Mnogi kupci ih vide kao pametniji izbor od klasičnih benzinskih i dizel automobila, jer troše manje, često potiču iz mirnije gradske upotrebe i na papiru imaju motor koji ne radi sve vreme.
Logika zvuči ubedljivo: ako automobil radi na struju deo vremena, benzinski motor bi trebalo da bude manje opterećen i samim tim duže traje.
U praksi je slika složenija, posebno kod automobila koji su već prešli mnogo kilometara i ulaze u ruke drugog ili trećeg vlasnika.
Baterija je prva stvar koje se kupci plaše, ali kod mnogih hibrida se može relativno dobro proveriti.
Dijagnostika pokazuje stanje napunjenosti, odstupanja između ćelija, sistemske greške i opšte zdravlje visokonaponskog kola.
Skriveni rizik kod hibrida koji većina kupaca previđa
Kod proverenih modela, posebno onih sa urednom istorijom servisiranja, hibridna baterija često nije najveći problem. Rizik benzinskog motora je mnogo podmukliji, jer njegovo stvarno stanje ne zavisi samo od pređene kilometraže, već od načina vožnje, intervala servisiranja i kvaliteta ulja koja se koriste godinama. Hibridni pogonski sklop radi drugačije od konvencionalnog motora.
U gradskoj vožnji, motor stalno pali i gasi, ponekad desetine puta tokom jedne kratke rute.
Svako paljenje se dešava u trenutku kada ulje još uvek mora brzo da stigne do svih opterećenih delova, a motor često nema dovoljno vremena da dostigne stabilnu radnu temperaturu.
Ako se zatim iznenada zatraži da se snažno ubrza, napuni baterija ili vozi većom brzinom, opterećenje dolazi veoma brzo, često nakon perioda hladnog ili delimično zagrejanog rada. To ne znači da su hibridi loši ili da su njihovi motori kratkotrajni.
Naprotiv, mnogi su se pokazali izuzetno izdržljivim. Ne zahtevaju servisnu disciplinu i ulje tačne specifikacije. Kod modernih hibrida često se propisuju ulja niskog viskoziteta, na primer 0V-20, jer se brže raspoređuju nakon hladnog starta, smanjuju unutrašnji otpor i bolje su prilagođena čestim start-stop ciklusima.
Ali oznaka viskoziteta sama po sebi nije dovoljna. Važni su i standardi proizvođača, kvalitet aditiva, otpornost na oksidaciju i sposobnost ulja da održi zaštitni film pod promenjenim uslovima rada. Kod polovnog hibrida nije dovoljno samo pitati "da li je baterija dobra".
Treba proveriti koliko često su menjani ulje i filteri, da li su intervali bili fabrički ili skraćeni, da li je automobil vožen uglavnom na kratkim gradskim rutama i da li postoji uredna servisna dokumentacija.
Hibrid koji je veći deo svog života proveo u taksijima, dostavama ili samo na kratkim rutama može imati mnogo zahtevniji vek trajanja nego što sama kilometraža sugeriše.
S druge strane, dobro održavan hibrid sa većom kilometražom može biti sigurnija kupovina od primerka sa manje kilometara, ali bez jasne istorije održavanja.
Posebnu pažnju treba obratiti na plag-in hibride. Kod njih motor možda neće dugo paliti, posebno ako se automobil redovno puni i vozi na struju.
Da zvuči idealno, ali to takođe znači da benzin može da stari u rezervoaru, motor može dugo da radi vrlo malo, a onda na autoputu iznenada da se upali pod velikim opterećenjem.
Takav režim dodatno naglašava važnost kvalitetnog ulja i redovne zamene ulja, bez obzira na to što je automobil subjektivno "malo vozio na benzin", piše Jutarnji.hr/Autoklub
Pre kupovine polovnog hibrida, najbolji pristup je kombinovanje hibridne dijagnostike i klasičnog mehaničkog pregleda. Trebalo bi proveriti stanje baterije, invertora i elektromotora, ali i osluškivati hladan start benzinskog motora, proveriti curenje, potrošnju ulja, stanje sistema za hlađenje i eventualne kvarove.
Tokom probne vožnje važno je obratiti pažnju na glatkoću prelaska između električnog i benzinskog pogona, neobične vibracije, trzaje i zvukove prilikom pokretanja motora.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)