Neplaćeni radni sati, fiktivni odbici, nerealne norme: zaobilaženje minimalne cene rada nanelo je Nemačkojštetu od ukupno oko 64 milijarde evra u poslednjih deset godina, pokazuju računice Saveza nemačkih sindikata (DGB) u koje su novinske agencije kna i epd imale uvid.
Samo pogođeni radnici, koji nisu primili minimalac u punom iznosu, pretrpeli su štetu od 35 milijardi evra. Kako piše Dojče Vele, socijalne kase izgubile su 22 milijarde evra, dok je državna kasa ostala uskraćena za sedam milijardi evra na ime poreza na dohodak, prenosi NIN.
Analizom je obuhvaćen period od uvođenja minimalca 2015. pa sve do 2024. godine.
Pogođeno dva miliona ljudi godišnje
Prema podacima DGB-a, u Nemačkoj trenutno oko šest miliona ljudi radi za minimalac, pre svega u ugostiteljstvu, trgovini ili poljoprivredi.
U praksi, međutim, ne dobijaju svi punu satnicu, na primer zato što im se radno vreme ne plaća u celosti. Zakonski minimalac, koji trenutno iznosi 13,90 evra po satu, opšta je donja granica. Niko ne sme da dobija manje po satu, osim u izuzetnim slučajevima, kao što su praktikanti.
Prema proračunima DGB-a, od uvođenja minimalca ovi gubici u proseku pogađaju dva miliona zaposlenih godišnje. Sindikalci se pozivaju na podatke iz takozvanog Socio-ekonomskog panela - godišnje ankete koja obuhvata oko 30.000 ljudi u 20.000 domaćinstava.
Eksperti DGB-a su izračunali da je radnicima u proseku nedostajalo između 1,70 i 2,40 evra po satu.
Kako se sve vara na terenu?
Rezultati ove studije nimalo ne iznenađuju socijalnog sveštenika i borca za ljudska prava Petera Kosena iz udruženja „Akcija dostojanstvo i pravda“.
"Iz naših savetovališta znamo da postoje razne kreativne mogućnosti da se minimalac zaobiđe", kaže Kosen za agenciju KNA.
Sve počinje već od nejasne definicije radnog vremena: "Da li se računa samo vreme provedeno direktno na traci, ili i sam dolazak, priprema alata, kao i oblačenje i svlačenje radne odeće?"
Kosen navodi da poslodavci često odbijaju novac od plate pod izgovorom kupovine radnog alata, uvode proizvoljne novčane kazne, dok prekovremeni rad uopšte ne plaćaju.
"Znamo, takođe, za slučajeve gde se plata obeća, ali se onda zadržava kako bi se ljudi što duže držali u neizvesnosti. To je postao deo svakodnevice“, upozorava sveštenik.
DGB traži drakonske kazne za "krađu plata"
DGB ovo dovodi u vezu sa planiranim merama štednje u socijalnom osiguranju i iznosi optužbu:
"Deo finansijskih rupa u budžetima rezultat je kriminalnog delovanja poslodavaca koji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze."
Zamenik predsednika DGB-a Stefan Kercel uputio je najoštrije kritike poslodavcima i u razgovoru za Dojčlandfunk čitavu stvar nazvao pravim imenom:
Samo pogođeni radnici, koji nisu primili minimalac u punom iznosu, pretrpeli su štetu od 35 milijardi evra. Kako piše DW, socijalne kase izgubile su 22 milijarde evra, dok je državna kasa ostala uskraćena za sedam milijardi evra na ime poreza na dohodak.
Analizom je obuhvaćen period od uvođenja minimalca 2015. pa sve do 2024. godine.
Pogođeno dva miliona ljudi godišnje
Prema podacima DGB-a, u Nemačkoj trenutno oko šest miliona ljudi radi za minimalac, pre svega u ugostiteljstvu, trgovini ili poljoprivredi.
U praksi, međutim, ne dobijaju svi punu satnicu, na primer zato što im se radno vreme ne plaća u celosti. Zakonski minimalac, koji trenutno iznosi 13,90 evra po satu, opšta je donja granica. Niko ne sme da dobija manje po satu, osim u izuzetnim slučajevima, kao što su praktikanti.
Prema proračunima DGB-a, od uvođenja minimalca ovi gubici u proseku pogađaju dva miliona zaposlenih godišnje. Sindikalci se pozivaju na podatke iz takozvanog Socio-ekonomskog panela - godišnje ankete koja obuhvata oko 30.000 ljudi u 20.000 domaćinstava.
Eksperti DGB-a su izračunali da je radnicima u proseku nedostajalo između 1,70 i 2,40 evra po satu.
Kako se sve vara na terenu?
Rezultati ove studije nimalo ne iznenađuju socijalnog sveštenika i borca za ljudska prava Petera Kosena iz udruženja „Akcija dostojanstvo i pravda“.
"Iz naših savetovališta znamo da postoje razne kreativne mogućnosti da se minimalac zaobiđe", kaže Kosen za agenciju KNA.
Sve počinje već od nejasne definicije radnog vremena: "Da li se računa samo vreme provedeno direktno na traci, ili i sam dolazak, priprema alata, kao i oblačenje i svlačenje radne odeće?"
Kosen navodi da poslodavci često odbijaju novac od plate pod izgovorom kupovine radnog alata, uvode proizvoljne novčane kazne, dok prekovremeni rad uopšte ne plaćaju.
"Znamo, takođe, za slučajeve gde se plata obeća, ali se onda zadržava kako bi se ljudi što duže držali u neizvesnosti. To je postao deo svakodnevice“, upozorava sveštenik.
DGB traži drakonske kazne za "krađu plata"
DGB ovo dovodi u vezu sa planiranim merama štednje u socijalnom osiguranju i iznosi optužbu:
"Deo finansijskih rupa u budžetima rezultat je kriminalnog delovanja poslodavaca koji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze."
Zamenik predsednika DGB-a Stefan Kercel uputio je najoštrije kritike poslodavcima i u razgovoru za Dojčlandfunk čitavu stvar nazvao pravim imenom:
"To je čista krađa plata, zbog koje je 64 milijarde evra ostalo u džepovima poslodavaca."
Kercel je naglasio da su prevarama pogođeni upravo oni zaposleni "koji moraju dva puta okrenu svaki cent koji zarade" i da je nedopustivo da se pljačka baš ta grupa ljudi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)