Kineski dud, japanska jabuka, sibirska borovnica, godži bobice, bambusi i banana – sve ovo može da se pronađe u bašti jednog čoveka u Srbiji. Milan Dragutinović iz sela Polom, kod Vladičinog Hana, već 15 godina gaji retke voćne, medonosne i ukrasne biljke, a njegovo dvorište danas više podseća na botaničku baštu nego na običnu okućnicu. U njemu raste oko 300 neobičnih vrsta, od kojih neke retko mogu da se vide u našim krajevima, prenosi Agroklub.
Sve je počelo iz želje da poboljša pčelinju pašu i svojim pčelama obezbedi više medonosnih biljaka. Međutim, kako su prve sadnice počele uspešno da rastu, Milan je poželeo da proširi svoju kolekciju i posadi vrste koje nisu uobičajene u ovom delu Srbije.
Tako je hobi vremenom prerastao u pravu strast, a njegova bašta postala mesto u kojem se mogu videti biljke različitih porekla i neobičnih osobina.
Kineski dud iznenadio ga je otpornošću na mraz
Među najzanimljivijim vrstama koje Milan uzgaja nalazi se kineski dud. Kada je prvi put posadio ovu biljku, nije bio siguran da li će uspeti da preživi hladne zime u ovom delu Srbije.
Ipak, stablo se dobro prilagodilo, a Milan danas ima i muško i žensko stablo, koja su potrebna za oprašivanje kod dvodomnih sorti.
Prve plodove dobio je četiri godine nakon sadnje. Zanimljivo je da ih bere u novembru, kada sa stabla već opadne lišće.
Prema njegovim rečima, ukus plodova ne razlikuje se mnogo od onog na koji smo navikli kod domaćeg duda.
Pored kineskog duda, u njegovoj bašti rastu i kineska urma, japanska jabuka, godži bobice i čak osam vrsta sibirske borovnice.
Uzgaja i japansku malinu, čije plodove krasi jarkocrvena boja
Posebnu pažnju privlači i vinska japanska malina, voćna vrsta poreklom iz istočne Azije.
Njeni plodovi su sjajne crvene boje i sazrevaju tokom jula. Za uspešan rast potrebno joj je sunčano mesto i zemljište bogato humusom.
Milan nije zaboravio ni ukrasne biljke, pa se u njegovoj bašti mogu pronaći fotinija, lovor-višnja i magnolija grandiflora.
Fotinija je prepoznatljiva po mladim listovima crvenih i bronzanih nijansi, koji vremenom postaju tamnozeleni. Lovor-višnja se često koristi za formiranje gustih živih ograda, dok magnolija grandiflora privlači pažnju velikim belim cvetovima i zimzelenim listovima.
Tu su i japanski javor, hortenzije, spireje i berberis, koji dodatno obogaćuju izgled njegovog neobičnog vrta.
U bašti ima osam vrsta bambusa, ali i bananu
Jedan od najzanimljivijih delova Milanove kolekcije čine bambusi. Uzgaja čak osam različitih vrsta, od niskih koje dostižu oko pola metra do onih koje mogu da porastu i do osam metara.
Među njima postoje vrste koje se šire podzemnim rizomima, ali i one koje rastu u zbijenim grupama. Upravo zbog različitih osobina, prilikom sadnje bambusa potrebno je voditi računa o prostoru i načinu širenja korena.
Posebno je zanimljiva i Musa basjoo, vrsta japanske banane koja može da se gaji i u našim klimatskim uslovima uz odgovarajuću zaštitu tokom zime.
Ona može da cveta i formira plodove, ali u našim uslovima oni uglavnom ne stignu da sazru.
Milan kaže da u njegovoj bašti ima toliko različitih biljaka da ni sam više ne može tačno da ih prebroji. Samo retkih i manje zastupljenih vrsta ima oko 300.
Ljudi dolaze po sadnice koje ne mogu da pronađu svuda
Milanova bašta nije zanimljiva samo zbog neobičnih biljaka. Deo sadnica povremeno izdvaja i za prodaju, pa mu dolaze ljudi koji žele da u svojim dvorištima zasade nešto drugačije.
Kako kaže, kada nekome ponudi voćnu sadnicu, često ga prvo pitaju da li je u pitanju šljiva, kruška ili jabuka.
Međutim, njegova ponuda je mnogo neobičnija.
Među biljkama koje ljudi traže nalaze se brusnica, sibirska borovnica, crna malina i indijanska banana.
„Od svih zasađenih biljaka uvek se nađe neki višak koji mogu da izdvojim za prodaju“, navodi Milan.
Tako se njegova strast prema retkim vrstama pretvorila i u mogućnost da drugim ljubiteljima baštovanstva ponudi sadnice koje se ne mogu pronaći u svakoj rasadničkoj ponudi.
Po zanimanju je kiropraktičar, a bašta mu je najveći odmor
Iako se o biljkama brine sa velikom pažnjom, Milanovo osnovno zanimanje nema mnogo veze sa poljoprivredom. On je kiropraktičar, a vreme provedeno u bašti za njega predstavlja način da se odmori od svakodnevnih obaveza.
Najviše posla ima tokom proleća, kada presađuje biljke, uređuje zemljište i priprema baštu za novu sezonu.
Tokom leta, kada nastupe velike vrućine, pojedine vrste zaliva gotovo svakodnevno. Ipak, nisu sve biljke jednako zahtevne. Indijanska banana, na primer, dok je mlada zahteva više pažnje i vode, dok razvijena biljka sa dobro formiranim korenom može mnogo bolje da podnese sušne periode.
Zanimljivo je i da Milan svoje biljke ne tretira zaštitnim sredstvima, jer, kako navodi, za tim nema potrebe.
Bašta mu je postala premala, pa je kupio novu parcelu
Kako je broj biljaka rastao, Milan je počeo da se suočava sa jednim problemom – jednostavno više nije imao dovoljno prostora za sve vrste koje je želeo da zasadi.
Zbog toga je deo kolekcije preselio na novu parcelu u neposrednoj blizini.
Tamo su svoje mesto pronašli samooplodni kineski dud, ukrasni kesteni, kineska urma, pistaći, ali i zanimljive ukrasne vrste poput čokoladne albicije, vangelije i spireje.
Na novoj parceli još ima dovoljno prostora za proširenje kolekcije, a među biljkama koje planira da zasadi nalazi se i japanska trešnja.
Ovo dekorativno drvo poznato je po raskošnom cvetanju i predstavlja jednu od najprepoznatljivijih biljaka japanskih vrtova.
Milanova priča pokazuje kako jedna ideja, započeta iz ljubavi prema pčelama i prirodi, može da preraste u neobičnu kolekciju kakvu je teško pronaći na jednom mestu. U njegovoj bašti ne rastu samo biljke iz različitih krajeva sveta – svaka od njih predstavlja deo dugogodišnjeg truda, radoznalosti i ljubavi prema prirodi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)