On je u podcastu banke "Exchanges" naveo da očekuje da će približno devet procenata radne snage u SAD biti direktno pogođeno usled šire primene AI tehnologija u ekonomiji.
"To odgovara oko 15 miliona radnika koji bi morali da promene poslove", rekao je Brigs, upoređujući trenutne promene sa velikim tehnološkim transformacijama krajem 20. i početkom 21. veka, piše Biznis insajder (Business insider).
Već vidljivi efekti na tržištu rada
Prema njegovim procenama, sektori koji već koriste alate veštačke inteligencije - poput IT industrije, menadžment konsaltinga i grafičkog dizajna – beleže usporavanje zapošljavanja. Brigs procenjuje da AI trenutno smanjuje mesečni rast zaposlenosti za 10.000 do 15.000 radnih mesta u pogođenim sektorima.
Ipak, on odbacuje ideju da će tehnologija dugoročno samo uništavati poslove, ističući da istorijski podaci pokazuju suprotan trend - da tehnološki napredak u velikoj meri stvara nove poslove.
Istorijski obrazac: više novih nego izgubljenih poslova
"U poslednjih 80 godina, oko 85 odsto rasta zaposlenosti dolazi iz novih zanimanja i industrija", naveo je Brigs.
On je dodao da se tržište rada stalno menja, sa oko 30 miliona novih i 29 miliona ugašenih radnih mesta godišnje, što pokazuje da je dinamika zapošljavanja izuzetno visoka i fleksibilna. U tom kontekstu, čak i blago ubrzanje stvaranja novih poslova od oko pet procenata moglo bi da nadoknadi radna mesta koja nestaju usled automatizacije.
Nisu svi saglasni: transformacija, a ne masovna zamena
Ne dele svi ekonomisti ovako pesimističan stav. Nil Tompson sa MIT-a smatra da će uticaj veštačke inteligencije biti sporiji i složeniji nego što se očekuje. On ističe da sama tehnološka mogućnost nije dovoljna – sistemi veštačke inteligencije moraju imati pristup relevantnim podacima, biti dovoljno pouzdani i ekonomski isplativi za implementaciju.
Prema njegovom mišljenju, većina poslova neće nestati, već će biti delimično automatizovana, što znači da će radnici preuzimati nove uloge unutar istih profesija.
Primer iz prakse: kako tehnologija menja poslove
Tompson je kao primer naveo GPS tehnologiju u taksi industriji. Iako je automatizovala navigaciju i smanjila potrebu za znanjem gradskih ulica, broj vozača se povećao, a plate su se prilagodile novim uslovima. Slično tome, veštačka inteligencija bi mogla da promeni strukturu poslova, ali ne nužno da ih potpuno ukine.
U međuvremenu, američko tržište rada pokazuje znake hlađenja. Prema najnovijim podacima, američka ekonomija je u junu dodala samo 57.000 novih radnih mesta, što je znatno ispod očekivanja analitičara.
Podaci za april i maj takođe su revidirani naniže za ukupno 74.000 radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti pala na 4,2 procenta, uglavnom zbog izlaska dela radne snage iz sistema.
Dok jedni upozoravaju na talas gubitka poslova, drugi smatraju da je reč o dugotrajnoj transformaciji tržišta rada. Da li veštačka inteligencija predstavlja "rast plime" koja postepeno menja ekonomiju ili početak ozbiljnog talasa smanjenja zaposlenosti - ostaje da se vidi u godinama koje dolaze.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)