Zaboravljeni materijal od zemlje i slame - nekada su od njega gradili kuće, a danas ponovo privlači pažnju

Pre nego što su beton, blokovi i pečena cigla postali standard u građevinarstvu, ljudi su kuće gradili od materijala koje su imali u neposrednom okruženju. Jedan od njih bio je ćerpič – nepečena cigla napravljena od zemlje, gline, vode i slame, koja se sušila na suncu. Ovakav način gradnje nekada je bio poznat i u Srbiji, naročito u Vojvodini, a danas ponovo privlači pažnju zbog interesovanja za prirodne materijale i održivu arhitekturu.

Iako mnogima zvuči neobično da se kuća gradi od obične zemlje, ovaj materijal ima dugu istoriju. Naši preci nisu imali savremene građevinske proizvode, pa su koristili ono što im je priroda pružala. Kvalitetna zemlja, voda i slama bili su dovoljni da se napravi građevinski element koji se mogao koristiti za zidanje.

Kako se pravila cigla od zemlje i slame?

Ćerpič je zapravo nepečena opeka, a njegova proizvodnja bila je relativno jednostavna. Za pripremu se koristila glinovita zemlja ili ilovača, kojoj su dodavani voda i iseckana slama ili plevа.

Dobijena smesa stavljala se u drvene kalupe, oblikovala u cigle, a zatim ostavljala na otvorenom da se prirodno osuši na suncu i vazduhu. Za razliku od klasične cigle, nije bilo potrebno pečenje u visokim pećima.

Slama nije služila samo kao dodatak. Njena vlakna povezivala su smesu i pomagala da se smanji pucanje materijala tokom sušenja. Kada bi se cigle dovoljno osušile, mogle su da se koriste za zidanje, uz odgovarajući zemljani ili drugi malter.

U prošlosti se proizvodnja često obavljala ručno, a zbog velikog obima posla u pojedinim sredinama okupljala su se i domaćinstva kako bi zajednički pripremila materijal za gradnju.

Zašto su se nekada kuće gradile od ćerpiča?

U vreme kada industrijski građevinski materijali nisu bili lako dostupni, ćerpič je predstavljao praktično rešenje. Zemlje je bilo u izobilju, a za njegovu proizvodnju nije bila potrebna skupa oprema niti energija za pečenje cigle.

Posebno je bio značajan u područjima Vojvodine, gde su tradicionalno korišćene različite tehnike gradnje zemljom.

Ipak, važno je napraviti razliku između ćerpiča i naboja. Kod ćerpiča se prvo prave pojedinačne cigle koje se potom slažu u zidove, dok se kod naboja zemlja sabija sloj po sloj u drvenoj oplati, direktno na mestu izgradnje.

Obe tehnike predstavljaju deo tradicionalne graditeljske baštine Srbije.

Debeli zemljani zidovi imali su jednu važnu prednost

Stare kuće od zemlje često su imale veoma debele zidove. Njihova masa usporavala je promene unutrašnje temperature, što je moglo da doprinese prijatnijim uslovima tokom toplih i hladnih dana.

Zemljani materijali takođe mogu da primaju i otpuštaju vlagu iz vazduha, čime utiču na unutrašnju mikroklimu prostora.

Upravo zbog ovih svojstava zemlja se danas ponovo proučava u savremenoj arhitekturi. Arhitekte i stručnjaci za održivu gradnju razmatraju načine da se tradicionalne tehnike prilagode današnjim zahtevima za udobnost, energetsku efikasnost i dugotrajnost objekata.

Međutim, to ne znači da su stare kuće automatski bolje izolovane od savremenih objekata. Za dobre rezultate važni su debljina zida, sastav materijala, klimatski uslovi i odgovarajuća dodatna izolacija.

Da li je ćerpič danas jeftinija alternativa cigli i betonu?

Upravo ovo pitanje ponovo privlači pažnju ljudi koji razmišljaju o gradnji kuće sa manjim budžetom.

Jedna od najvećih prednosti ćerpiča jeste to što se pravi od prirodnih i lokalno dostupnih sirovina. Takođe, za njegovu proizvodnju nije potrebno pečenje, pa se izbegava deo energetskih troškova karakterističnih za proizvodnju klasične opeke.

Ipak, ne treba zaključiti da je kuća od ćerpiča automatski jeftinija od kuće zidane blokovima ili ciglom.

Priprema odgovarajuće zemlje, izrada kalupa, sušenje, transport i zidanje zahtevaju vreme i rad. Kada se uračunaju temelji, krov, stolarija, instalacije, završni radovi i stručni nadzor, ukupna cena može značajno da se razlikuje od očekivane.

Zbog toga se isplativost mora računati za svaki objekat posebno.

Voda je najveći neprijatelj zemljanih kuća

Iako ima zanimljiva svojstva, ćerpič ima i ograničenja. Jedan od najvećih problema jeste osetljivost na vlagu i direktno izlaganje vodi.

Za razliku od pečene cigle, nepečena zemljana opeka može da oslabi kada je dugo izložena vodi. Zato su kod ovakve gradnje posebno važni dobro izvedeni temelji, zaštita od kapilarne vlage, odgovarajuća sokla, kvalitetan krov i zaštita spoljašnjih zidova.

Pored toga, nosivost zidova i otpornost objekta na zemljotrese moraju da budu stručno proračunate. Tradicionalna tehnika ne može se jednostavno preneti na savremenu kuću bez prilagođavanja važećim građevinskim propisima.

Zaboravljena tehnika ponovo privlači pažnju

Ćerpič danas nije samo podsećanje na način života naših predaka. On je i primer kako su ljudi nekada koristili prirodne resurse da bi rešili jedan od osnovnih životnih problema – kako napraviti siguran i udoban dom.

U vremenu kada cene građevinskog materijala i troškovi izgradnje predstavljaju veliki izazov, interesovanje za tradicionalne materijale ponovo raste.

Ipak, budućnost zemljane gradnje ne mora da znači povratak starim kućama bez savremenih rešenja. Mnogo zanimljivija mogućnost jeste spajanje tradicionalnih materijala i znanja sa današnjom tehnologijom, kako bi se dobili objekti koji su ekonomični, bezbedni i prilagođeni savremenom životu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.