Prema podacima sindikata, čak 28 odsto kvalifikovanih radnika u ovoj zemlji trenutno zarađuje manje od tog iznosa, dok se razlika između njihovih primanja i plata visokoobrazovanih zaposlenih sve više povećava.
Predsednik Švajcarskog saveza sindikata (SGB) Pjer Iv Majar najavio je za švajcarski list "Blick“ pokretanje narodne inicijative kojom bi se garantovala minimalna zarada od 5.000 franaka mesečno svima koji su završili stručno obrazovanje kroz sistem učenja i rada, prenosi Blic.
Kako je objasnio, cilj je da stručno obrazovanje ponovo postane finansijski isplativo i da radnici mogu pristojno da žive od svojih zarada.
"Stručno obrazovanje mora ponovo da se isplati, a plate moraju biti dovoljne za život. Međutim, to je sve ređe slučaj“, izjavio je Majar.
On upozorava da su zbog inflacije realne zarade kvalifikovanih radnika poslednjih godina smanjene, zbog čega sindikati smatraju da su neophodne odlučnije mere.
Čak 28 odsto radnika zarađuje manje od 5.350 evra
Prema analizi Švajcarskog saveza sindikata, 28 odsto zaposlenih sa završenim stručnim obrazovanjem prima manje od 5.000 franaka mesečno, odnosno približno 5.350 evra.
Podaci se odnose na zaposlene sa punim radnim vremenom od 40 sati nedeljno, uz sistem od 13 godišnjih plata.
Još nepovoljnija situacija je za 15 odsto radnika koji mesečno ne zarađuju ni 4.500 franaka, odnosno oko 4.800 evra.
Posebno su pogođene žene. Prema sindikalnim podacima, svaka treća zaposlena žena sa stručnim obrazovanjem prima manje od 5.000 franaka, dok gotovo svaka peta zarađuje ispod 4.500 franaka.
"Takve plate nisu dovoljne za izdržavanje porodice u Švajcarskoj. Mnogi ljudi žive na ivici egzistencije“, upozorio je Majar.
Najniže plate u trgovini, frizerskim salonima i uslužnim delatnostima
Niske zarade najzastupljenije su u zanimanjima u kojima tradicionalno radi veliki broj žena, poput trgovine, frizerskih salona, uslužnih delatnosti i predškolskih ustanova.
Međutim, ni zanimanja u kojima dominiraju muškarci nisu u znatno povoljnijem položaju.
Među njima su automehaničari i vozači, čije zarade takođe često ne prate rast troškova života.
Sindikalna analiza pokazuje da je realna medijalna plata kvalifikovanih radnika danas čak 2,1 odsto niža nego 2016. godine.
To znači da su, kada se uzme u obzir inflacija, radnici sa stručnim obrazovanjem izgubili deo kupovne moći tokom protekle decenije.
Velika razlika između plata radnika sa zanatom i fakultetskom diplomom
Jedan od ključnih problema na koji sindikati upozoravaju jeste sve veći jaz između primanja zaposlenih sa stručnim obrazovanjem i onih sa završenim fakultetom.
Prema navedenim podacima, radnici sa stručnim obrazovanjem na početku karijere u proseku zarađuju 4.571 franak mesečno, odnosno oko 4.890 evra.
Do kraja radnog veka njihova prosečna zarada raste na 6.289 franaka, odnosno približno 6.730 evra.
Sa druge strane, zaposleni sa fakultetskom diplomom na početku karijere imaju prosečnu platu od 6.189 franaka, odnosno oko 6.620 evra, dok do kraja radnog veka njihova primanja dostižu 10.438 franaka, što je približno 11.170 evra.
Iznosi su približne mesečne zarade izražene u evrima, prema podacima iz sindikalne analize.
Razlika je posebno izražena pred kraj radnog veka, kada visokoobrazovani zaposleni u proseku zarađuju oko 4.440 evra mesečno više od radnika sa stručnim obrazovanjem.
"Razlika između kvalifikovanih radnika i visokoobrazovanih nastavlja da raste. Iskustvo radnika sa stručnim obrazovanjem nije dovoljno vrednovano“, ocenio je Majar.
Sindikati najavljuju narodnu inicijativu
Švajcarski savez sindikata ne želi da se ograniči samo na redovne godišnje pregovore o povećanju plata.
Ukoliko kongres sindikata odobri predlog, biće pripremljen tekst narodne inicijative, a prikupljanje potpisa moglo bi da počne tokom 2027. godine.
Majar smatra da su poslodavci godinama promovisali stručno obrazovanje kao dobar izbor za mlade, ali da zarade nisu pratile takva očekivanja.
"Poslodavci promovišu stručno obrazovanje kao idealan put, ali štede na platama“, izjavio je.
Predlog o minimalnoj zaradi od 5.000 franaka za kvalifikovane radnike za sada nije usvojen i predstavlja sindikalnu inicijativu, a ne važeću zakonsku obavezu.
Dve trećine građana podržava povećanje plata
Prema reprezentativnom istraživanju agencije Feldlabor, sprovedenom po narudžbini sindikata, predlog o minimalnoj zaradi od 5.000 franaka podržava 66 odsto ispitanika, dok mu se protivi 25 odsto.
Podrška postoji među pristalicama različitih političkih opcija.
Za predlog se izjasnilo 81 odsto birača levice i zelenih, 71 odsto birača centra i 62 odsto pristalica desne Švajcarske narodne stranke.
Čak i među liberalnim biračima ima više pristalica nego protivnika inicijative, 49 prema 36 odsto.
Ovi rezultati, prema oceni sindikata, pokazuju da pitanje zarada i kupovne moći prevazilazi tradicionalne političke podele.
Traže i osam nedelja godišnjeg odmora za mlade radnike
Pored inicijative za povećanje plata, Švajcarski savez sindikata zalaže se i za poboljšanje uslova mladih koji se nalaze na stručnom osposobljavanju.
Peticiju kojom se traži osam nedelja godišnjeg odmora za učenike i mlade na stručnom osposobljavanju potpisalo je 176.000 ljudi.
Sindikat sada razmatra mogućnost da i ovaj zahtev preraste u narodnu inicijativu.
"Zahtevi prema mladima na stručnom osposobljavanju dramatično su porasli. Potrebno im je više odmora kako bi se bolje oporavili i efikasnije pripremili za ispite“, objasnio je Majar.
Za sada nije poznato kada bi eventualna inicijativa o minimalnim zaradama mogla da se nađe pred švajcarskim biračima.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)