom za jačanjem evropske nezavisnosti u sistemu plaćanja. U 13 od 21 države evrozone građani se u velikoj meri oslanjaju na međunarodne kartične sisteme poput Vise i Mastercarda, jer nemaju domaću alternativu.
ECB zato uspostavlja više lokacija za obradu transakcija kako eventualni kvar na jednoj od njih ne bi zaustavio čitav sistem.
Razvoj košta 1,3 milijarde evra, banke imaju dodatne troškove
Trošak projekta procenjen je na oko 1,3 milijarde evra za razvoj, dok se godišnji operativni troškovi procenjuju na približno 320 miliona evra. Spoljni troškovi razvoja procenjeni su na oko 265 miliona evra.
Banke bi mogle da izdvoje između četiri i šest milijardi evra za prilagođavanje svojih sistema tokom četiri godine, prema proceni ECB-a koju je preneo Rojters.
Troškove infrastrukture snosio bi Evrosistem, koji ne bi naplaćivao naknade za transakcije digitalnim evrom.
O troškovima je govorio i Navarete Rohas, izvestilac Evropskog parlamenta za digitalni evro. Upozorio je da se procenjenih 1,3 milijarde evra odnosi na trošak Evrosistema, a ne na ukupnu vrednost projekta.
Najveći deo troškova mogao bi da padne na banke i druge posrednike koji će morati da prilagode infrastrukturu novom sistemu. Ipak, konačan iznos za sada nije poznat, iako se procene kreću u desetinama milijardi evra.
ECB očekuje da bi prihodi od izdavanja novca, odnosno takozvani prihod od emisije novca (seigniorage), mogli da pokriju troškove infrastrukture Evrosistema.
Otvoreno je i pitanje naknada za trgovce, čija visina još nije dogovorena.
Pre uvođenja digitalnog evra potrebno je usvojiti evropski zakonodavni okvir, o kojem se još raspravlja. U Frankfurtu se pripremaju za mogućnost prvog izdavanja tokom 2029. godine.
Prema predlogu, digitalni evro biće dostupan i posetiocima iz drugih država, uključujući turiste. Za to će biti potrebno da otvore račun u banci koja nudi ovu uslugu, piše Polsovni dnevnik.
Predviđena je i mogućnost izdavanja fizičke kartice koja bi mogla da objedini digitalni evro i postojeće nacionalne platne sisteme.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)