Koristi se u proizvodnji čajeva, biljnih mešavina, kozmetike i eteričnih ulja, a njegova prednost je to što je višegodišnja biljka i ne zahteva podizanje novog zasada svake sezone.
Ipak, kao i kod svake poljoprivredne proizvodnje, potencijalna zarada zavisi od prinosa, troškova rada i sušenja, kvaliteta sirovine i, pre svega, mogućnosti da se proizvod proda po odgovarajućoj ceni.
Jedan zasad može da se koristi više godina
Matičnjak (Melissa officinalis) je aromatična, višegodišnja zeljasta biljka koja se uzgaja prvenstveno zbog listova. Koristi se za pripremu čajeva i biljnih mešavina, dok se u industriji može koristiti i za dobijanje eteričnog ulja.
Za proizvođače je značajno to što se zasad ne podiže iznova svake godine. Međutim, u prvoj godini potrebno je računati na ulaganje u sadni materijal, pripremu zemljišta i podizanje zasada, dok se puni proizvodni potencijal uglavnom očekuje u narednim sezonama.
U stručnoj literaturi navodi se da matičnjak može da ostane na istoj parceli nekoliko godina, ali da njegovu isplativost u velikoj meri određuju troškovi rada, sušenja i organizacija proizvodnje.
Koliko može da se zaradi od jednog hektara?
Uzgoj matičnjaka može da donese prihod od nekoliko hiljada evra po hektaru, ali konačna računica zavisi od prinosa, kvaliteta osušenog lista, troškova proizvodnje i cene po kojoj se biljka prodaje.
U proizvodnoj računici, prinos u prvoj godini može da se kreće oko 1.000 kilograma suvog lista po hektaru, dok se u narednim godinama, uz odgovarajuće uslove i negu zasada, može računati na oko 2.500 kilograma.
Ako bi se kilogram suvog lista prodavao po ceni od 2,2 evra, prihod od prodaje iznosio bi oko 2.200 evra po hektaru u prvoj godini, odnosno oko 5.500 evra u narednim godinama.
Ipak, to nije čista zarada. Od ostvarenog prihoda potrebno je odbiti troškove pripreme zemljišta, sadnog materijala, rada, održavanja zasada, berbe, sušenja i transporta. Zbog početnih ulaganja, prva godina može da bude znatno manje isplativa, dok se bolji finansijski rezultat može očekivati u narednim sezonama.
U povoljnijem proizvodnom scenariju, nakon odbijanja troškova, zarada bi mogla da dostigne nekoliko hiljada evra po hektaru. Međutim, takav rezultat nije zagarantovan i zavisi od konkretnih uslova proizvodnje i mogućnosti prodaje.
Važno je imati u vidu da su navedene cene i prinosi okvirni parametri za računicu, a ne potvrđene tržišne cene za 2026. godinu. Pre podizanja zasada, proizvođači bi trebalo da provere aktuelne otkupne cene i obezbede kupca za osušeni matičnjak.
Najveći izazov nije samo uzgoj, već i prodaja
Matičnjak može da bude zanimljiv malim proizvođačima, ali odluka o podizanju zasada ne bi trebalo da se zasniva samo na procenjenom prinosu.
Jedan od ključnih izazova jeste plasman. Ako se više proizvođača istovremeno okrene istoj kulturi, a potražnja ne prati rast ponude, otkupna cena može da padne ili kupaca može da bude manje.
Zbog toga je pre ulaganja važno proveriti ko otkupljuje matičnjak, koje količine traži, kakav kvalitet i stepen osušenosti zahteva i da li je moguće unapred dogovoriti cenu.
Proizvođač koji ima uslove za sušenje i čuvanje biljne sirovine može da razmatra i prodaju sopstvenog pakovanog čaja, ali takav model donosi dodatne obaveze u pogledu prerade, deklarisanja, bezbednosti proizvoda i prodaje.
Da li je matičnjak prilika za manje poljoprivredno gazdinstvo?
Matičnjak može da bude jedna od opcija za gazdinstva koja žele da diversifikuju proizvodnju i ne zavise samo od tradicionalnih ratarskih kultura. Njegova prednost je višegodišnji zasad i mogućnost primene u različitim proizvodima, ali uspeh zavisi od toga da li proizvođač ima obezbeđen plasman i može da kontroliše troškove.
Najvažnije pravilo za one koji razmišljaju o ovom poslu jeste da prvo pronađu potencijalnog kupca, a tek onda odluče koliko će zemljišta izdvojiti za uzgoj.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)