ZABORAVLJENO ZLATO SRBIJE U blizini Novog Pazara dugo su stajale bušotine iz srednjeg veka, planina Rogozna leži na milijardama

BizPortal/ T. Đ. | 14:16 | 16.01.23 Biz info

Zlatna žila na jugozapadu Srbije čeka dodatno istraživanje.

Foto: Shutterstock

Prema najskorijim istraživanjima, na svetu postoji 171.300 tona zlata, odnosno oko 244.000 metričkih tona zlata (187.000 metričkih tona istorijski proizvedenih plus trenutne podzemne rezerve od 57.000 metričkih tona), a većina tog zlata dolazi iz Kine, Australije i Južne Afrike. Brojni stručnjači širom sveta, iznose teoriju da je ovo količina daleko od realne, i da je prva Kina za koju se smatra da predstavlja lažne brojke o količini zlata koje poseduje.

Interesantan podatak je da bi celokupna količina otkrivenog zlato do sad stalo u kocku široku 23-25 metara sa svake strane.

Većina zlata koje se danas proizvodi ide u proizvodnju nakita, ali zlato je takođe esencijalni industrijski metal koji obavlja brojne funkcije u računarima, mobilnim telefonima, u proizvodnji aviona i letelica, ali svakako predstavljaju najveći oslonac i sigurnost, odnosno idealnu državnu imovinu. One predstavljaju državni fond zlatnih poluga ili kovanica u trezoru narodne banke, a razlikuju se od privatnih zaliha zlata koje poseduju pojedinci ili nefinansijke institucije.

Prema poslednjim ispitivanjima i usled otkrivanja novih nalazišta, stručnjaci smatraju da Srbija leži na skoro 600 tona zlata. U poređenju sa prethodnom decenijom, bogatiji smo za duplo više zlata, dok je vrednost deviznih rezervi u ovom plemenitom metalu više nego utrostručena u odnosu na taj period.

Zbog bogate srpske istorije, kada je plemeniti metal u pitanju, postoje brojna uverenja da na raznim lokacijama naše zemlje postoje razne vrste „zlatnih žila“, bilo da su u pitanju zakopana blaga brojnih vladara, ili pak bogatih Jevreja koji su prolazili teritorijom Srbije. Pričaju se priče o izgubljenim i zakopanim vrednostima, ali postoje i zvanični podaci koji svedoče koliko je Srbija bogata vrednom plemenitom rudom.

Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, a prema mišljenju struke postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije.

Kanadska istraživačka firma je 2021. godine, najpre je pronašla koji ukazuju na veliku količinu zlata na jugu Srbiju, a nedugo nakon toga potvrdili su tačnost toga.

Na samo jednoj lokaciji, na granici sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, i na prostoru više od 100 kvadratnih kilometra, pronađeno je oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara. Tada je, 2020- godine, ustavnovljeno da sadržaj zlata na tom mestu, broji oko tri grama po toni.

Interesantnija priča stiže iz okoline Novog Pazara. gde su pre više dve decenije stručnjaci Geozavoda u saradnji sa nekoliko stranih kompanija, na planini Rogozna otkrili velike rezerve rude srebra, bakra, ali i zlata. Tada je procenjeno da se na lokalitetu Medenovac i Karavansalija nalazi oko 40 tona plemetnitih materijala, kao i da je svaka tona bogata za po šest grama čistog zlata. Prema rečima stručnjaka tada, obrnoci Golije leži na plemenitim rudama, ali i da je neophodno dodatno istraživanje kako bi došlo do konkretnijih informacija. Po tadašnjim nezvaničnim informacijama po obodima planine Rogozna, srebra, zlata i bakra ima za „pola Evrope“. Radovi su zaustavljeni, sve do prošle godine kada su data prava za nastavak istraživanja.

– Zlato se na planini Rogozna se vadilo i topilo još u srednjem veku, a možda i ranije. Ovde još stoje te improvizovane bušotine – govorio je 2008. godine Kamenko Ilić iz Rajetića za medije.

Kineska kompanija Ziđin je 2021. godine otvorila rudnik bakra i zlata Čukaru Peki u okolini Bora. Sudeći po zvaničnim saznanjima, to ležište bogato je za više od 46 tona ruda, a da svaka tona sadrži 1,7 grama po toni, što dovodi do kranje računice da tu leži oko 78.370 kilograma zlata. Oktriveno blago na ovom lokalitetu vredi minimum 4,41 milijardu evra. Pretpostavlja da samo u još neistraženoj zoni rudnika Čukaru Peki kod Bora ima još oko 345 tona zlata, a na prostoru Potaj Čuka – Tisnica i do 50 tona.

Podsetimo, polovinom decembra prošle godine, predsednik Vučić, otkrio je javnosti da je u Srbiji pronađeno još dva lokaliteta koja su bogata zlatom. Vučić je tada istakao da je jedno smešteno upravo u siromašnom kraju na jugoistoku naše zemlje, a da je drugo u Gadžin Hanu.