Međutim, ako poziv nije pravilno uručen ili okrivljenom nije omogućeno da iznese odbranu, postoje razlozi da se zakonitost postupka preispita.
Evo kako je sve to moguće i na koji način da se branite ako vam se ovako nešto dogodi.
Zamislite da vam jednog dana stigne informacija da ste osuđeni zbog saobraćajnog prekršaja. Izrečena vam je novčana kazna, uz zabranu upravljanja motornim vozilom i određeni broj kaznenih poena, pišu Polovni automobili.
A vi u stvari pojma nemate da ste dobili bilo kakav poziv na sud, niti ste imali priliku da objasnite šta se dogodilo. Neki vozači ne treba da zamišljaju ovakvu situaciju jer su u njoj već bili.
Kako je moguće da sud donese presudu, a da vas prethodno nije saslušao? I šta možete da uradite ako za postupak saznate tek kada je, praktično, sve već završeno?
Odgovore na ova pitanja potražili smo razgovarajući sa predsednicima prekršajnih sudova, sudijama i advokatima, a proverili smo i šta o pravu na odbranu i dostavljanju sudskih pismena propisuju važeći zakoni.
Kada sud može da donese presudu bez saslušanja?
Pravo na odbranu jedno je od osnovnih prava okrivljenog u prekršajnom postupku. Član 93 Zakona o prekršajima propisuje da se okrivljenom, pre donošenja odluke, mora omogućiti da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, kao i da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist.
Ipak, isti član predviđa i izuzetak: ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe na saslušanje i ne opravda izostanak, ili ne dostavi pisanu odbranu u ostavljenom roku, sud može da donese odluku i bez njegovog saslušanja ukoliko ono nije neophodno za utvrđivanje činjenica važnih za zakonitu odluku.
Dakle, nije tačno da sud u svakom slučaju mora da čeka da okrivljeni dođe i lično iznese odbranu. Ali nije tačno ni da može da ga osudi samo zato što se nije pojavio. Presuda mora da bude zasnovana na dokazima, a sud je dužan da ih savesno i brižljivo oceni.
Teret dokazivanja prekršaja i prekršajne odgovornosti je na podnosiocu zahteva za pokretanje postupka. To znači da sud mora da proceni da li postoje dokazi na osnovu kojih se može utvrditi da je prekršaj učinjen i da je za njega odgovoran upravo okrivljeni.
Takav dokaz može biti snimak kamere za video-nadzor saobraćaja, izveštaj alkotestiranja, podatak o brzini kretanja izmerenoj atestiranim merilom ili fotografija učinjenog prekršaja.
Ako je nešto od toga dostavljeno uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, sud može da donese odluku i bez iskaza vozača. I u takvim slučajevima okrivljeni će biti pozvan da se izjasni i iznese svoju odbranu, ali se na pozivu navodi da se presuda može doneti i bez njegovog prisustva.
Prema tome, onaj ko primi takav poziv, zna šta može da se dogodi ako ne dođe, a svoj izostanak ne opravda. Naravno, pod uslovom da mu je poziv uopšte uručen.
Sa druge strane, ako su činjenice sporne, dokazi nejasni ili je saslušanje neophodno da bi se predmet pravilno razjasnio, odsustvo okrivljenog ne može samo po sebi da zameni ono što nedostaje u dokaznom postupku.
U takvim slučajevima, ćutanje ili nedolazak okrivljenog ne bi trebalo da podstaknu sudiju da mu uskrati ustavno pravo na odbranu. Naprotiv.
Sudija je dužan da dozvoli okrivljenom da se u svakom momentu upozna sa svim dokazima koji su izvedeni, a ne da za njih sazna iz presude. Suština je da se okrivljenom vozaču pruži mogućnost da ospori dokaze koji ga terete i sud to ne bi trebalo da zanemari.
Pozivi stižu na staru adresu
U praksi se često dešava da okrivljeni ne zna da se protiv njega vodi postupak, jer su sudski pozivi slati na adresu na kojoj više ne živi. Ovde odgovornost može da bude i na samom vozaču jer je on svojim nezakonitim postupanjem doprineo takvoj situaciji.
Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, građanin je dužan da prijavi prebivalište u roku od osam dana od dana nastanjenja na adresi na kojoj prijavljuje prebivalište. Prijava nove adrese ujedno znači odjavu prethodnog prebivališta u Srbiji.
Ako se neko preseli, a ne prijavi novu adresu, sudska pismena će i dalje stizati na poslednju poznatu adresu koja je evidentirana u službenim evidencijama. Činjenica da osoba na toj adresi više ne živi ne znači automatski da je svaka dostava nevažeća.
Zakon o prekršajima propisuje način dostavljanja poziva i drugih pismena. Ako se okrivljeni ne zatekne na adresi na kojoj je prijavljen ili koju je saopštio nadležnom organu, dostava se, pod zakonom propisanim uslovima, može smatrati izvršenom i bez njegovog ličnog preuzimanja.
Postoji i situacija koja je posebno nezgodna za zaposlene građane. Poštar pokuša da uruči sudsko pismeno, ali nikoga ne zatekne na adresi. U sandučetu ostane obaveštenje da pismeno treba preuzeti u sudu.
Šta je zakonita dostava?
Prema članu 160. Zakona o prekršajima, ako se niko ne zatekne na adresi na kojoj treba obaviti dostavu, ostavlja se obaveštenje da se pismeno preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušane dostave. Po isteku tog roka pismeno se ističe na oglasnoj tabli i internet stranici suda, ako za to postoje tehnički uslovi.
A kod nas u Srbiji, izgleda još uvek ne postoje iako je evo već 2026. godina. Dakle, građani to ne mogu videti putem interneta, kao što bi bilo normalno, već moraju fizički otići u sud. U svakom slučaju, takva dostava se smatra izvršenom po isteku osam dana od dana isticanja.
U praksi to znači da sudsko pismeno može biti smatrano uručenim iako ga građanin nikada nije fizički preuzeo. Recimo, nije mogao u radno vreme da izađe sa posla i dođe u sud koji ima slično radno vreme. Ako radi van mesta prebivališta, ili je obaveštenje pronašao tek nakon nekoliko dana, preuzimanje može da bude komplikovano. Ako se sud nalazi u drugom gradu, odlazak po pismeno može da zahteva i dodatno vreme i novac.
Ipak, važno je naglasiti: to što građanin nije mogao da ode u sud zbog radnih obaveza ne znači da je dostava bila nezakonita. Ako je sud postupio u skladu sa pravilima o dostavljanju, rokovi mogu da počnu da teku i bez ličnog preuzimanja pismena. Drugim rečima, to što nismo mogli da dođemo da preuzmemo poziv, ništa ne pomaže.
Šta je važno za žalbu?
Zato je, kada se naknadno sazna za presudu, potrebno proveriti ne samo da li je pismeno preuzeto nego i kako je dostava evidentirana, kada je obaveštenje ostavljeno, da li je sadržalo propisane podatke i kada je pismeno istaknuto na oglasnoj tabli.
Od tih informacija zavisi kako će žalba biti koncipirana, tj. na čemu će biti zasnovana, jer ako je dostava pokušana na pogrešnoj adresi, ako nije sprovedena na propisani način ili dokumentacija ne potvrđuje da su ispunjeni zakonski uslovi, onda i te kako postoji osnov da se takva dostava osporava.
Ako vozač tvrdi da mu poziv nije uredno uručen, nije dovoljno samo da kaže da ga nije video ili da ga nije dobio u ruke. Potrebno je utvrditi šta se zaista dogodilo i da li je eventualno poštar pogrešio, što se takođe često dešava.
Prvi korak je da se od suda zatraži uvid u spise predmeta, posebno u dokumentaciju o dostavljanju. Treba proveriti na koju adresu je pismeno poslato, kada je pokušana dostava, šta je dostavljač zabeležio, da li je obaveštenje ostavljeno i da li su ispunjeni uslovi za isticanje pismena na oglasnoj tabli.
Ako postoje dokazi da dostava nije sprovedena po zakonu, to treba jasno navesti u žalbi. Korisni mogu biti i dokazi koji potvrđuju gde je osoba živela u relevantnom periodu, kada je saznala za postupak i zbog čega nije mogla ranije da reaguje.
Ako je, s druge strane, dostava bila uredna, a građanin samo nije uspeo da preuzme pismeno na vreme, položaj je složeniji. U tom slučaju nije dovoljno pozvati se na to da nije znao za presudu. Potrebno je proveriti da li uopšte ima zakonskih uslova za žalbu i da li rok za njeno podnošenje još uvek traje.
Kako se žaliti ako za presudu saznate prekasno?
Protiv presude prekršajnog suda, po pravilu, može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja. Ako okrivljeni ima branioca, rok se računa od dana kada je prepis presude dostavljen braniocu.
Zato je ključno prvo utvrditi da li je presuda zaista uredno dostavljena i od kog datuma se računa rok za žalbu. Ako dostava nije bila zakonita, to može biti važno za ocenu da li je rok uopšte počeo da teče.
Ako je rok propušten iz opravdanih razloga, Zakon o prekršajima predviđa i mogućnost traženja vraćanja u pređašnje stanje. Prema članu 138, molba se podnosi u roku od osam dana od prestanka razloga zbog kojeg je rok propušten, a uz nju se istovremeno podnosi i žalba. Posle isteka mesec dana od dana propuštenog roka, vraćanje u pređašnje stanje više se ne može tražiti.
Ovo je posebno važno za građane koji su za presudu saznali tek naknadno: ne treba pretpostaviti da je dovoljno samo napisati žalbu i objasniti da poziv nije stigao. Advokati kažu da je potrebno brzo proveriti koja procesna mogućnost odgovara konkretnom slučaju.
U žalbi se, zavisno od okolnosti, mogu isticati povrede postupka, uključujući to da okrivljenom nije pružena zakonom propisana mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima. Međutim, nije svaka tvrdnja o neuručenom pozivu dovoljna da bi presuda bila ukinuta. Sud će ceniti dokumentaciju i konkretne okolnosti.
Ako je odluka već pravnosnažna, mogu postojati i drugi, vanredni pravni lekovi, ali oni nisu univerzalna zamena za propuštenu žalbu. Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka, na primer, dozvoljen je samo iz zakonom propisanih razloga. Zato je u ovakvim slučajevima pametno angažovati advokata da pregleda spise i proceni koji pravni put ima smisla.
Pravo na odbranu nije formalnost
Suština problema nije u tome da li sud može da donese odluku bez fizičkog prisustva okrivljenog. Zakon takvu mogućnost poznaje. Suština je u tome da li su ispunjeni uslovi za takvu odluku i da li je okrivljenom zaista omogućeno da koristi svoja prava.
Vozač koji namerno izbegava pozive ne može očekivati da će se postupak zaustaviti samo zato što se ne pojavljuje. Ako sud nekoga ne može da dovede ni pomoću naredbe ni pomoću poternice i ako se taj neko uporno krije i neće da iskoristi to svoje pravo i da iznese odbranu, sudija će doneti presudu na osnovu dokaza koje ima, a to će onda verovatno biti osuđujuća presuda.
Sa druge strane, ni onaj ko nije znao da se protiv njega vodi postupak ne bi smeo da ostane bez mogućnosti da ospori presudu ako je do toga došlo zbog nezakonite dostave ili druge povrede postupka. Sudski postupak mora da se vodi po pravilima koja svakom građaninu garantuju mogućnost da bude upoznat sa onim za šta se tereti i da se o tome izjasni.
Zato bi, osim poštovanja zakonskih rokova i obaveze prijavljivanja prebivališta, bilo korisno da vozači ne ignorišu obaveštenje o sudskoj pošiljci i ne odlažu proveru kada se sazna za presudu. Ako postoji sumnja da poziv nije uredno uručen, treba što pre zatražiti uvid u sudski predmet i proveriti rokove za pravni lek.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)