Marko živi od sakupljanja vrganja - od zarade je uspeo da stavi fasadu na kuću

Otkupna cena vrganja u međuvremenu je porasla na 42 konvertibilne marke po kilogramu (2.700 dinara) na jednom otkupnom mestu, dok je, prema njegovim rečima, na drugom dostigla čak 50 maraka (3.015 dinara). Međutim, visoke cene ove sezone nisu mnogo pomogle beračima jer vrganja gotovo da nema.

„Prvi put mi se dešava da ovako podbaci sezona, da nema jesenjih vrganja“, rekao je Jurešić. Kako je objasnio, na osnovu dugogodišnjeg iskustva u ovom kraju, ranije je od sredine septembra mogao da računa na obilnu berbu pečuraka.

Pročitajte OVDE o Topalovićima, koji zarade celu penziju od svog rada, a sve prodaju na kućnom pragu. 

Reporter i Jurešić započeli su potragu na poznatom mestu u šumi. Jurešić je ukazao na vlažnost tla i jutarnju rosu, ali je objasnio da to nije dovoljno da nadoknadi nedostatak kiše.

Ključno je da pada u avgustu

„Trebalo je da pada kiša od sredine avgusta do prvog septembra, recimo, najmanje jednom u tri dana, ali to se nije dogodilo. Bila je velika suša i zato nema ničega“, rekao je.

Prema njegovim rečima, u šumi su se pojavile crvene pečurke, uključujući i muhare, ali ne i vrganji, ježevice, bukovače, lisičarke i crne trube, koje berači inače traže.

Jurešić je objasnio da crvene pečurke mogu da rastu na mestima na kojima se pojavljuju i vrganji, ali da njihovo prisustvo ne garantuje uspešnu berbu.

„Gde one niču, nići će i vrganj, ali kada? Da li će uopšte iznići, da li će nestati pre nego što stignete, da li će istruliti ili će ostati. Ali u ovoj šumi, gde nema ničega, nema svrhe tražiti. Nema vrganja, nema ničega“, rekao je.

Dodao je da su padavine bile veoma neravnomerno raspoređene u ovom području. U pojedinim višim predelima, kako kaže, bilo je pet ili šest obilnijih pljuskova, dok u okolini mesta na kojima inače bere pečurke gotovo da nije pala ni kap kiše. Kao lokacije na kojima se još mogu pronaći pečurke naveo je Predovce, Živčiće, Vukeliće, Lušku, Suhu Vodu Busovačku i područje Treničkog potoka.

Po šumama na mopedu

Jurešić je ispričao da je čak četiri puta obilazio šumu na mopedu u potrazi za vrganjima, ali se svaki put vraćao gotovo praznih ruku. Prošle godine je, kako kaže, za svoje stalne kupce sakupio oko 400 kilograma. Tada ih je prodavao po osam maraka za kilogram, a smatra da bi ista količina danas vredela mnogo više.

„Prošle godine sam nabrao 400 kilograma, a plaćali su mi osam maraka“, rekao je. Prema njegovoj proceni, po današnjim cenama ta količina mogla bi da vredi oko 12.000 maraka, dok je prošle godine za nju dobio približno 2.000 maraka.

Na pitanje reportera da li je zbog loše sezone promenio mišljenje o klimatskim promenama, Jurišić je odgovorio potvrdno.

„Zašto ne bih verovao kada nema ničega? Da je bilo kiše, bilo bi vrganja, pečuraka bi bilo na sve strane. Ovako možete samo da šutirate lišće i grane koje vam se nađu na putu“, rekao je.

Jurišić je ranije tokom godine brao i borovnice i brusnice na Tjentištu, do kojeg mu je potrebno oko četiri i po sata vožnje. Tu sezonu ocenio je kao isplativu uprkos velikim vrućinama, navodeći da je za dva dana sakupio između 70 i 80 kilograma voća. Za ulazak na to područje plaćao je 20 maraka, dok je brusnice prodavao po 15, a borovnice po 20 maraka.

Kako je objasnio, visoke temperature jesu umanjile rod šumskog voća, ali ga je ipak bilo dovoljno da se zaradi. Za razliku od toga, ovogodišnja sezona pečuraka ostavila je berače gotovo bez posla. Sakupljanje šumskih plodova, uključujući bobičasto voće i pečurke, predstavlja njegov osnovni izvor prihoda.

Tokom potrage reporter je slučajno zgazio jedan mali vrganj. Jurišić je prepoznao ostatak pečurke, a ubrzo je ispod lišća pronašao još jedan primerak. Ipak, taj pronalazak nije mnogo popravio utisak o ovogodišnjoj sezoni.

Ako padne kiša, biće i bolja situacija

„Evo prvog, a obišli smo celu šumu“, prokomentarisao je. Pokazao je i pečurku koju naziva „dedina brada“, za koju je rekao da je jestiva, kao i sunčanicu. Dodao je da jede samo ograničen broj vrsta pečuraka i da ne sakuplja one koje ne ume pouzdano da prepozna.

Jurišić je istakao da vrganji mogu da rastu i po hladnom vremenu, odbacujući tvrdnju da im je neophodna noćna temperatura od šest stepeni. Prema njegovom iskustvu, presudan faktor su padavine.

„Važna je samo kiša. Ako u godini ima kiše, ima svega“, rekao je.

Dodao je da bi nekoliko kišnih dana moglo da popravi situaciju i donese pečurke kasnije tokom sezone, ali da je za to potrebno da se zemlja dobro natopi i zadrži vlagu. Za sada, međutim, očekuje da će se iz šume vraćati gotovo prazne korpe.

„Ove godine vam ne trebaju ni korpa ni torba. Ako nešto pronađete, sve možete da stavite u džep“, zaključio je Jurišić.

Jurišić se godinama izdržava sakupljanjem šumskih plodova, uključujući pečurke, bobičasto voće i trešnje. Kako je rekao, novac koji je zaradio ovim poslom uspeo je da uštedi i iskoristi za postavljanje fasade na svojoj kući. Šumu u kojoj je obavljena potraga opisao je kao privatnu i dobro održavanu, bez mnogo smeća.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.