"Ako ovako nastavimo, bankrotiraćemo" - nemački giganti gube profit i smanjuju broj zaposlenih

Sindikati se tome snažno protive, ali je pitanje da li najmoćnija evropska industrija može sebi da priušti radnu nedelju od 35 sati.

Nakon niza loših vesti iz industrijskog sektora, formirao se širok krug ekonomista, preduzetnika i menadžera koji se zalažu za povratak na radnu nedelju od 40 sati.

Lars Brzoska, izvršni direktor logističke kompanije Jungheinrich, nedavno je njihov stav sumirao u jednoj rečenici.

"Moramo se vratiti na radnu nedelju od 40 sati u industriji, bez povećanja plata", piše Focus.de.

Ovakvi zahtevi dolaze u vreme kada nemačka automobilska industrija prolazi kroz jedan od najtežih perioda poslednjih godina.

Najveći nemački proizvođač automobila Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta širom sveta. Prema informacijama koje su se pojavile u medijima, četiri fabrike, Hanover, Emden, Cvikau i Nekarzulm, mogle bi biti zatvorene.

Nadzorni odbor trebalo bi da raspravlja o novom programu štednje 9. jula, a kompanija govori o "dubinskim" merama, što u korporativnom smislu znači da ništa nije isključeno, čak ni promena radnog vremena.

Kriza se širi po sektoru

Problemi Folksvagena nisu ograničeni samo na kompaniju. Prema izveštajima medija, proizvođač automobila planira da prekine saradnju sa Bošom na razvoju sistema za autonomnu vožnju.

Navodno je u projekat uloženo oko 1,5 milijardi evra, ali se tehnologija više ne smatra dovoljno konkurentnom uprkos velikim investicijama. Istovremeno, Boš se suočava i sa promenom na čelu kompanije.

Štefan Hartung napušta poziciju generalnog direktora 30. juna, a 1. jula ga nasledi Kristijan Fišer. Zvanično, on odlazi na sopstveni zahtev, ali promena dolazi usred duboke krize koja pogađa dobavljače automobilske industrije.

Mercedes takođe sprovodi mere štednje. Kompanija je odložila isplatu posebnog bonusa predviđenog kolektivnim ugovorom - takozvanog bonusa za transformaciju od 18,4 odsto mesečne plate -  do 2027. 

Istovremeno, menadžment želi da razgovara sa radničkim savetom o produženju radnog vremena bez povećanja plata.

Povećanje produktivnosti

Poslovni rezultati pokazuju obim problema. Mercedes je prepolovio profit u 2025. godini na 5,3 milijarde evra, dok je u prvom kvartalu 2026. godine zabeležio dalji pad profita od 17,2 odsto.

U takvim okolnostima, Brzoskine izjave dobijaju dodatnu težinu.

"Moramo ponovo povećati produktivnost. A oni koji žele da rade više trebalo bi da budu u mogućnosti da rade više. Bankrotiraćemo ovako, a onda na kraju više niko neće imati posao, rekao je on, upozoravajući na moguće posledice ako se ništa ne promeni.

Podaci pokazuju zašto deo privrede smatra da su promene neophodne. U zapadnoj Nemačkoj, metalska i elektroindustrija uglavnom imaju radnu nedelju od 35 sati, dok je na istoku standard 38 sati. Kolektivni ugovori dozvoljavaju ugovore od 40 sati, ali samo za ograničen broj zaposlenih, obično između 13 i 18 odsto radne snage.

U Baden-Virtembergu, kolektivni ugovor jasno predviđa da je nedeljno radno vreme bez pauza 35 sati.

Troškovi jediničnog rada Istovremeno, prema podacima Instituta za nemačku ekonomiju (IW), troškovi jediničnog rada u nemačkoj industriji u 2024. godini bili su 22 odsto viši od proseka 27 uporedivih zemalja i 15 odsto viši nego u ostatku evrozone.

Od 2018. godine, troškovi jediničnog rada su porasli za 18 odsto, dok je realna bruto dodata vrednost u industriji pala za tri odsto. Drugim rečima, rad je postao skuplji, a industrijska proizvodnja manje vredna. Ukupni troškovi rada takođe ne idu u prilog nemačkoj konkurentnosti.

U 2025. godini prosečni troškovi jednog radnog sata iznosili su 45 evra, što je čak 29 odsto više od proseka Evropske unije od 34,90 evra. U Francuskoj je sat rada koštao 44,30 evra, u Italiji 32 evra, dok su Poljska i druge istočnoevropske zemlje znatno jeftinije.

U prerađivačkoj industriji, troškovi sata rada u Nemačkoj dostigli su čak 49,50 evra, prema podacima Destatisa. Protivnici dužeg radnog vremena često ističu da zaposleni sa punim radnim vremenom ionako rade oko 40 sati nedeljno. Pristalice promene smatraju da je ovo obmanjujuće poređenje.

Prosečno radno vreme Kako ističu, fabrike se ne takmiče sa nacionalnim prosecima već sa proizvodnim pogonima u drugim zemljama.

Folksvagen ne upoređuje produktivnost fabrike u Volfsburgu sa prosekom nemačkih zaposlenih, već sa fabrikama u Bratislavi, Kečkemetu ili Čatanugi, gde su ključni faktori broj odrađenih sati, produktivnost i troškovi rada.

Prema podacima Evrostata, prosečno stvarno nedeljno radno vreme u Evropskoj uniji 2025. godine iznosilo je 35,9 sati. Grčka je prednjačila sa 39,6 sati nedeljno, dok su Bugarska i Poljska zabeležile po 38,9 sati. Nemačka nije među zemljama sa najvišim stopama rada.

Neki nemački ekonomisti takođe se zalažu za dužu radnu nedelju. Predsednik Ifo instituta Klemens Fuest rekao je da se o više slobodnog vremena može razgovarati samo ako životni standard poraste.

Direktor Instituta za nemačku ekonomiju, Mihael Hiter, ranije je pomenuo mogućnost uvođenja 42-časovne radne nedelje. Monika Šnicer, članica Nemačkog saveta ekonomskih stručnjaka, kaže da 35 sati ne može da uradi koliko 40. Ravnoteža između posla i privatnog života Predsednik Udruženja nemačkih poslodavaca, Rajner Dulger, zauzima sličan stav.

"Bilo bi dobro kada bismo ponovo mogli da pređemo na 40-časovnu radnu nedelju za veći broj zaposlenih", rekao je on. Štefan Volf, predsednik udruženja Gesamtmetall, godinama se zalaže za duže radno vreme i protivi se četvorodnevnoj radnoj nedelji sa punom platom.

Još 2020. godine predložio je dva do četiri dodatna sata nedeljno bez povećanja plate.

Zagovornici promena smatraju da Nemačka ne može istovremeno smanjivati radno vreme, povećavati plate, finansirati stalno rastuće doprinose za socijalno osiguranje, uvoditi strože propise i očekivati da industrija ostane konkurentna.

Primeri Folksvagena, Boša i Mercedesa, upozoravaju oni, pokazuju šta se dešava kada razvojni projekti propadnu, troškovi porastu, a radno vreme ostane gotovo nepromenjeno.

Tada se diskusija više ne vodi o jednom dodatnom satu rada nedeljno, već o zatvaranju fabrika. S druge strane, sindikati upozoravaju da se problemi produktivnosti ne smeju rešavati na račun zaposlenih. U međuvremenu, debata se preselila i u političku sferu, piše Dnevno.hr

Nemački kancelar Fridrih Merc je za fleksibilnije radno vreme, dok ministarka ekonomije Katerina Rajhe smatra da diskusije o četvorodnevnoj radnoj nedelji i ravnoteži između privatnog i poslovnog života trenutno nisu prioritet. Zbog toga je pitanje radnog vremena postalo jedna od najvažnijih debata o budućnosti nemačke ekonomije i konkurentnosti njene industrije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.