Za jednu lukovicu davali su četiri vola, osam svinja i 12 ovaca - cvet koji je vredeo bogatstvo

U 17. veku, lale su u Holandiji bile mnogo više od ukrasa.

U Evropu su stigle iz Osmanskog carstva u 16. veku i ubrzo su postale omiljene među bogatim građanima, baštovanima i kolekcionarima.

Njihovo uzgajanje je bio znak prestiža, a retke sorte su postizale izuzetno visoke cene.

Najviše su cenjene lale sa neobičnim bojama i šarama. Najpoznatija je bila sorta Semper Avgust, sa belim laticama isprekidanim crvenim prugama, simbol retkosti i luksuza.

Ove šare, sada znamo, izazvao je virus koji utiče na distribuciju pigmenta. Takve varijacije nisu mogle da se uzgajaju iz semena, već samo sporim deljenjem lukovica, pa je ponuda bila veoma ograničena. Lala cvetaju samo u proleće, a lukovice se mogu premeštati samo leti. Zato su trgovci počeli da potpisuju kupoprodajne ugovore unapred 1630-ih.

Tako je stvoreno svojevrsno tržište derivata, gde su se trgovali papirnim ugovorima, a ne pravim cvećem. Kada su videli brzo bogaćenje profesionalnih trgovaca, u igru su se uključili i obični ljudi: zanatlije, krčmari i poljoprivrednici, koji su ulagali svoju imovinu, zemlju.

Cena? Sitnica

Početkom 1637. godine, cena jedne lukovice Semper Avgustusa dostigla je vrednost i do deset hiljada guldena. Za taj iznos u to vreme, mogla se kupiti luksuzna kuća na najprestižnijem kanalu u Amsterdamu, sa kočijom i baštom.

To je bilo otprilike tri do četiri puta više od godišnjeg prihoda veoma uspešnog trgovca ili iznosa za koji je građanin zanatlija radio celog života.

Za jednu lukovicu nešto niže rangirane sorte, Viceroj, mogla se dobiti impresivna lista robe: četiri debela vola, osam debelih svinja i 12 debelih ovaca, 24 tone pšenice i 48 tona raži, dva bureta vina i četiri bureta piva, dve tone putera i nekoliko stotina kilograma sira, bračni krevet sa luksuznim posteljinom i veliki srebrni pehar.

Semper Avgust je bio toliko vredan da je u jednom trenutku u celoj Holandiji bilo samo nekoliko primeraka, a većina njih je bila u vlasništvu jednog čoveka, Adrijana Paua, bogatog direktora Holandske istočnoindijske kompanije, koji je tvrdoglavo odbijao da ih proda. Ironija je bila u tome što je virus koji je stvorio ove prelepe šare vremenom oslabio biljku, pa je najskuplja sorta u istoriji - potpuno izumrla.

Za jednu lukovicu davali su stoku, tone žita i srebrni pehar: Kako je lala postala vrednija od luksuzne kuće

Tulipamanija je dostigla vrhunac tokom zime 1636/37. Početkom februara 1637. godine, prema predanju, na aukciji u Harlemu, prodavac nije uspeo da dobije naduvanu cenu. Panika je zahvatila kupce, a potražnja je naglo pala. Cene su navodno pale za više od 90 procenata, ostavljajući hiljade ljudi sa ugovorima za cveće koje niko nije želeo da kupi. Sudovi su kasnije odbili da reše sporove, a ugovori su proglašeni spekulativnim kockanjem.

Međutim, slika kolektivnog ludila je u velikoj meri zasluga škotskog pisca Čarlsa Mekeja, koji je 1841. godine opisao događaje u veoma dramatičnoj i delimično satiričnoj knjizi, piše Pun kufer.

Istoričarka En Goldgar, u svojoj knjizi "Tulipanomanija" (2007), zaključuje da se trgovina odvijala unutar relativno uskog kruga ljudi i da nema čvrstih dokaza o masovnim bankrotima ili kolapsu holandske ekonomije, koja je tada bila na vrhuncu zlatnog doba i brzo se oporavila.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.