Umesto da se oslanja isključivo na tradicionalne ratarske kulture, ovaj poljoprivrednik uzgaja divlji komorač na 150 hektara, a proizvode izvozi u Ameriku, Španiju, Nemačku i Egipat.
Kako prenosi HRT, Sajko se na ovu kulturu odlučio jer mu je proizvodnja pšenice postala sve manje isplativa. Divlji komorač, prema njegovim rečima, donosi veću zaradu po hektaru, dok zahteva manje rada, goriva i ulaganja u održavanje useva.
"Kilogram pšenice je 15 do 17 centi, a kilogram komorača je od dva do tri i po evra, zavisno od kvaliteta", objasnio je Sajko.
Odustao od klasičnog ratarstva i pronašao isplativiju kulturu
Sajko je divlji komorač posejao pre dve godine, nakon što je procenio da mu se tradicionalna ratarska proizvodnja više ne isplati u dovoljnoj meri. Jedna od najvećih prednosti ove biljke jeste to što, nakon žetve i usitnjavanja biljnih ostataka, nema mnogo dodatnih poslova sve do naredne sezone.
To mu omogućava da smanji korišćenje mehanizacije, potrošnju goriva i troškove rada. U vremenu kada su poljoprivredne mašine, gorivo i održavanje sve veći izdatak, manje intenzivna proizvodnja može da bude važna prednost.
"Ja sam video da mi traktor najviše zarađuje kada stoji u hali, kada ne moram da ga palim i idem na benzinsku pumpu da sipam gorivo", rekao je Sajko.
Prema njegovim rečima, zarada po hektaru od komorača može da bude dva do tri puta veća nego od pšenice. Ipak, stvarna isplativost zavisi od prinosa, kvaliteta, otkupne cene i ukupnih troškova proizvodnje.
Biljka koja čuva vlagu i ne zahteva intenzivnu proizvodnju
Divlji komorač je aromatična biljka koja se koristi u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kao i za proizvodnju čajeva. Njegovo seme ima tržišnu vrednost, a potražnja za sirovinama biljnog porekla otvara mogućnosti za poljoprivrednike koji mogu da obezbede odgovarajući kvalitet i kontinuitet isporuke.
Na Sajkovim parcelama ovogodišnja žetva donela je oko 1.200 kilograma semena. Nakon žetve, biljni ostaci se usitnjavaju, a biljka nastavlja da raste i postepeno prekriva zemljište. Takav pokrivač može da pomogne u očuvanju vlage u zemlji, što je posebno značajno u uslovima nedovoljnih padavina.
Sajko navodi da se komorač u njegovom proizvodnom sistemu uzgaja uz malo dodatnih ulaganja i bez potrebe za intenzivnim tretiranjem useva. Ipak, konkretne potrebe za negom zavise od zemljišta, vremenskih uslova i načina proizvodnje.
Pored komorača, uzgaja i kamilicu na 550 hektara
Na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu Sajko uzgaja i kamilicu, i to na površini od oko 550 hektara. Prema podacima koje je objavio HRT, prosečna godišnja proizvodnja iznosi oko tonu cveta, dok se cena kamilice kreće od devet do 14 evra po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta.
Iako kamilica može da donese dobar prihod, njena proizvodnja zahteva više angažovanja radnika i ručnog rada. Potrebno je organizovati berbu, preradu, sušenje i pakovanje, što povećava složenost poslovanja.
Kod komorača je proces jednostavniji: nakon žetve seme se suši, čisti, skladišti i priprema za prodaju. Upravo ta razlika u obimu posla jedan je od razloga zbog kojih Sajko veliku pažnju posvećuje ovoj kulturi.
Sve proizvode izvozi, a kupci dolaze sa više kontinenata
Sajko nije ostao samo na uzgoju sirovine. Proizvodnju organizuje u sopstvenom pogonu, u kojem je zaposleno dvadesetak ljudi. Nakon žetve, komorač prolazi kroz sušenje, čišćenje, preradu i pakovanje, a gotovi proizvodi plasiraju se na strana tržišta.
Prema njegovim rečima, proizvodi sa gazdinstva odlaze kupcima u Americi, Španiji, Nemačkoj i Egiptu, dok se gotovo ništa ne prodaje na domaćem tržištu.
Sajko navodi da su mu iskustva sa pokušajima prodaje domaćim kompanijama pomogla da shvati koliko je važno da sam razvija proizvodnju i traži kupce. Umesto da prodaje samo poljoprivrednu sirovinu, odlučio je da veći deo posla obavlja na svom gazdinstvu i tako proizvodu dodaje vrednost.
U posao je uključena i njegova porodica, a plan je da se proizvodnja dalje razvija i proširuje.
Planira nove kulture i širenje poslovanja
Sajko već radi na proizvodnji brašna od boba, a za narednu godinu planira da zasadi i preslicu i proširi proizvodni pogon. Kako navodi, potrebe tržišta i do pet puta su veće od njegovih trenutnih proizvodnih mogućnosti.
Njegov primer pokazuje da zarada u poljoprivredi ne zavisi samo od veličine poseda i količine proizvedene robe. Izbor kulture, troškovi održavanja, prerada i pronalaženje kupaca mogu da budu jednako važni za uspešno poslovanje, piše Dnevno.
Za proizvođače koji traže alternativu pšenici i kukuruzu, divlji komorač može biti zanimljiva poslovna prilika, ali pre ulaganja treba proveriti uslove uzgoja, očekivane prinose i mogućnosti prodaje. Sajkov model zasniva se na povezivanju proizvodnje, prerade i izvoza, a upravo takav pristup omogućava da poljoprivredni proizvod na tržištu vredi više od same sirovine.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)