O smrti, porezu i ostalim radostima života

Stanko Stamenković | 19:06 | 18.10.24 Biz info

Verovatno nema izlizanije krilatice na svetu od one koja staje u tri kratke reči, "smrt i porez". I zato, hajde da je još jednom (zlo)upotrebimo.

Foto: Alexandros Michailidis / Shutterstock.com

Dakle, ta fraza pripisuje se Bendžaminu Frenklinu (1705-1790) američkom državniku i naučniku, a otkrivena je u jednom njegovom pismu. Frenklin je napisao da na ovom svetu ništa nije sigurno, osim smrti i poreza.

Frenklin je hteo da naglasi da su to dve neminovnosti koje nas čekaju na ovom putovanju i ni od jednog ni od drugog nema bekstva. Nije baš vesela izjava, ali tako je kako je. Suština je, država će uzeti svoj deo, kao i „onaj gore“, ili „onaj dole“, kad i za to dođe trenutak. Od toga jedino „nema beganja“.

Zanimljivo je to što Frenklin nije originalni autor ove misli. Pre njega, prvi put je, ako je verovati Vikipediji, zabeležena u manjem poznatoj komediji „Obućar iz Prestona“ autora Kristofera Buloka, napisanoj 1716. godine. Jedan od likova u dramskom delu kaže isto to – ništa nije sigurno osim smrti i poreza.

Dakle, Frenklin je malo pozajmio, ali ne namerno, nego je jednostavno čuveniji od Buloka, pa se kao veći „selebriti“ i proslavio izjavom.

Čiko, da li baš mora taj porez?

Porez se mora plaćati, dok čekamo, jel’te, ali problem je, kao i sa svim čuvenim izrekama, što nisu sasvim tačne. Neko mora, a neko baš i ne mora da plati porez. Neko utaji, pa ga ne uhvate, nekoga uhvate, pa pobegne u drugu zemlju. Bogati Norvežani beže u Švajcarsku da bi izbegli visok porez. To je ono kad muka pritera…

Zaključujemo ono što su i nepismene srpske bake znale – mora samo da se umre.

Uh, mračnog li i opširnog uvoda, ali nije sasvim naša krivica. Inspiraciju za ovo poslužila je najnovija izjava Kristaline Georgijeve, direktorke Međunarodnog monetarnog fonda. Geogijeva je, kao da želi da ljudima pokvari vikend, izjavila da su procene institucije koju vodi veoma loše.

– Naše prognoze ukazuju na nemilosrdnu kombinaciju niskog rasta i visokog duga, tešku budućnost – rekla je Georgijeva.

Ona je, da se razumemo, pragmatična žena, i služi se uglavnom podacima. A podaci kažu da će globalni javni dug do kraja ove, 2024. godine, porasti na celih 100.000 milijardi dolara. Ko ovo prevede u jednostavniju brojku, dobije poresku olakšicu (šala).

To je, kako god čitaš, mnogo para, a Georgijeva je objasnila da je problem u tome što vlade država, pa i onih najjačih, još od pandemije koronavirusa nisu stavile pod kontrolu svoje troškove. Štaviše, nosioci globalnog duga su upravo i najmoćniji – SAD i Kina.

Kaže još Georgijeva da se političari najmoćnijih zemalja vode krilaticom „pozajmi da bi trošio“, što je sam uvod u katastrofu, koja, doduše pod kontrolom, traje poslednjih pet godina.

Udri po džepu, ali onom ko ima?

Šta onda države rade? Ono što jedino znaju. Umesto da stežu svoj kaiš, to jest da smanjuju državne troškove, oni povećavaju poreze i gomilaju dugove. Mnoge evropske zemlje, poput Velike Britanije i Francuske, planiraju da uvedu nove namete i da (primer u Francuskoj) na taj način izvuku bar milijardu evra od građana u sledećoj godini. Ako je za utehu Francuzima, na udaru će biti velike kompanije, koje ionako mnogo zarađuju.

Svejedno, ne valja to ništa, kaže kulturno Georgijeva, sve to samo vodi u novu dubiozu. Jedino je pohvalila pad inflacije u ovoj godini, ali privreda i dalje stagnira, zahvaljujući svemu gorenavedenom. Ukratko, kratkoročno, nije loše, dugoročno – neka nam je bog u pomoći.

Izmračila je, dakle, Kristalina Georgijeva za sve pare, ali treba joj verovati na reč. Ono što je sasvim moguć razvoj situacije je sledeći – političari se neće opametiti i nastaviće da pozajmljuju pare, pogotovo oni koji vode „velike države“, a porez će ostati ključna stavka naših života, samo će biti mnogo veći.

Teško je iz ove perspektive proceniti kako će sve to završiti, ali ako Kristalina Georgijeva mrači, šta mi ostali koji pozajmljujemo pare od nje i njene firme (Međunarodni monetarni fond), da mislimo? I čemu da se nadamo?

Ima li svetla u ovom mraku?

Da probamo ovako. Smrt je sigurna stvar, porez ne uvek, ali vrlo često. A život je kratak i povremeno zabavan. Valja ga iskoristiti, čak i sa malim budžetom. Ponekad je pivo u parku veće uživanje od gala ručka u najskupljem restoranu. Dobro, ponekad…

Da se razumemo, ne treba prihvatati sve ćutke, ali jedino što mi, poreski obveznici, sada možemo da uradimo, jeste da se što bolje snađemo u datoj situaciji. Autor ovih redova seća se i paklene hiperinflacije 1993. godine…

Srbija je, što se toga tiče, „u treningu“. Jedina nada je da će, bar jednom u istoriji, oni koji naplaćuju porez pokušati da urade nešto pametno i probati da nauče iz starih grešaka. A za to vreme, neka ide život, izguraćemo, a za smrt ko mari.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.