Kazne sa kamera i radara u Srbiji mogu da stignu tek posle nekoliko meseci - advokat otkrio važan rok i šta vozači moraju da provere

Vozači u Srbiji koji prekorače brzinu i budu snimljeni kamerom ili radarom ne moraju da dobiju kaznu odmah. Obaveštenja ponekad stižu tek nakon nekoliko meseci, a u međuvremenu pojedini vozači ponove isti prekršaj desetine puta, pa im odjednom stigne veliki broj kazni, piše Euronews.rs.

Advokat Vladimir Miljević objašnjava da policija ima zakonski rok od godinu dana za preduzimanje radnji radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja. Ipak, smatra da bi vozače trebalo obaveštavati mnogo brže, idealno u roku od 10 do 20 dana.

Posebno upozorava na elektronsko sanduče na portalu eUprava, jer se obaveštenja o saobraćajnim prekršajima sve češće dostavljaju upravo tim putem.

Kazne za prekoračenje brzine mogu da stignu tek posle nekoliko meseci

Prema rečima advokata, u praksi se dešava da vozači na obaveštenje o prekršaju snimljenom kamerom ili radarom čekaju tri, četiri, pa čak i šest meseci.

Kao primer naveo je slučajeve sa Mosta na Adi, gde su pojedini vozači tek nakon dužeg vremena saznali da su više puta prekoračili dozvoljenu brzinu.

Problem je u tome što tokom čekanja na prvo obaveštenje mogu nastaviti da voze istom deonicom i ponavljaju isti prekršaj, ne znajući da su prethodna prekoračenja već evidentirana.

„Imali smo situaciju da su vozači mesecima prekoračivali brzinu, a da su tek naknadno dobili po 20, 30, pa čak i 40 kazni“, naveo je Miljević.

Drugim rečima, umesto da nakon prvog prekršaja budu blagovremeno obavešteni, pojedini vozači tek nekoliko meseci kasnije saznaju za čitav niz evidentiranih prekoračenja.

Advokat predlaže da obaveštenja stižu za 10 do 20 dana

Miljević smatra da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo da uvede preporučeni rok za slanje obaveštenja o prekršajima snimljenim kamerama i radarima.

Prema njegovom predlogu, vozači bi trebalo da budu obavešteni u roku od 10, 15 ili najkasnije 20 dana od evidentiranja prekršaja.

Kako ističe, cilj nije da se vozači oslobode odgovornosti za kršenje saobraćajnih propisa, već da što pre saznaju da su napravili prekršaj i tako izbegnu njegovo ponavljanje.

Slične situacije, prema njegovim rečima, zabeležene su i na Zrenjaninskom putu, gde su vozači takođe dobijali veliki broj kazni zbog prekoračenja brzine registrovanih uređajima za merenje.

Advokat smatra da nema razloga da se obrada podataka i slanje obaveštenja nepotrebno odlažu kada se prekršaji evidentiraju automatski.

Koliko vremena policija ima da pokrene postupak?

Prema objašnjenju advokata, policija ima rok od godinu dana za preduzimanje radnji radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja.

U praksi su, kako navodi, zabeleženi i slučajevi u kojima su obaveštenja slata neposredno pred nastupanje relativne zastarelosti, pa čak i nakon njenog nastupanja.

Ipak, naglašava da su takve situacije retke.

Mnogo češći problem predstavljaju obaveštenja koja stižu tri ili četiri meseca nakon evidentiranog prekršaja.

Važno je razlikovati rok za postupanje i obaveštavanje vozača od preporučenog roka koji advokat predlaže. Rok od 10 do 20 dana predstavlja njegov predlog za brže obaveštavanje, a ne zakonski propisani rok.

Vozači bi e-sanduče na eUpravi trebalo da proveravaju jednom nedeljno

Jedan od važnijih saveta odnosi se na elektronsko sanduče na portalu eUprava.

Obaveštenja o saobraćajnim prekršajima sve češće se dostavljaju elektronskim putem, zbog čega vozači koji imaju nalog na ovom portalu ne bi trebalo da zanemaruju pristigle poruke.

Miljević savetuje da građani proveravaju svoje elektronsko sanduče najmanje jednom nedeljno.

Razlog je i to što imejl obaveštenje o novoj poruci ponekad može da izostane.

Zbog toga nije dovoljno osloniti se samo na imejl koji bi trebalo da stigne kada je primljena nova pošiljka.

Najsigurnije je direktno se prijaviti na portal eUprava i proveriti da li postoji nova poruka Ministarstva unutrašnjih poslova.

Tako vozači mogu da izbegnu situaciju u kojoj važno obaveštenje ostane neprimećeno.

Da li kamere i radari moraju da budu označeni saobraćajnim znakom?

Još jedna nedoumica među vozačima odnosi se na to da li policija mora unapred da ih upozori da se na određenoj deonici snima saobraćaj.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja ranije je objasnio da Zakon o policiji predviđa obaveštavanje javnosti o nameri snimanja na javnim mestima, osim u slučajevima prikrivenog snimanja u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.

Kada je reč o fiksnim kamerama za kontrolu saobraćaja, Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji predviđa poseban znak „snimanje saobraćaja“.

Njime se označava početak deonice na kojoj se obavlja snimanje.

Okanović smatra da bi takav znak trebalo da postoji ispred svake kamere koja snima saobraćaj.

Međutim, situacija je drugačija kada su u pitanju mobilni radari.

MUP može da obavesti javnost da će kontrolisati saobraćaj na određenom državnom putu, ali nije obavezan da navede tačnu lokaciju na kojoj će se radar nalaziti.

Zakon o policiji ne propisuje precizno način na koji javnost mora biti obaveštena o snimanju, dok pravilnik koji uređuje ovu oblast predviđa isticanje obaveštenja na mestu snimanja.

Zato je za vozače najvažnije da poštuju ograničenja brzine, ne računajući na to da će ih upozoravajući znak ili obaveštenje zaštititi od kontrole.

U međuvremenu, redovna provera elektronskog sandučeta na eUpravi može pomoći da na vreme saznaju da je protiv njih pokrenut postupak zbog saobraćajnog prekršaja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.