Iza takve cene, međutim, stoji proizvodnja koja zahteva mnogo svakodnevnog rada, jer jedna magarica daje relativno male količine mleka, a period muže nije isti tokom cele godine.
Prema cenama objavljenim na sajtovima domaćih proizvođača, litar magarećeg mleka na gazdinstvu u Dimitrovgradu košta 3.600 dinara, dok se na jednoj farmi u Sisevcu prodaje za 6.000 dinara. Reč je o pojedinačnim maloprodajnim cenama, a ne o zvaničnom proseku za Srbiju. Za precizno utvrđivanje tržišnih cena u 2026. godini potrebno je potvrditi da su navedeni iznosi i dalje važeći.
Visoka cena posebno privlači pažnju kada se uporedi sa količinom koju je moguće dobiti od jedne životinje. Na pojedinim farmama prinos može iznositi svega nekoliko decilitara dnevno, dok u povoljnim uslovima i kod pojedinih grla može biti veći. Na rezultat utiču ishrana, zdravstveno stanje, faza laktacije i način organizacije muže.
Od jedne magarice dobija se tek nekoliko decilitara mleka dnevno
Podaci sa gazdinstva koje uzgaja balkanske magarce u Dimitrovgradu ukazuju da jedna magarica tokom muzne sezone, koja traje oko šest do sedam meseci, može dati do 70 litara mleka. Taj rezultat ne predstavlja prosek za sve farme, ali pokazuje zbog čega je proizvodnja ograničena i zašto je teško obezbediti velike količine tokom cele godine.
Muža se organizuje u skladu sa periodom laktacije i potrebama mladunčeta. Na manjim gazdinstvima često se obavlja ručno, što zahteva vreme i svakodnevnu posvećenost životinjama. Proizvođači moraju da obezbede odgovarajuću ishranu, čistu vodu, prostor za držanje, veterinarsku negu i higijenske uslove za dobijanje i čuvanje mleka.
Koliki prihod može da donese farma sa 10 magarica?
Na prvi pogled, cena od nekoliko hiljada dinara po litru deluje kao prilika za visoku zaradu. Ipak, računica zavisi od stvarne količine mleka koja se proizvede i proda, a ne samo od cene proizvoda.
Ako bi farma sa 10 muznih magarica tokom 180 dana proizvodila prosečno 0,3 litra mleka dnevno po životinji, ukupna količina iznosila bi 540 litara. Kada bi se sva ta količina prodala po ceni od 3.600 dinara, bruto prihod dostigao bi 1.944.000 dinara.
U slučaju prodajne cene od 6.000 dinara po litru, vrednost iste količine bila bi 3.240.000 dinara.
To su hipotetički iznosi, a ne procena stvarne zarade neke farme. U računicu nisu uključeni troškovi hrane, rada, veterinarske zaštite, održavanja objekata, ambalaže, hlađenja, transporta, poreza niti mleko koje ne bi bilo prodato. Takođe, pretpostavka da svih 10 životinja istovremeno daje mleko tokom 180 dana ne mora odgovarati stvarnim uslovima na gazdinstvu.
Zbog toga se isplativost ne može proceniti samo na osnovu visoke maloprodajne cene. Za ozbiljan poslovni plan neophodno je utvrditi godišnju proizvodnju, troškove po životinji i broj kupaca koji mogu redovno da preuzimaju mleko.
Direktna prodaja važna za male proizvođače
Magareće mleko se na pojedinim gazdinstvima prodaje direktno kupcima, što proizvođačima omogućava da sami formiraju maloprodajnu cenu. Takav model, međutim, podrazumeva i dodatne obaveze: komunikaciju sa kupcima, pakovanje, čuvanje proizvoda, organizaciju preuzimanja ili dostave i obezbeđivanje odgovarajućih higijenskih uslova.
Mleko se nakon muže mora pravilno obraditi u skladu sa primenljivim propisima, a zatim čuvati i transportovati pod odgovarajućim temperaturnim uslovima. Način pakovanja, deklarisanja i prodaje mora biti usklađen sa pravilima koja važe za konkretan proizvod i objekat.
Dodatni izvor prihoda mogu biti proizvodi od magarećeg mleka, uključujući kozmetičke preparate. Ipak, njihova proizvodnja zahteva posebnu kalkulaciju, odgovarajuće uslove i ispunjavanje propisa za tu kategoriju proizvoda. Veća prodajna cena gotovog proizvoda sama po sebi ne znači da je takva prerada profitabilnija od prodaje mleka.
Magareće mleko predmet naučnih istraživanja
Interesovanje za magareće mleko povezano je i sa njegovim nutritivnim sastavom. Ono ima relativno malo masti i specifičan odnos proteina, dok su njegova bioaktivna svojstva predmet naučnih istraživanja.
Ipak, nutritivna svojstva ne znače da mleko predstavlja lek za određene bolesti. Tvrdnje da leči astmu, bronhitis ili druge zdravstvene probleme ne treba predstavljati kao dokazane medicinske činjenice.
Posebno je važno voditi računa o bezbednosti proizvoda. U istraživanju sprovedenom na uzorcima sa srpskih farmi nisu pronađeni pojedini ciljani patogeni, ali takav rezultat ne znači da je svako magareće mleko bezbedno niti da sirovo mleko ne nosi mikrobiološki rizik.
Za proizvođače koji žele da razviju ovaj posao, najvažniji ostaju stabilan plasman, realna procena prinosa i kontrola troškova. Iako litar magarećeg mleka može da dostigne nekoliko hiljada dinara, tek odnos stvarno prodate količine i ukupnih rashoda pokazuje da li uzgoj može da preraste u održiv i profitabilan posao.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)