Od budućnosti NATO-a i pomoći Ukrajini do cena energije, mnogo toga zavisi od toga kako će Donald Tramp reagovati na poraz i koliko prostora ima da vodi spoljnu politiku.
Demokrate su osvojile Senat i ostvarile značajne dobitke u Predstavničkom domu, a njihovi predstavnici su već objavili da nameravaju da temeljno istraže postupke Trampove administracije u protekle dve godine.
"Spremite svoje advokate", upozorio je u ranim jutarnjim satima u sredu predstavnik Robert Garsija iz Kalifornije, koji bi mogao da postane novi predsednik Nadzornog odbora Predstavničkog doma.
Očekuju se istrage o ratu u Iranu, upravljanju FBI-jem, ali i poslovnim aktivnostima porodice Tramp. Američka politička scena bi tako mogla biti zahvaćena kombinacijom skandala koji su obeležili prethodne predsedničke mandate, od afere Vajtvoter za vreme Bila Klintona i Trampovog prvog impičmenta do afere Iran-Kontra.
Ali šta će ono što se dešava u Vašingtonu značiti za Evropu?
Politiko ističe pet ključnih pitanja koja bi evropske prestonice trebalo pažljivo da prate.
1. Evropa bi mogla da postane glavna meta Trampovog nezadovoljstva
Neki iskusni posmatrači smatraju da bi evropski saveznici mogli da osete posledice Trampovog izbornog poraza više od bilo koga drugog.
"Moramo se pripremiti ne za harmoničnije transatlantske odnose, već za još veće negodovanje i još više zahteva Trampa prema Evropi", upozorio je Volfgang Išinger, veteran nemačkog diplomate i dugogodišnji predsednik Minhenske bezbednosne konferencije.
Nakon izbornog uspeha, demokrate će imati više mogućnosti da ograniče Trampa kroz budžetske odluke, nadzorna saslušanja i istrage. Bela kuća bi se takođe mogla suočiti sa strožim uslovima za zakonske predloge koje želi da progura kroz Kongres.
Međutim, američki predsednik i dalje ima značajna ovlašćenja u spoljnoj politici, diplomatiji, nacionalnoj bezbednosti i trgovini. Do sada je Tramp pokazao da je spreman da dodatno proširi prostor za samostalno delovanje, koristeći predsedničke dekrete i pravne mehanizme koji zaobilaze Kongres. Tramp komanduje oružanim snagama.
One imaju kontrolu nad carinama i trgovinskim sporazumima. Imaju moć javnog govora i uticaja. Čak i ako demokrate preuzmu oba doma Kongresa, on može da stavi veto na zakone“, rekao je za Brussels Playbook Fil Gordon, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost bivše potpredsednice Kamale Haris.
Zato bi se sukobi između Bele kuće i Kongresa mogli dodatno intenzivirati, a Tramp bi mogao da pokuša da pokaže da i dalje kontroliše političku situaciju. Međunarodna scena mu pruža dovoljno prostora za takvu demonstraciju moći.
Evropa je dugo bila jedna od njegovih omiljenih meta, kao i meta najlojalnijih pristalica pokreta MAGA, koji tvrde da žele da spasu kontinent od samog sebe. Sa samo dve godine preostale u Trampovom mandatu, evropski saveznici bi mogli da se suoče sa još jačim pritiskom Vašingtona.
2. Ukrajina bi mogla dobiti pomirenje, ali ne očekujte čudo
Većina vodećih demokrata dosledno je podržavala slanje američke pomoći Ukrajini, verujući da je to pitanje odbrane demokratije i međunarodnog prava, ali i pitanje nacionalne bezbednosti SAD.
Njihov veći uticaj u Kongresu mogao bi da otvori put novim paketima pomoći za Kijev. Ali to ne znači da će se situacija za Ukrajinu brzo promeniti.
"Čak i ako demokrate odluče da počnu da šalju Kijevu dodatnu pomoć, uključujući i novac, biće potrebni meseci, a možda čak i godine, da se to zapravo materijalizuje", upozorila je Bronven Madoks, direktorka britanskog tink-tenka Čatam Haus.
Stoga, smatra ona, ne bi trebalo da "očekujemo trenutno spasavanje Zelenskog".
Ukrajini je sada potrebna pomoć, posebno rakete Patriot koje su ključne za odbranu od ruskih vazdušnih napada. Kijev se sprema za još jednu zimu pod kontinuiranim ruskim bombardovanjem, a političke promene u Vašingtonu neće nužno uskoro doneti konkretne rezultate na bojnom polju.
3. Tramp bi mogao da pokuša da progura svoj mirovni sporazum
Tramp se predstavlja kao predsednik koji zaustavlja ratove i često ističe da je okončao osam međunarodnih sukoba. Istovremeno, tvrdio je da bi postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine trebalo da bude najlakše i sve češće proziva ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog nedostatka sporazuma.
Bivši američki diplomata Kurt Volker smatra da bi Tramp mogao da ignoriše protivljenje Kijeva i evropskih saveznika i "počne da ukida sankcije i zaključuje poslovne sporazume sa Rusijom".
"Lako mogu da zamislim kako to radi jednostrano i da naloži Ministarstvu finansija SAD da se uzdrži od sprovođenja sankcija i pokuša da sklopi više energetskih sporazuma sa Rusijom".
Razgovarao je sa Putinom o povratku velikih američkih kompanija u Rusiju, rekao je Volker.
S druge strane, on ne očekuje da će Tramp nužno sprovesti u delo svoje pretnje o povlačenju SAD iz NATO-a ili smanjenju američkog vojnog prisustva u Evropi. Verovatnije je da će takve poruke koristiti kao sredstvo pritiska.
"Što se tiče NATO-a, ne mislim da će se mnogo toga promeniti u smislu povlačenja iz saveza ili smanjenja raspoređenih snaga. Tramp je prilično usamljen u SAD na ovoj poziciji. Nema podršku demokrata, republikanaca, Kongresa ili medija".
4. Ne očekujte brzi pad cena energije
Iako su cene nafte u ponedeljak pale najbržim tempom od avgusta, nafta marke Brent, ključna međunarodna referentna vrednost, i dalje se trgovala po ceni od 108 dolara po barelu.
Ključno pitanje za Evropu je da li će Tramp biti u stanju da postigne dogovor sa Iranom i obezbedi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Bez toga, energetski šok bi mogao da se nastavi, povećavajući troškove za evropska domaćinstva i ekonomiju i dodatno pogoršavajući krizu životnog standarda.
Posledice bi se mogle preliti na političku scenu evropskih zemalja. Generalni direktor kompanije Rajaner, Majkl O’Liri, govoreći o vazdušnom saobraćaju i vazduhoplovnoj industriji, upozorio je da će se bez sporazuma sektor suočiti sa „stvarnom krizom do sledećeg marta ili aprila“.
Tramp ima malo dobrih opcija. Može da obnovi vojne operacije i pokuša da natera Teheran na ustupke, da se nada kolapsu iranskog režima, da pristane na kompromis ili da se povuče i ostavi problem drugima, uključujući Evropljane i Azijate, da ga reše.
Nastavak rata i novi rast cena energije bili bi izuzetno nepopularni kod američkih birača. Ali izborni poraz republikanaca pokazao je da su posledice trenutne politike već ozbiljne.
5. Vašington bi mogao da postane toliko zaokupljen sobom da zaboravi ostatak sveta
Postoji i mogućnost da će američka politika u narednom periodu biti toliko zaokupljena sukobima između Bele kuće i Kongresa da će ostati vrlo malo prostora za spoljnu politiku.
Bivša potpredsednica Kamala Haris upozorila je demokrate u podkastu prošlog meseca da ne bi trebalo da pokušavaju ponovo da impičmentuju Trampa, rekavši da to "nije dobra ideja".
Ram Emanuel, bivši gradonačelnik Čikaga, uputio je sličan apel. Pozvao je svoje partijske kolege da izbegavaju političke prepirke i da se fokusiraju na konkretne zakonodavne prioritete: smanjenje troškova života, povećanje federalne minimalne zarade i uvođenje novih etičkih pravila za sve tri grane vlasti.
Međutim, Vašington je retko bio u stanju da odoli žestokim političkim sukobima, a oni bi sada mogli dodatno da se intenziviraju. Istovremeno, najžešće bitke se možda neće voditi samo između republikanaca i demokrata, već i unutar samih stranaka, upozorava Džon F. Haris iz časopisa Politiko.
"Obe glavne stranke se suočavaju sa teškim odlukama o tome kako da se predstave biračima u predstojećoj posttrampovskoj eri američke politike", rekao je Haris, piše tportal.
Za Evropu bi takav scenario mogao biti posebno nepovoljan: čak i ako se promeni odnos snaga u Kongresu, to ne znači da će Vašington imati više volje ili vremena da reši međunarodne krize.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)