Pomoću običnog detektora metala pronašao veliko blago - gotovo 4,5 kilograma

Prema podacima muzeja u Lah­tiju, samo novčići teže oko 4,5 kilograma, a ima ih na hiljade. Do otkrića je došao amater Kale Lapinen, a ostava se sastoji od dva odvojena nalazišta.

Stručnjaci su već narednog dana pregledali lokaciju i započeli izvlačenje srebra pod nadzorom Eska Tikale, arheologa regionalne muzejske službe.

Dve ostave od brezove kore

Osoba koja je sakrila ovo bogatstvo spakovala ga je u dve posude napravljene od brezove kore. One su bile smeštene između kamenja, na dubini od oko 45 centimetara. Razdaljina između dve posude iznosila je približno 12 metara, piše Ecoticias.

Pored novčića, u ostavama su pronađeni i fragment isečenog srebra, srebrna narukvica, srebrni ukrasni element i srebrna perla. Muzejski stručnjaci još nisu očistili, razvrstali niti prebrojali novčiće, pa je podatak o ukupnoj težini od 4,5 kilograma za sada preliminaran.

Podela bogatstva na dva mesta otvara pitanje zašto je neko odlučio da ga sakrije na taj način. Muzej je u svom saopštenju od 17. septembra ukazao na ovu neobičnost, ali odgovor za sada nije poznat.

Pada rekord pronađen 1895. godine

Prethodna najveća ostava iz vikinškog doba u Finskoj pronađena je 1895. godine u mestu Nousijainen. Sadržala je oko 1.700 novčića, uz druge predmete, a ukupna težina iznosila je približno 2,2 kilograma.

To znači da samo novčići iz novog nalazišta u Sismeu teže otprilike dvostruko više od celokupne prethodne ostave. Ipak, konačna razlika biće poznata tek nakon detaljnog merenja i prebrojavanja svih predmeta.

U Skandinaviji su pronađene i veće ostave. Među njima su srebrno blago iz danskog Rebilda, teško 18,5 kilograma, kao i norveška ostava sa 5.550 novčića. Zbog toga je reč o nacionalnom rekordu za Finsku, a ne o najvećem takvom otkriću u čitavom regionu.

Novčići stigli iz Turske i Irana

Esko Tikala se arheologijom bavi gotovo 30 godina, a ovo otkriće opisao je kao „jedno od najvećih u svojoj karijeri“, navodi se u saopštenju muzeja objavljenom na finskom jeziku.

Prve analize pokazuju da pojedini novčići potiču iz perioda između 1000. i 1050. godine.

Srebro je do Finske stizalo iz veoma udaljenih krajeva. Među pronađenim novčićima nalaze se primerci iz Švedske, kao i sa područja današnje Velike Britanije i Nemačke. Najudaljenije poreklo imaju dirhemi, srebrni novac islamskog sveta, koji potiču sa prostora današnje Turske i Irana.

„Ovo nam pruža više informacija o tome koliko je Sisme bio važan trgovački centar“, rekao je Tikala u muzejskom saopštenju.

Prema njegovim rečima, novčići bi mogli da otkriju i koliko su daleko dopirale trgovačke mreže tog vremena.

Ipak, njihovo poreklo ne govori nužno ko ih je doneo na sever. Jedan dirhem mogao je da promeni veliki broj vlasnika pre nego što je stigao do Finske, pa samo otkriće ne omogućava rekonstrukciju njegovog pojedinačnog puta.

Srebro se koristilo kao novac, ali i kao sirovina

Pronađeni fragment isečenog srebra, poznat pod nazivom „hacksilver“, otkriva još jedan važan aspekt trgovine u vikinškom dobu.

Kako objašnjava Britanski muzej, srebro se u tom periodu često vrednovalo prema težini, a ne isključivo prema nominalnoj vrednosti novčića. Zbog toga su novčići iz različitih delova sveta cirkulisali zajedno sa malim srebrnim polugama i komadima isečenog nakita.

U takvom sistemu važnija je bila količina plemenitog metala nego vladar ili država čiji se pečat nalazio na novčiću. Komad srebra mogao je da posluži za plaćanje duga jednako kao i ceo novčić iste težine.

Ovakve ostave često sadrže različite oblike srebra, ali će tek kompletna inventarizacija pokazati koliko se nalazište u Sismeu uklapa u taj obrazac. Za sada je prijavljen samo jedan fragment isečenog srebra.

Ranija arheološka otkrića, poput norveškog novčića koji je prepravljen u komad nakita, pokazuju koliko su se lako u tom periodu preplitali funkcija novca i ukrasnih predmeta.

Zašto pronalazač ne može da zadrži blago?

Finski zakoni ovakva otkrića tretiraju drugačije od običnog pronalaska vrednog predmeta. Prema Zakonu o starinama, predmeti stariji od 100 godina pronađeni na zemljištu pripadaju državi, a pronalazači su dužni da ih prijave Finskoj agenciji za kulturno nasleđe.

Agencija može da otkupi pronađene predmete ili da pravo na otkup prepusti nekom drugom muzeju. Kada je reč o predmetima od plemenitih metala, naknada mora da iznosi najmanje tržišnu vrednost metala uvećanu za 25 odsto.

Međutim, na sajtu agencije upozoravaju da postupak otkupa trenutno traje oko tri godine, dok se kod pronalazaka novčića suočavaju i sa posebnim zaostacima u obradi predmeta.

Muzej i nadležna agencija za sada nisu objavili procenu vrednosti srebra iz Sismea, niti podatke o eventualnoj naknadi za pronalazača.

Ukoliko se predmeti pronađu na već poznatom arheološkom lokalitetu, oni pripadaju državi bez naknade. Zvanična saopštenja, međutim, ne preciziraju da li se to pravilo odnosi i na ovo otkriće.

Nadležne institucije savetuju pronalazačima da zabeleže tačnu lokaciju, ne nastavljaju iskopavanje i ne čiste pronađene predmete. Čišćenjem mogu da se unište važni tragovi, poput ostataka tekstila, dok nekontrolisano kopanje može da naruši arheološki kontekst.

„Odgovorno ponašanje amatera u trenutku pronalaska omogućava očuvanje dragocenih informacija“, izjavila je Tuulija Tuomi, direktorka muzeja u Lahtiju.

Još nije poznato ko je sakrio blago

Izraz „vikinško doba“ u ovom slučaju označava istorijski period, ali ne i identitet vlasnika pronađenog srebra.

Muzej u Lahtiju naglašava da ovakvo otkriće samo po sebi ne znači da je blago pripadalo Vikinzima, niti da je Finska bila vikinška teritorija.

Istraživači još nisu utvrdili ni tačan datum kada je ostava zakopana. Datiranje novčića pokazuje kada su oni iskovani, ali ne i koliko je vremena prošlo pre nego što ih je neko sakrio u zemlju.

Naredna faza istraživanja obuhvatiće detaljnu analizu sadržaja, utvrđivanje hronologije i porekla predmeta. Očekuje se da će rezultati pružiti nove informacije o ulozi regiona Pijät-Heme u trgovini tokom kasnog gvozdenog doba.

Mesto pronalaska već je postalo dostupno posetiocima. Opština Sisme je 24. septembra objavila da je do lokaliteta na ostrvu Ohrasaari uređena šljunkovita staza, dok se postavljanje informativne table tek očekuje.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: