Prema pisanju švajcarskog magazina Bilanz, tržište rada u toj zemlji za visokoobrazovane strane stručnjake postaje sve nepristupačnije. List donosi priču Špankinje Karmen P. (ime promenjeno), koja je krajem devedesetih stigla u Cirih sa platom od 100.000 franaka u reviziji, a kasnije je prelaskom u medicinsko-tehnološku industriju dostigla gotovo 250.000 franaka.
Nakon gubitka posla iz ekonomskih razloga, danas radi honorarno u nabavci i, kako kaže, teško pronalazi stalno zaposlenje, delom i zbog slabijeg poznavanja nemačkog jezika. „Švajcarska je nekada bila izuzetno zanimljivo tržište za strance. No, vetar se okrenuo, sve je teže naći posao kao stranac ili strankinja“, izjavila je Karmen P. za Bilanz.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), stopa nezaposlenosti građana EU-a i EFTA-e u Švajcarskoj u drugom tromesečju 2026. iznosila je 6,6 odsto, znatno više od 3,4 odsto, koliko iznosi među Švajcarcima, a reč je o najvišem nivou od 2016. godine za taj period, prenosi Večernji list.
Kantonalni ured za rad u Cirihu potvrđuje da se broj novih prijava na biroima za zapošljavanje (RAV) među osobama sa dozvolom boravka B i visokim obrazovanjem u poslednje tri godine povećao, i to više nego kod švajcarskih tražilaca posla sa istim nivoom obrazovanja.
Prema istom uredu, stopa nezaposlenosti visokoobrazovanih stranaca u julu 2026. iznosila je 4 odsto, znatno iznad kantonalnog proseka od 2,9 odsto.
Bilanz podseća da je pojam „expat“, nekada rezervisan za radnike privremeno upućene u inostranstvo, u međuvremenu postao emocionalno nabijen naziv za visokoobrazovane useljenike iz Evrope, koje se u kampanji uoči referenduma o „Švajcarskoj sa 10 miliona stanovnika“ u junu 2026. delom okrivljavalo za rast kirija i pretrpane vozove.
Yana Senina, bivša regruterka za Google u Cirihu i osnivačica agencije Recruiting Backstage, objašnjava zašto zemlja i dalje privlači strane stručnjake: „Za tražioce posla iz inostranstva Švajcarska je sigurna luka. Vide atraktivne plate i, pre svega, sigurnost i kvalitet života koji Švajcarska nudi. Međutim, potcenjuju visoke životne troškove.“
Prema njenom iskustvu, novopridošli stranci na prvom radnom mestu u Švajcarskoj po pravilu zarađuju 20 do 30 odsto manje od švajcarskih kolega. „Svesno nuditi niže plate stranim zaposlenima nije održivo“, upozorava Senina, dodajući da takvi zaposleni nakon dve do tri godine obično daju otkaz i prelaze na bolje plaćeno radno mesto.
Reto Föllmi, profesor ekonomije na Univerzitetu u Sent Galenu, zajedno sa dvojicom kolega analizirao je plate useljenika koristeći podatke penzionog osiguranja (AHV) i utvrdio da useljenici na početku zaista zarađuju 5 do 10 odsto manje od uporedive grupe Švajcarkinja i Švajcaraca.
Međutim, u roku od pet godina taj odnos se preokreće: muškarci sa visokim stepenom stručne spreme iz zapadnih i severnih zemalja EU-a na kraju zarađuju čak 14 odsto više od Švajcaraca, dok kod visokoobrazovanih žena razlika dostiže gotovo 30 odsto.
Föllmi odbacuje tezu o sistematskom potcenjivanju stranih radnika radi uštede: „Naravno da je za švajcarske kompanije privlačno da prilikom zapošljavanja radnika iz EU-a nešto uštede. Međutim, zapošljavanje u inostranstvu često se sprovodi i zato što je tamo ponuda biografija i kvalifikacija jednostavno mnogo veća.“
Dodaje da kompanije profitiraju i od informacione asimetrije, budući da strani kandidati pri prvom zapošljavanju nisu dovoljno upućeni u lokalne plate, dok njihova integracija i uvođenje u posao kompaniju dodatno koštaju, što opravdava određeni popust na platu.
Švajcarsko udruženje poslodavaca odbacuje takve navode. Portparol Stefan Heini izjavio je da nisu upoznati sa „pouzdanim naučnim saznanjima“ prema kojima visokokvalifikovani stručnjaci iz prostora EU/EFTA sistematski prihvataju popust od 20 do 25 odsto kao „ulaznu cenu“ na tržište rada, ističući da se iz istraživanja ne može zaključiti da postoji „sistematsko potcenjivanje“.
Drugačije na to gleda Sandro S. (ime promenjeno), Italijan koji već pet godina radi na dobro plaćenim pozicijama u finansijskoj industriji. „Ko želi atraktivan posao u Švajcarskoj, na početku mora da prihvati popust na platu. To je cena rada na veoma atraktivnom mestu sa dobrim balansom između poslovnog i privatnog života, niskim porezima i sigurnošću“, kaže on, dodajući da insistiranje na višoj plati već tokom razgovora za posao iz domovine ne donosi ništa – kompanije uvek nađu nekoga ko će posao obaviti za manje novca.
Pravi finansijski skok, kaže, dolazi kasnije, prilikom prve promene posla unutar Švajcarske: njemu je plata sa početnih 110.000 porasla na 190.000 franaka, plus bonus.
Prema ILO-u, ukupna stopa nezaposlenosti u Švajcarskoj u drugom tromesečju 2026. sezonski prilagođena porasla je na 5,1 odsto, najviše od devedesetih godina. Matthias Mölleney, dugogodišnji direktor ljudskih resursa i osnivač konsultantske kompanije Peoplexpert, upozorava da otežano tržište rada sada nesrazmerno pogađa upravo strane radnike: „Sada, kada je na tržištu rada teže, otkazi pogađaju upravo strance.“
Prema njegovim rečima, useljenici iz EU-a često su zaposleni na visokokvalifikovanim, ali rutinskim poslovima, koje sve više preuzima veštačka inteligencija, dok kompanije zbog pritiska na troškove istovremeno premeštaju delove poslovanja u jeftinije zemlje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)