Nije svaki težak odnos sa nadređenim znak toksičnog radnog okruženja. Međutim, postoje obrasci ponašanja koji mogu da ukažu na to da odnos sa šefom ozbiljno utiče na zaposlenog, piše Index.
Psihoterapeutkinja Ketlin Sakston izdvojila je nekoliko znakova na koje bi zaposleni trebalo da obrate pažnju, od preteranog šarma i stalnih pohvala do naglih promena ponašanja i rečenica koje mogu da izazovu nesigurnost.
Sve počinje preteranim šarmom
Na početku odnosa sa novim nadređenim sve može delovati idealno. Šef vas često hvali, pokazuje veliko interesovanje za vaš rad i daje vam osećaj da ste posebno važni za tim.
Međutim, prema Sakston, problem može nastati kada se takvo ponašanje naglo promeni.
Kako navodi, smenjivanje preterane ljubaznosti i hladnog ili neprijatnog ponašanja može zaposlenog držati u stalnoj neizvesnosti.
Upravo zbog toga zaposleni može početi da pokušava da se vrati na period kada je odnos sa nadređenim bio dobar.
Obratite pažnju na rečenice koje vas ponižavaju
Postoje i konkretne izjave koje mogu biti znak nezdravog odnosa na poslu.
Među njima su rečenice poput:
- „Previše si emotivan/emotivna.“
- „Preosetljiv/a si.“
- „Da ti je stalo do ovog posla, potrudio/la bi se više.“
- „Treba da budeš srećan/srećna što si uopšte ovde.“
Jedna ovakva rečenica sama po sebi ne mora da znači da je ceo radni odnos toksičan. Važnije je obratiti pažnju na obrazac koji se ponavlja i na način na koji se zaposleni zbog takvog ponašanja oseća.
Telo ponekad reaguje pre nego što shvatimo šta se događa
Jedan od znakova koji se često pominju kada se govori o dugotrajnom stresu na poslu jesu fizičke reakcije.
Ako se pre odlaska na posao ili pred sastanak sa nadređenim redovno javljaju:
- grč ili nelagodnost u stomaku,
- ubrzano lupanje srca,
- glavobolja,
- problemi sa spavanjem,
- gubitak apetita,
- izražena napetost,
- osećaj mentalne iscrpljenosti,
vredi obratiti pažnju na to šta ih izaziva.
Povremena nervoza zbog važnog sastanka ili rokova je uobičajena. Međutim, ako se neprijatni simptomi ponavljaju i povezani su sa određenom osobom ili radnim okruženjem, razgovor sa bliskom osobom ili stručnjakom može pomoći da se situacija sagleda iz druge perspektive.
Nije svaki loš šef automatski toksičan
Važno je napraviti razliku između zahtevnog nadređenog i trajno nezdravog odnosa.
Šef može imati visoka očekivanja, davati kritiku ili insistirati na rokovima, a da to samo po sebi ne predstavlja toksično ponašanje.
Mnogo je važnije posmatrati da li postoji obrazac: ponižavanje, nepredvidivo ponašanje, omalovažavanje, stalno izazivanje krivice ili stvaranje straha kod zaposlenog.
Šta možete da uradite ako prepoznate ove znakove?
Prvi korak može biti razgovor sa osobom kojoj verujete. Pogled nekoga ko nije direktno uključen u situaciju može pomoći da jasnije sagledate šta se dešava.
Koristan korak može biti i beleženje konkretnih situacija - šta je rečeno, kada se dogodilo i kako je situacija rešena. To može pomoći da se uoči da li se radi o izolovanom incidentu ili obrascu ponašanja.
Ako stres počne ozbiljno da utiče na svakodnevni život, san ili fizičko i emocionalno funkcionisanje, razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili drugim odgovarajućim stručnjakom može biti koristan.
Najvažnije je ne donositi zaključak na osnovu jedne neprijatne situacije, već posmatrati obrazac ponašanja i njegov uticaj na vas.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)