Med koji se prodaje na pijacama i pored puteva u Bosni i Hercegovini našao se pod lupom stručnjaka nakon zabrinjavajućih rezultata laboratorijskih analiza. Čak 83 odsto ispitanih uzoraka sa sivog tržišta imalo je izrazito povišene vrednosti HMF-a, a pojedini rezultati bili su više od deset puta iznad dozvoljene granice, piše Klix.ba.
Laboratorijska ispitivanja pokazala su i veoma niske vrednosti prolina, još jednog važnog pokazatelja kvaliteta i zrelosti meda. Stručnjaci upozoravaju da kupci često ne mogu da prepoznaju problem samo na osnovu izgleda proizvoda, zbog čega je važno obratiti pažnju na poreklo i deklaraciju.
Šta su otkrile analize meda sa pijaca i pored puteva?
Prema podacima Zavoda za hranu i veterinarstvo Kantona 10, u uzorcima meda prikupljenim na pijacama i uz saobraćajnice širom Bosne i Hercegovine utvrđene su zabrinjavajuće vrednosti hidroksimetilfurfurala (HMF).
Kako prenosi Klix.ba, na problem je upozorio rukovodilac Laboratorije za analitičku hemiju i ispitivanje rezidua ovog zavoda.
U analiziranim uzorcima sa sivog tržišta izmerene su vrednosti HMF-a od 364,8 do čak 552,96 miligrama po kilogramu.
Poređenja radi, propisana maksimalna vrednost iznosi 40 miligrama po kilogramu.
To znači da su pojedini uzorci imali i više od 13 puta veću koncentraciju ovog jedinjenja od dozvoljene granice.
HMF je jedinjenje čija povećana koncentracija može ukazivati na preterano zagrevanje meda ili neodgovarajuće skladištenje. Zbog toga predstavlja jedan od važnih pokazatelja njegovog kvaliteta.
Ipak, važno je naglasiti da povišena vrednost HMF-a sama po sebi nije dokaz da je med falsifikovan dodavanjem šećernog sirupa.
U pojedinim uzorcima pronađene i izuzetno male količine prolina
Dodatnu zabrinutost izazvale su analize prolina, aminokiseline koja se koristi kao jedan od pokazatelja prirodnog porekla, zrelosti i kvaliteta meda.
Prema navedenim kriterijumima, sadržaj prolina trebalo bi da bude veći od 180 miligrama po kilogramu.
Međutim, u pojedinim spornim uzorcima izmerene su vrednosti od svega 2,51 do 11,75 miligrama po kilogramu.
Ovako velika odstupanja otvaraju ozbiljna pitanja o kvalitetu i poreklu proizvoda koji se prodaju izvan kontrolisanih trgovinskih tokova.
Ni uzorci domaćeg meda nisu svi zadovoljili kriterijume
Problemi sa kvalitetom nisu zabeleženi samo na neformalnim prodajnim mestima.
Tokom 2025. godine laboratorija je ispitala 80 uzoraka meda domaćih proizvođača iz Federacije BiH. Uzorke su na analizu dostavljali građani i pčelarska udruženja.
Rezultati su pokazali da 21 odsto ispitanih uzoraka nije zadovoljilo propisane parametre kvaliteta.
Najčešće nepravilnosti odnosile su se na povećan sadržaj HMF-a, odstupanja u kiselosti i preveliku količinu vode.
Ipak, treba imati u vidu da uzorci koji su dostavljeni laboratoriji ne predstavljaju nužno reprezentativan presek kompletnog tržišta meda u Bosni i Hercegovini.
Može li se pravilan kvalitet meda prepoznati jednostavnim kućnim trikovima?
Mnogi potrošači veruju da mogu da utvrde da li je med pravi pomoću jednostavnih metoda koje se godinama prenose među kupcima.
Jedna od njih podrazumeva okretanje tegle i posmatranje mehurića vazduha, dok druga uključuje proveravanje oblika koji med ostavlja na keramičkoj površini.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da takvi postupci nisu pouzdani pokazatelji autentičnosti.
Drugim rečima, gustina, izgled i način na koji se med sliva iz tegle ne mogu sa sigurnošću da potvrde njegov kvalitet ili prirodno poreklo.
Za pouzdanu procenu potrebne su odgovarajuće laboratorijske analize.
Zato se potrošačima savetuje da med kupuju od proverenih pčelara, da obrate pažnju na deklaraciju i da proveravaju podatke o proizvođaču.
Posebno treba biti oprezan sa proizvodima koji se prodaju bez odgovarajućih oznaka i jasnih informacija o poreklu.
Uvoz meda u BiH višestruko veći od izvoza
Problem kvaliteta meda ima i značajnu ekonomsku dimenziju, jer nelojalna konkurencija dodatno otežava položaj domaćih pčelara.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, tokom 2025. godine u zemlju je uvezeno 478,3 tone meda, ukupne vrednosti oko 1,89 miliona evra.
Istovremeno, iz Bosne i Hercegovine izvezeno je svega 11,2 tone, čija je vrednost iznosila približno 176.000 evra.
Razlika između uvoza i izvoza pokazuje koliko je domaće tržište zavisno od uvoznog meda.
Dodatni problem predstavlja prodaja proizvoda sumnjivog kvaliteta po relativno niskim cenama.
Na pojedinim neformalnim prodajnim mestima med se nudi za oko 7,70 do 10,20 evra, što može privući kupce koji žele da uštede.
Međutim, takva prodaja, naročito kada nema deklaracije i jasnog porekla, stvara dodatni pritisak na domaće pčelare koji ulažu u proizvodnju, pravilno skladištenje i kontrolu kvaliteta.
Domaći med ima veliki potencijal, ali pčelari se suočavaju sa problemima
Uprkos zabrinjavajućim rezultatima pojedinih analiza, stručnjaci ističu da med proizveden u Bosni i Hercegovini ima značajan kvalitet i potencijal.
Raznovrsno medonosno bilje, očuvana prirodna područja i povoljni prirodni uslovi predstavljaju važne prednosti domaćeg pčelarstva.
Ipak, proizvođači se suočavaju sa brojnim izazovima. Među njima su dugotrajne suše i rani mrazevi, koji mogu negativno uticati na cvetanje biljaka i količinu dostupnog nektara, a samim tim i na prinose meda.
Zbog toga stručnjaci ukazuju na značaj redovnih laboratorijskih kontrola, zaštite geografskog porekla i boljeg predstavljanja domaćih proizvoda.
Za kupce je najvažnije da ne donose zaključke o kvalitetu meda samo na osnovu njegove boje, gustine ili popularnih kućnih testova. Provereno poreklo, jasna deklaracija i kupovina od pouzdanih proizvođača predstavljaju mnogo sigurniji izbor.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)