Zasad može da ostane produktivan desetak godina ili duže, dok se ozbiljniji rod očekuje tek nakon perioda razvoja biljaka. Za poljoprivrednike koji razmišljaju o dugoročnom poslu, ključna pitanja su koliko košta podizanje zasada, kome prodati sveže izdanke i kada ulaganje može da počne da se vraća.
Dok se kod jednogodišnjih kultura svake sezone ponovo prolazi kroz pripremu zemljišta, setvu ili sadnju i troškove proizvodnje, špargla se podiže kao višegodišnji zasad. Kada se pravilno uspostavi, može da daje rod tokom niza godina, pa se početna investicija posmatra kroz duži period.
Međutim, dug vek zasada ne znači da je reč o sigurnoj zaradi. Proizvođač mora da finansira početna ulaganja i održavanje pre nego što dostigne punu proizvodnju, a uspeh zavisi od kvaliteta zemljišta, sorte, vremenskih uslova, radne snage i, pre svega, mogućnosti da se roba proda po ceni koja pokriva troškove.
Tri godine do ozbiljnijeg roda: Zašto špargla traži strpljenje
Špargla se ne sadi sa očekivanjem da već prve sezone donese pun prihod. Biljkama je potrebno vreme da razviju snažan korenov sistem i podzemne organe iz kojih narednih godina izbijaju mladi izdanci namenjeni berbi.
Zavisno od načina podizanja zasada i proizvodnih uslova, značajnija berba uglavnom se očekuje od treće godine. U početku je period berbe kraći, kako se biljke ne bi previše iscrpele, dok se kod razvijenog zasada sezona može produžiti na nekoliko nedelja.
U stručnim vodičima ekonomski vek špargle često se procenjuje na oko 10 do 12 godina, mada trajanje i produktivnost zavise od nege i uslova proizvodnje. To proizvođaču daje mogućnost da početna ulaganja rasporedi na više sezona, ali istovremeno zahteva finansijsku rezervu za prve godine.
Troškovi počinju pre prve ozbiljnije berbe. U računicu ulaze priprema i analiza zemljišta, sadni materijal, sadnja, đubrenje, navodnjavanje ako je potrebno, zaštita i održavanje. Kasnije se dodaju troškovi berbe, pakovanja, skladištenja i transporta.
Špargli odgovaraju osunčane parcele i dobro drenirano zemljište. Zadržavanje vode može da ošteti koren, dok nedostatak vlage u važnim fazama razvoja može da utiče na prinos i kvalitet. Zato izbor parcele nije formalnost, već jedna od odluka koja može da odredi isplativost celog projekta.
Najveća zarada ne zavisi samo od prinosa, već i od toga kome prodajete
Špargla može da se prodaje sveža, ali je reč o proizvodu kod kog kvalitet nakon berbe brzo postaje presudan. Izdanke je potrebno pažljivo rukovati, brzo rashladiti i čuvati u odgovarajućim uslovima kako bi što duže zadržali svežinu.
Zbog toga je važno da proizvođač ne razmišlja samo o tome koliko može da proizvede, već i o tome ko će robu kupiti. Potencijalni kanali prodaje su restorani, hoteli, specijalizovane prodavnice, trgovinski lanci, pijace i direktna prodaja krajnjim potrošačima.
Svaki od ovih kanala ima svoje prednosti i troškove. Direktna prodaja može da omogući višu cenu, ali zahteva više vremena, pakovanja, organizacije i pronalaženja kupaca. Prodaja većim trgovcima može da omogući plasman većih količina, ali proizvođač mora da ispuni njihove zahteve u pogledu kvaliteta, kontinuiteta isporuke i cene.
Zato je pametnije pre podizanja zasada proveriti potražnju i razgovarati sa potencijalnim kupcima nego prvo proizvesti robu, a tek potom tražiti tržište. Kratka sezona berbe znači da kašnjenje u prodaji može da umanji vrednost proizvoda i poveća gubitke.
Koliko može da se zaradi od jednog hektara?
Na ovo pitanje nema jednog odgovora koji važi za sve proizvođače. Prihod zavisi od prinosa, kvaliteta izdanaka, prodajne cene i udela robe koja zaista može da se plasira. Još važnije, prihod nije isto što i zarada.
U poslovnom planu treba odvojeno prikazati trošak podizanja zasada, godišnje troškove održavanja i troškove koji nastaju tek kada počne berba. Među njima su sezonski radnici, ambalaža, hlađenje, transport i prodaja. Ako se roba prodaje preko posrednika, mora se uračunati i razlika između cene koju plaća krajnji kupac i iznosa koji dobija proizvođač.
Najkorisnije je napraviti tri scenarija: konzervativni, očekivani i optimistični. U prvom treba računati sa nižim prinosom i slabijom prodajnom cenom, u drugom sa realističnim uslovima, a u trećem sa povoljnim tržištem. Ako projekat može da opstane samo u najboljem scenariju, rizik je visok.
Važno je i da se izračuna koliko novca treba obezbediti za prve godine, kada se troškovi gomilaju, a prihod još nije dostigao pun potencijal. Čak i zasad koji kasnije daje dobar rod može da postane finansijski problem ako gazdinstvo nema dovoljno obrtnog kapitala da premosti početni period.
Da li je špargla prilika za male proizvođače?
Špargla može biti zanimljiva i manjim gazdinstvima koja žele da se specijalizuju za proizvod sa jasnom ciljnom grupom kupaca. Ipak, početak na manjoj površini ima smisla samo ako se unapred proveri da li postoji potražnja i da li proizvođač može samostalno da organizuje berbu i prodaju.
Druga mogućnost je udruživanje više proizvođača radi zajedničke nabavke, pakovanja, hlađenja i distribucije. Takav model može da olakša pristup većim kupcima, ali zahteva dogovor o kvalitetu, rokovima isporuke i podeli troškova.
Dugoročno, dodatna vrednost može se tražiti i u preradi, na primer u proizvodnji ukiseljene špargle, ali takav posao zahteva odgovarajuće uslove prerade, poštovanje propisa o bezbednosti hrane i zasebnu računicu. Prerada nije automatski isplativija od prodaje svežeg proizvoda, već dodatna poslovna mogućnost koju treba proveriti na tržištu.
Špargla nije kultura za brzu zaradu, već projekat koji traži plan za čitavu deceniju. Najvažnije nije samo podići zasad koji može da traje godinama, već obezbediti novac za prve sezone, organizovati berbu i pronaći kupce koji će proizvod plaćati dovoljno da pokrije sve troškove. Tek kada se te stavke uklope, dug vek zasada može da postane poslovna prednost.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)