Kada se prilagode prema standardu kupovne moći (PPS), poredak zemalja se značajno menja. Cene energije u EU, koje su naglo porasle nakon sukoba Rusije i Ukrajine početkom 2022, stabilizovale su se posle godinu dana. Tokom 2024. godine, godišnja inflacija cena energije bila je blago negativna u većini meseci.

Računi za energente igraju ključnu ulogu u budžetima domaćinstava – struja, gas i druga goriva činila su 5,5 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u EU 2023. godine. Ovo je posebno važno za domaćinstva s nižim primanjima, koja moraju izdvojiti veći deo svojih prihoda na troškove energije.

U kojim evropskim zemljama su cene struje i gasa najviše, a gde su najniže?

Velike razlike

Indeks cena energije za domaćinstva (HEPI), koji sastavljaju Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT, pruža najnovije podatke o cenama struje i gasa u prestonicama 33 evropske zemlje.

Prema podacima od 3. januara 2025, cene struje za krajnje korisnike varirale su od 9,1 centa po kWh u Budimpešti do 40,4 centa po kWh u Berlinu, dok je prosek EU iznosio 25,5 centi po kWh.

Najskuplji gradovi za struju, pored Berlina, bili su Brisel (38,5 c€/kWh), Kopenhagen (37,5 c€/kWh), London (36,8 c€/kWh) i Bern (36,4 c€/kWh).

Najniže cene struje imale su Budimpešta (9,1 c€/kWh), Kijev (9,8 c€/kWh), Beograd (10,5 c€/kWh) i Podgorica (11,1 c€/kWh).

Generalno, cene struje u prestonicama centralne i istočne Evrope bile su niže od proseka EU, osim u Pragu (35,3 c€/kWh), koji je bio jedini grad u regionu sa cenama iznad proseka EU.

U svih pet najvećih evropskih ekonomija cene struje su premašivale prosek EU.

Zašto su razlike u cenama struje tako velike?



Stručnjaci objašnjavaju da na razlike u nominalnim cenama struje za domaćinstva utiču brojni faktori specifični za pojedina tržišta.

– Na formiranje cena utiču energetski miks u proizvodnji (zavisnost od prirodnog gasa, obnovljivih izvora itd.), strategije nabavke i cenovne politike dobavljača, ukrštanje subvencija, tarifa i podrške koje su još uvek na snazi u nekim zemljama – objasnili su Rafaila Grigoriju, menadžer HEPI projekta i šef kancelarije VaasaETT u Grčkoj, i Ilijana Papamarku, viši analitičar podataka u VaasaETT.

Na primer, Berlin je najskuplji zbog visokih troškova mrežnih naknada i poreza. Ako bi se uzela u obzir samo cena same energije, Nemačka bi bila tek na desetom mestu među analiziranim tržištima, ispod Italije, Velike Britanije i Holandije.

Cene struje prema standardu kupovne moći (PPS)



Kada se cene prilagode PPS-u, rangiranje se drastično menja jer ova mera omogućava realnije poređenje. Kao veštačka valutna jedinica, PPS eliminiše razlike u opštim nivoima cena.

Prema PPS-u, cene struje su se kretale od 10,6 u Oslu do 43,9 u Pragu, što pokazuje koliko se rangovi razlikuju u odnosu na nominalne cene.

– Češka je karakterističan primer kako se tržišni poredak menja kada se cene izraze u PPS-u – objasnile su Grigoriju i Papamarku iz VaasaETT. Prag je sedmi po nominalnim cenama, ali je prvi kada se uzme u obzir PPS.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici