Greške u bilo kojoj od ovih faza mogu uticati na konačnu veličinu i kvalitet prinosa. Prva greška je sadnja sitnih, mekanih ili oštećenih čenova. Preporuka je da se za sadnju biraju najveći i najkrupniji čenovi, dok manje i oštećene treba ostaviti za upotrebu u kuhinji. Krupniji čenovi imaju više hranljivih rezervi koje biljci pomažu da razvije veću glavicu, objašnjava popularni baštovan na svom Jutjub kanalu "GrowVeg".
Pravi izbor sorte
Važno je obratiti pažnju i na sortu belog luka. Sorte sa mekom stabljikom uglavnom formiraju zbijene glavice koje se dugo čuvaju, dok su sorte sa tvrdom stabljikom otpornije na hladnoću i daju krupnije čenove intenzivnijeg ukusa, ali ih obično ima manje u jednoj glavici. Beli luk sa tvrdom stabljikom razvija i jestive cvetne stabljike, poznate kao scapes, a prema rečima autora priloga, može se čuvati od četiri do šest meseci.
Druga greška je sadnja u pogrešno vreme. Belom luku je potreban određeni period izloženosti niskim temperaturama, poznat kao jarovizacija, kako bi se pravilno formirala glavica sa više čenova. Većini sorti potrebno je oko osam do deset nedelja na temperaturama nižim od sedam stepeni Celzijusa.
Ako se beli luk posadi prekasno, možda neće imati dovoljno vremena da prođe kroz neophodan period hladnoće. S druge strane, prerana sadnja može podstaći razvoj nadzemnog dela biljke, koji kasnije može biti oštećen jakim mrazevima. Kao okvirno vreme za sadnju preporučuju se oko tri nedelje nakon prvog mraza.
U toplijim krajevima, gde nema dovoljno prirodne hladnoće, čenovi se mogu držati u papirnoj kesi u frižideru sedam do osam nedelja pre sadnje. Prolećna sadnja može biti pogodna za veoma hladna područja, gde se zemljište brzo zamrzava i dugo ostaje pod ledom, a druga mogućnost je korišćenje belog luka koji je prethodno bio skladišten na niskim temperaturama.
Sadnja je, ipak, ključna
Treća potencijalna greška odnosi se na dubinu sadnje. Preporuka je da se čenovi sade na dubini od osam do deset centimetara, tako da iznad njihovog vrha bude oko dva centimetra zemlje. Ako se posade previše plitko, biće izloženiji hladnoći, dok će kod preduboke sadnje mladim izdancima biti potrebno više energije da izbiju na površinu.
Preporučeni razmak između čenova je oko 15 centimetara u svim pravcima, a prilikom sadnje šiljati deo čena treba da bude okrenut nagore.
Četvrta greška je uzgoj belog luka u zemljištu koje zadržava previše vode. Takvi uslovi mogu dovesti do truljenja čenova i glavica. Ukoliko je zemljište stalno vlažno, rešenje mogu biti uzdignute leje ili dublje saksije sa boljom drenažom.
Pre sadnje trebalo bi odabrati osunčano mesto i zemljište obogatiti slojem dobro razgrađene organske materije, poput baštenskog komposta.
Tokom proleća posebnu pažnju treba obratiti na korov. Pošto beli luk ima plitak koren i uske listove, korov mu može oduzimati svetlost, vodu i hranljive materije. Preporuka je da se korov uklanja ručno, umesto motikom, dok sloj malča, na primer od pokošene trave, može pomoći u sprečavanju njegovog rasta.
Zalivanje takođe mora biti ujednačeno, naročito u periodu kada glavice počinju da rastu i povećavaju se, jer tada biljci treba najviše vode. Kada najniži listovi počnu da žute, zalivanje treba postepeno smanjivati. Previše vlage pred kraj vegetacije može izazvati truljenje i skratiti period tokom kojeg se beli luk može čuvati.
Ne treba čekati sa berbom
Poslednja greška je prekasna berba. Prema preporuci autora priloga, beli luk treba vaditi iz zemlje kada donja trećina do polovina listova požuti i postane suva, poput papira.
Ako se sa berbom predugo čeka, opna koja obavija glavicu može da popuca, a čenovi da počnu da se razdvajaju. Time se smanjuje kvalitet belog luka i njegova sposobnost dugotrajnog čuvanja.
Nakon vađenja, potrebno je otresti višak zemlje i ostaviti beli luk da se suši na toplom i suvom mestu. Pre sušenja ne treba skraćivati listove niti stabljiku, već ih treba ostaviti da se prirodno prosuše.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)