Čistačica radila u Nemačkoj, donela kolače na posao i rekla im zbogom - "Muž mi je preminuo..."

Prema zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS), tokom 2025. godine iz Nemačke u Hrvatsku doselila su se 8.334 hrvatska državljanina, dok se u suprotnom smeru, iz Hrvatske u Nemačku, odselilo njih 6.145. Očigledno je da se sve više ljudi odlučuje na povratak u domovinu.

Jedna takva priča o povratku objavljena je na Fejsbuk stranici „Nemačka bez stresa“.

„Prošle nedelje nam je čistačica iz Hrvatske, koja radi u našoj kompaniji, donela kolače. Rekla je da joj je poslednji radni dan, posle 11 godina provedenih u Nemačkoj. Svi smo pomislili da odlazi u penziju. Ima 59 godina, pa smo se iznenadili kada je rekla da se vraća u Slavoniju. Pitao sam je zašto baš sada, kada joj je ostalo još nekoliko godina do penzije. Odgovorila je da joj je suprug preminuo pre šest meseci, a da joj sin i ćerka već godinama žive u Hrvatskoj. Ovde je ostala potpuno sama“, započeo je autor objavu, piše Dnevno.

„Svako jutro ustaje u četiri sata, čisti tri sprata naše zgrade, a uveče se vraća u prazan stan od 38 kvadrata, za koji plaća 850 evra. Jedan kolega joj je rekao da bi bila šteta da sada ode jer u Nemačkoj ipak ima sigurnu platu. Ona se samo nasmejala i rekla da je ceo život slušala tu reč – sigurnost. Zbog sigurnosti je otišla iz Hrvatske. Zbog sigurnosti je radila u dve smene. Zbog sigurnosti je propustila bezbroj porodičnih okupljanja“, nastavio je.

Pokazala fotografiju unuke

„A onda je iz torbe izvadila fotografiju male devojčice. Kaže da njena unuka ima četiri godine i da je svaki put kada je vidi pita zašto baka ponovo mora u Nemačku.

‘Ne želim da me jednog dana pamti samo po poklonima koje sam joj slala.’

Niko joj više nije spominjao platu. I baš me zanima koliko nas čeka penziju kako bi konačno počelo da živi onako kako zaista želi“, zaključio je autor objave.

Njegova priča pokrenula je raspravu o tome koliko se isplati ostati u inostranstvu zbog finansijske sigurnosti, naročito kada se približava penzija, a članovi porodice žive u Hrvatskoj. Dok su jedni podržali odluku žene da se vrati, drugi su upozorili da povratak u domovinu ne znači nužno i lakši život.

Među onima koji su komentarisali objavu bila je i Jela.

„Kupili smo kuću u Slavoniji pre pet godina. Ovde boravimo privremeno, ali svaki put iznova osetimo koliko nam ovaj kraj pruža: prelepu prirodu, čist vazduh, obilje voća, ribe i domaćeg povrća, kao i mogućnost zdravijeg i mirnijeg života. Cena nekretnine bila je normalna i prihvatljiva, sva infrastruktura postoji, a imamo i dobar internet. Ukratko, sve što nam je potrebno za miran, siguran i kvalitetan život“, napisala je Jela, dodajući da je slična mesta videla i tokom posete bratu u Istri.

„Zimi tamo gotovo niko ne živi“

„Ostala sam iznenađena koliko se pojedina sela razlikuju. Neka su neuređena, pa mi je u poređenju sa njima Slavonija izgledala kao Pariz! U nekim mestima jednostavno nemate osećaj da biste poželeli da ostanete. Naravno, postoje i prelepa, uređena i luksuzna sela, gotovo kao iz holivudskog filma. Ali ono što mi je posebno privuklo pažnju jeste činjenica da u pojedinim istarskim mestima zimi gotovo niko ne živi. U Slavoniji ljudi ostaju i tokom zime. A ako nas još posluži sreća pa padne sneg, Božić u Slavoniji može da bude zaista čaroban!

U Istru tokom sezone dolaze brojni turisti, što je sasvim normalno i dobro za turizam. Međutim, to znači i gužve, više ljudi i više cene. Zato je moj lični izbor Slavonija. Već živim u gradu sa dva miliona stanovnika. Ako poželim more i slanu vodu, jednostavno iznajmim apartman na sedam do deset dana, uživam na moru, platim koliko treba i nakon toga se vratim svom miru. Nemam potrebu da tokom cele godine živim u turističkoj gužvi i plaćam visoke cene nekretnina u Istri.

Meni je sasvim dovoljno da odem na more kada to poželim, a zatim se vratim u svoju Slavoniju. Ili, ako mi se putuje, odem u Beč. Svako od nas treba da zna šta ga čini srećnim, šta mu donosi mir i šta mu zaista odgovara. Ne treba da živimo tuđe živote niti da kupujemo nešto samo zato što to ima naš prijatelj. Ako prijatelj ima kuću na nekom mestu, ne znači da i mi moramo da je imamo. Pogotovo ako je kupujemo samo zato što mislimo da to možemo sebi da priuštimo.

Sve više ljudi, barem prema mojim zapažanjima, kupuje kuće u Slavoniji. Dolaze mlađe porodice iz Zagreba, ali i ljudi iz Nemačke, koji očigledno prepoznaju vrednosti koje ovaj kraj nudi“, napisala je.

„Taj dan možda nikada neće doći“

„Fascinantno je kako svi koji rade u Nemačkoj pričaju o penziji i tome kako će jednog dana početi da žive, a taj dan možda nikada neće doći. Umreće pre nego što je dočekaju ili će u njoj uživati veoma kratko. Svako zna gde mu je lakše i bolje da radi i živi – nekome u inostranstvu, nekome kod kuće“, napisao je Zoran.

Posebno emotivno iskustvo podelio je Boris, koji je otkrio da je i sam odlučio da napusti dobro plaćen posao u Nemačkoj.

„I ja sam uradio isto. Dao sam otkaz na dobro plaćenom poslu i sada sam 5. novembra 2026. godine vozio ceo dan prema Hrvatskoj, kojoj pripadam. Na ulasku u Hrvatsku, na graničnom prelazu Macelj, suze su mi same krenule niz lice. Nostalgija, osećaj pripadnosti, želja za kafom, suncem, mojim jezikom, roditeljima i ulicama na kojima sam odrastao bili su jači od bilo kakve sigurnosti.

Prazan život, prazna duša, prazan ja. Nikakav novac ovog sveta i nikakva sigurnost ne mogu da zamene osećaj da sam posle osam godina ponovo kod kuće!“, poručio je.

Ipak, nisu svi učesnici rasprave bili jednako optimistični kada je reč o povratku u Hrvatsku. Mladen je upozorio na niske plate i visoke troškove života.

„Ljudi koji su ostali u našim krajevima jedva sastavljaju kraj s krajem, voze stare automobile i opet nemaju ništa. Ovde je plata 850 evra, pa ti uživaj. Mnogi se vrate, a onda ponovo odu posle godinu ili dve, kada potroše ušteđevinu. Ne verujem da mladi u Hrvatskoj imaju neku perspektivu. Treba biti mađioničar da bi se u Hrvatskoj živelo sa takvom platom, a pogotovo da bi se nešto steklo u životu“, napisao je.

Jedan od komentatora izneo je i drugačiji pogled na život u Nemačkoj, ističući da mu ta zemlja pruža više mogućnosti i veću životnu opuštenost.

„Ne razumem. Onaj ko čeka penziju da bi počeo da živi trebalo bi odmah da se vrati. Ispada kao da neko tera ljude da ostanu u Nemačkoj. Ovde se živi veoma dobro, posebno u poređenju sa Balkanom. Naravno da je lepo kada dođeš na odmor i ne znaš gde bi pre, ali to je ipak samo odmor. Ljudi dole rade, često i mnogo teže poslove, za znatno manje novca, dok su cene gotovo iste za sve.

Na kraju, sve je stvar izbora. Meni je u Nemačkoj mnogo opuštenije, lakše i smislenije. Postoji mnogo više mogućnosti za sve što želite“, istakao je.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.