Bašta ne mora da spava na jesen - 6 biljaka koje treba uzgajati baš sada

Naprotiv, jesen je i dalje dobro vreme za setvu pojedinih kultura, a neke od njih mogu da se gaje čak i na prozorskoj dasci. Postoji šest poslova koje možete da obavite sada kako biste obezbedili zimsku berbu ili podstakli rani rast biljaka na proleće.

„Mnogi baštovani su se za ovu godinu povukli u zatvorene prostore, ali mislim da je to greška, jer i ovog meseca ima dosta toga što može da se poseje, čak i ako vam je jedino mesto za uzgoj prozorska daska“, objasnio je baštovan i jutjuber na svom kalanu "GrowVeg". 

1. Setva boba za ranu prolećnu berbu

Bob, poznat i kao fava pasulj, jedna je od pouzdanijih kultura za jesenju setvu. Seme posejano u ovom periodu može da miruje tokom zime, a zatim počne da raste na proleće, dajući jedan od najranijih prinosa u sezoni. Kao mahunarka, bob takođe doprinosi obogaćivanju zemljišta hranljivim materijama.

Preporuka je da se biraju sorte namenjene setvi u hladnijem delu godine i da se sade u zemljište koje dobro propušta vodu. Naime, hladna i natopljena zemlja može da bude štetnija za biljku od samog mraza.

Seme treba rasporediti na razmaku od oko 20 centimetara ako se sadi u grupama, odnosno u redove udaljene oko 30 centimetara, uz nešto manji razmak između biljaka u samom redu. Optimalna dubina setve je oko pet centimetara.

„Bob je otporna biljka, ali ako živite u području gde temperature padaju na minus devet stepeni Celzijusa ili niže, bolje je da sačekate proleće i tada obavite setvu“, objasnio je voditelj.

U područjima gde miševi predstavljaju problem, seme se može prvo posaditi u dublje saksije ili kontejnere, na zaštićenom mestu, a zatim presaditi na otvoreno pred kraj zime.

Kada počne prolećni rast, biljkama će možda biti potrebni potporni štapovi i horizontalno postavljeni kanapi. Takođe se preporučuje uklanjanje gornjeg dela biljke, otprilike 2,5 centimetra vrha, čim počne cvetanje. Na taj način može se smanjiti opasnost od pojave crne bobove vaši i podstaći razvoj mahuna.

Mahune je najbolje brati dok su mlade i nežne.

2. Deljenje starih biljaka rabarbare

Drugi posao koji se preporučuje u jesen jeste deljenje rabarbare, nakon što joj lišće uvene i osuši se.

Biljke stare najmanje pet godina, kao i one koje počinju da daju sve tanje i slabije stabljike, mogu imati koristi od ovog postupka. Deljenjem se dobija i dodatni sadni materijal koji se može presaditi na drugo mesto ili pokloniti drugima.

Preporuka je da se rabarbara deli na svakih pet do deset godina kako bi se očuvala njena vitalnost i obezbedio zdrav rast.

Najpre je potrebno pažljivo izvaditi korenovu krunu iz zemlje pomoću ašova ili baštenskih vila. Zatim treba izdvojiti snažne spoljne delove sa zdravim pupoljcima i korenjem, dok se stari, odumrli i suvi centralni deo uklanja.

Nove biljke sade se na istoj dubini na kojoj je rasla i prethodna, tako da pupoljci budu u nivou površine zemlje ili neposredno ispod nje.

Rabarbara najbolje uspeva u bogatom, dobro dreniranom zemljištu i na mestima sa delimičnom senkom. Pre sadnje preporučuje se dodavanje jedne do dve kante komposta. Ako se planira formiranje većeg zasada, između biljaka treba ostaviti oko 90 centimetara prostora.

„Kod tek podeljene rabarbare potrebno je malo strpljenja“, upozorio je voditelj.

U prvoj godini nakon sadnje ne bi trebalo brati stabljike. Tokom druge godine može se uzeti manja količina, dok se uobičajena berba nastavlja tek naredne godine.

3. Beli luk može da se gaji i u saksijama

Beli luk je još jedna kultura koja se može uspešno uzgajati u posudama, naročito ako je baštensko zemljište previše vlažno, slabo drenirano ili ako nema dovoljno prostora za sadnju. Ovakav način uzgoja koristan je i na parcelama na kojima se ranije pojavila bela trulež.

Za sadnju je potrebna posuda duboka najmanje 20 centimetara, koju treba napuniti supstratom za biljke. Preporučuje se dodavanje nekoliko šaka krupnijeg peska ili sitnog šljunka kako bi se poboljšalo oticanje vode.

Umesto belog luka kupljenog u supermarketu, bolje je koristiti lukovice namenjene sadnji. One su posebno odabrane za uzgoj i mogu biti prilagođenije lokalnim klimatskim uslovima.

Postoje dve osnovne grupe sorti. Tvrdovratni beli luk razvija cvetnu stabljiku i dobro podnosi hladnoću, dok je mekovratni pogodniji za blaže zime i obično se bolje čuva nakon berbe.

Lukovicu treba razdvojiti na pojedinačne čenove i odabrati najveće. Čenovi se sade špicastim delom okrenutim nagore, tako da iznad njih bude između 2,5 i pet centimetara supstrata. Razmak između pojedinačnih čenova treba da bude od 10 do 15 centimetara.

Posude je najbolje držati napolju, na zaklonjenom mestu, jer je belom luku potreban period izloženosti niskim temperaturama kako bi formirao lukovice.

Tokom zime zalivanje treba svesti na minimum. Kada na proleće počne aktivniji rast, biljke treba redovno zalivati i povremeno prihranjivati tečnim đubrivom.

Beli luk se vadi kada donji listovi počnu da žute, nakon čega lukovice treba dobro osušiti i uskladištiti.

4. Klice mung pasulja mogu se uzgajati bez zemlje

Za četvrti projekat nije potrebna bašta, pa čak ni zemlja. Reč je o uzgoju klica mung pasulja, koje mogu da budu spremne za konzumaciju za svega nekoliko dana.

Potrebno je uzeti oko dve kašike suvog mung pasulja i potopiti ga u mlaku vodu na 10 do 12 sati. Nakon toga vodu treba odliti, a zrna isprati.

Postupak ispiranja i ceđenja ponavlja se dva puta dnevno. Zrna treba da ostanu vlažna, ali ne smeju da budu potopljena u vodi. Najbolje uspevaju na prijatnoj sobnoj temperaturi, dalje od direktne sunčeve svetlosti.

„Za samo četiri do pet dana dobićete klice dužine nekoliko centimetara, odnosno oko pet centimetara, koje su spremne za upotrebu“, rekao je voditelj.

Pre konzumacije klice treba isprati, ocediti i čuvati u frižideru. Preporuka je da se blago termički obrade, posebno ako se služe deci, starijim osobama ili ljudima sa oslabljenim imunološkim sistemom.

5. Bosiljak može da raste i tokom zime

Bosiljak se može posejati u zatvorenom prostoru i tokom zime, pod uslovom da mu se obezbede dovoljno toplote i svetlosti.

Za uzgoj u saksijama preporučuju se sorte poput grčkog i đenoveškog bosiljka. Sitno seme treba rasporediti po prosejanom supstratu, blago prekriti zemljom i pažljivo zaliti. Saksiju je potom dobro prekriti providnom folijom kako bi se zadržala vlaga tokom klijanja.

Prema rečima voditelja, bosiljak najbolje klija na temperaturi od oko 21 stepen Celzijusa.

Kada se pojave prve biljčice, saksiju treba premestiti na najtopliju i najsvetliju prozorsku dasku u kući. Biljke je potrebno prorediti tako da ostane približno pet ili šest sadnica.

Važno je izbegavati prekomerno zalivanje i skloniti saksije od hladnih prozora tokom noći kada se očekuje mraz.

Redovno uklanjanje vrhova izdanaka, odnosno pinciranje listova neposredno iznad para postojećih listova, podstiče grananje i doprinosi tome da bosiljak razvije gušći i bujniji oblik.

6. Narcisi se sade u jesen za cvetanje na proleće

Poslednji predloženi posao jeste sadnja lukovica narcisa, koje će procvetati na proleće. Njihovi otvoreni cvetovi predstavljaju jedan od ranih izvora hrane za pčele nakon zimskog perioda.

Lukovice treba saditi na dubini od oko 10 do 15 centimetara, tako da iznad njihovog vrha bude sloj zemlje približno dvostruko veći od visine same lukovice.

Umesto pravilnih redova, preporučuje se prirodniji raspored, na primer duž baštenske staze ili u cvetnim lejama. Na taj način može se postići izgled koji više podseća na prirodno rastinje.

Voditelj je na kraju podsetio i na baštenski planer koji koristi lokalne meteorološke podatke kako bi korisnicima ponudio prilagođene datume za setvu, sadnju i berbu. Alat je dostupan uz mogućnost besplatnog probnog korišćenja u trajanju od sedam dana.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: