Jedan od predloga za ubrzavanje tog procesa jeste formiranje međunarodne grupe država, po uzoru na G7, koja bi koordinisala investicije, razvoj brodogradilišta i saradnju u međunarodnim pomorskim institucijama.
Razmere izazova pokazuju podaci o američkoj trgovačkoj floti. SAD raspolažu sa oko 190 brodova pod sopstvenom zastavom, koji učestvuju sa manje od 0,3 odsto u ukupnom pomorskom transportu robe povezane sa američkom trgovinom. Istovremeno, američka brodogradnja zauzima 14. mesto u svetu prema tonaži izgrađenih brodova, dok se godišnje školuje svega nekoliko stotina brodskih inženjera, znatno manje od procenjenih potreba industrije, piše 19fortyfive.
Američka mornarica je 13. oktobra obeležila 251 godinu postojanja, a predsednik Donald Tramp tom prilikom najavio je otvaranje novog brodogradilišta u Baltimoru i ponovio podršku obnovi domaće pomorske industrije. Ipak, procene su da će za značajnije povećanje proizvodnih kapaciteta biti potrebne godine, pa i decenije.
Prema procenama iznesenim u okviru inicijativa za obnovu sektora, američkim brodovima trenutno je na raspolaganju kapacitet od 267.799 kontejnera, dok se na domaćem tržištu mesečno transportuje više od dva miliona kontejnera. Takav nesrazmeran odnos ukazuje na značaj stranih brodara za funkcionisanje američke privrede i lanaca snabdevanja.
Za smanjenje zavisnosti od stranih kapaciteta procenjuje se da bi SAD trebalo da obezbede flotu od 1.315 brodova različitih kategorija. Ostvarivanje tog cilja zahtevaće velika ulaganja, razvoj novih brodogradilišta i angažovanje znatno većeg broja stručnih radnika.
Strane kompanije ulažu u američka brodogradilišta
U poslednjih nekoliko meseci najavljeno je više projekata koji bi trebalo da doprinesu povećanju američkih kapaciteta za brodogradnju.
Jedan od njih je Port Alpha, projekat vredan tri milijarde dolara, čija je izgradnja započela 30. septembra uz prisustvo potpredsednika SAD Džej Di Vensa. Očekuje se da će ovaj projekat udvostručiti postojeće američke kapacitete za komercijalnu brodogradnju.
U Baltimoru je planiran i projekat Arsenal-2, povezan sa proizvodnjom nuklearnih podmornica. Prema najavama, trebalo bi da obezbedi 3.100 direktnih i još oko 11.000 indirektnih radnih mesta.
Finansijska konstrukcija jednog od projekata predviđa ulaganje kompanije Anduril od 3,7 milijardi dolara, dok bi američka vlada obezbedila dodatnih 2,9 milijardi dolara.
Značajna ulaganja dolaze i iz inostranstva. Kanadski brodograditelj Davie najavio je investiciju od milijardu dolara u Galvestonu u Teksasu, gde bi trebalo da se grade ledolomci. Južnokorejska kompanija Hanwha planira ulaganje od pet milijardi dolara u Filadelfiji, a angažovana je i na izgradnji brodova za pomorsku obuku i plovila namenjenih praćenju raketa za američku mornaricu.
I pored najavljenih projekata, procenjuje se da će američkoj industriji biti potrebno više od 250.000 novih kvalifikovanih radnika, uključujući brodograditelje i inženjere, kao i dodatni proizvodni kapaciteti.
Saradnja sa inostranim partnerima kao prelazno rešenje
Jedan od modela koji se razmatra za bržu obnovu industrije jeste takozvani finski model. On podrazumeva da se početne narudžbine brodova realizuju u inostranim brodogradilištima, uz istovremena ulaganja u domaće kapacitete. Cilj je da se kasnije proizvodnja novih plovila postepeno prebaci u američka brodogradilišta.
Ovaj pristup trebalo bi da omogući da SAD u kraćem roku dođu do potrebnih brodova, dok se istovremeno razvijaju domaća infrastruktura i stručni kadar.
Inicijative za obnovu američke pomorske industrije intenzivnije se razmatraju od 2022. godine, a deo predloženih mera uključen je u predsedničke izvršne uredbe i zakonski predlog SHIPS for America Act, koji se razmatra u Senatu.
Jedan od ključnih izazova ostaje obezbeđivanje dugoročne potražnje za brodovima proizvedenim u SAD. Početne narudžbine uglavnom bi dolazile od saveznih institucija, ali bi za održivost industrije bilo neophodno privući i komercijalne kupce. To će, između ostalog, zavisiti od konkurentnosti američkih brodogradilišta u odnosu na proizvođače iz drugih zemalja.
Kina predvodi globalnu brodogradnju, SAD traže novi model saradnje
Kina trenutno ima vodeću poziciju na svetskom tržištu brodogradnje i pomorskog transporta, dok Južna Koreja i druge industrijske zemlje nastoje da povećaju svoje učešće u ovom sektoru. Istovremeno, sve veći broj država ulaže u razvoj sopstvenih pomorskih kapaciteta. Među njima je i Indija, koja je svoje planove predstavila na trećoj pomorskoj konferenciji Sagarmanthan.
Dodatnu priliku za razvoj industrije predstavljaju nove tehnologije, uključujući mogućnost šire primene nuklearnog pogona u komercijalnom pomorskom transportu. SAD u toj oblasti imaju dugogodišnje iskustvo zahvaljujući razvoju nuklearnih pogonskih sistema za vojne brodove, ali bi za komercijalnu primenu bila potrebna međunarodna saradnja, odgovarajući regulatorni okvir i prihvatanje tehnologije na tržištu.
U tom kontekstu predloženo je formiranje međunarodne pomorske grupe M9, po uzoru na G7. Ideja je sadržana u zakonskom predlogu FLEETS Now Act, čiji je pokrovitelj kongresmenka Jang Kim iz Kalifornije.
Predložena grupa trebalo bi da okupi zemlje koje imaju razvijenu brodograđevinsku industriju i zajedničke interese u oblasti pomorske bezbednosti i trgovine. Jedan od ciljeva bio bi usklađivanje investicija, razmena tehnologija i koordinacija stavova u međunarodnim institucijama, uključujući Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO), Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) i Ujedinjene nacije.
Inicijativa bi, prema predlogu, mogla da posluži i kao okvir za zajedničko reagovanje na trgovinske i industrijske poteze koji utiču na konkurenciju u brodogradnji. Posebna pažnja bila bi usmerena na kinesku industrijsku politiku i njeno prisustvo na globalnom pomorskom tržištu.
Formiranje grupe zahtevalo bi diplomatske konsultacije i dogovor zainteresovanih država, a važnu ulogu u tom procesu imala bi američka administracija i njena diplomatska predstavništva.
Obnova američke brodogradnje tako će zavisiti od više faktora: priliva investicija, razvoja domaćih proizvodnih kapaciteta, školovanja stručnog kadra i dugoročne potražnje za novim brodovima. Saradnja sa saveznicima mogla bi da ubrza taj proces, ali će stvarni rezultati zavisiti od toga koliko će najavljeni projekti biti uspešno realizovani.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)