Studentski stan nije samo kirija - koliko novca zaista treba izdvojiti mesečno

Upis na fakultet za mnoge porodice znači i novu finansijsku računicu. Ako student odlazi u drugi grad, mesečni troškovi više nisu samo školarina i džeparac – tu su kirija, računi, hrana, prevoz i brojni početni izdaci. Najveća stavka je najčešće stan, ali cena iz oglasa nije ujedno i konačan trošak.

Pronalaženje studentskog stana zato ne bi trebalo da počne samo pitanjem "Kolika je kirija?".

Mnogo važnije pitanje je: koliko će porodicu ukupno koštati život studenta svakog meseca?

U tu računicu treba uključiti stanarinu, račune, hranu, prevoz i svakodnevne troškove, ali i novac koji je potreban odmah po useljenju,  prenosi portal 4zida.

Kirija od 500 evra zapravo košta više

Ako je stan 500 evra mesečno, porodica ne treba da računa da je to i konačan trošak stanovanja.

Na kiriju dolaze računi za struju, grejanje, vodu, komunalne usluge i internet. Tu su zatim hrana i prevoz, a početkom zakupa mogu da se pojave i dodatni troškovi.

Posebno treba računati na depozit.

Ako vlasnik traži depozit u visini jedne mesečne kirije, za stan od 500 evra potrebno je odmah izdvojiti najmanje 1.000 evra – 500 za prvu kiriju i 500 za depozit.

Ako je stan pronađen preko agencije, treba proveriti i iznos provizije.

Zato porodica pre traženja stana treba da odredi ukupan mesečni budžet, a tek onda koliko od njega može da ode na kiriju.

Ako je maksimalni budžet za stanovanje, na primer, 500 evra zajedno sa računima, stan od 500 evra nije opcija.

Koliki su računi zimi?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja koje treba postaviti vlasniku pre nego što se stan iznajmi.

Računi mogu značajno da se razlikuju tokom godine, posebno kod stanova sa električnim grejanjem.

Zato nije dovoljno pitati samo „Koliki su računi?“.

Bolje je tražiti da vlasnik pokaže neki od prethodnih računa, posebno za zimske mesece.

Na taj način porodica može da dobije mnogo realniju sliku budućih troškova.

Za isti novac ne dobija se isto u svakom delu Beograda

Lokacija je jedan od najvećih faktora koji utiču na cenu studentskog stana.

U centralnim delovima Beograda, uključujući okolinu Studentskog trga i Zelenog venca, budžet od oko 350 do 550 evra može da bude dovoljan za garsonjeru ili manji jednosoban stan, u zavisnosti od lokacije, stanja i opremljenosti.

U okolini Vukovog spomenika, Bulevara kralja Aleksandra i tehničkih fakulteta, sličan budžet takođe može da obezbedi garsonjeru ili jednosoban stan, ali je izbor ograničeniji.

Što se više udaljavate od centra, za isti novac često možete dobiti više kvadrata ili dodatnu sobu.

To je razlog zbog kojeg studenti ne bi trebalo da pretražuju samo naselje u kojem se fakultet nalazi.

Da li je bolje živeti blizu fakulteta ili sa cimerom?

To zavisi od prioriteta.

Za 500 evra mesečno student može sam da iznajmi manji stan na određenoj lokaciji.

Ali za isti novac dvojica studenata mogu da podele veći stan.

Ako stan košta 600 evra, a dele ga dva studenta, kirija po osobi iznosi 300 evra.

Razlika od 200 evra mesečno može biti značajna kada se dodaju hrana, računi i prevoz.

S druge strane, stan blizu fakulteta može da smanji troškove i vreme putovanja.

Zato nije dovoljno porediti samo dve kirije.

Treba uporediti:

• kiriju;
• račune;
• trošak prevoza;
• vreme putovanja;
• veličinu stana;
• broj osoba koje žive u njemu.

Tek tada se vidi koja opcija je zaista povoljnija.

Mirijevo, Konjarnik ili centar?

Student koji studira na ETF-u, Mašinskom ili Pravnom fakultetu ne mora nužno da traži stan nekoliko minuta od fakulteta.

Ako postoji dobra direktna veza gradskim prevozom, malo udaljenija lokacija može biti finansijski mnogo povoljnija.

Mirijevo je dobar primer.

Za isti novac koji bi u centralnijim delovima grada bio dovoljan za manji stan, u udaljenijem delu Zvezdare može se pronaći veća kvadratura ili dodatna soba.

Sličnu logiku treba primeniti i na Konjarnik, Denkovu baštu i druge delove grada.

Međutim, treba proveriti koliko putovanje stvarno traje u vreme kada student ide na fakultet.

Stan koji je na mapi relativno blizu ne mora biti blizu i u jutarnjem špicu.

Šta se može naći za 400, 500 ili 600 evra?

Razlika između ova tri budžeta može biti velika.

Sa 400 evra izbor je uži ako student želi da bude blizu fakulteta ili u dobro povezanoj centralnoj zoni.

Sa 500 evra otvara se više mogućnosti – od garsonjera i jednosobnih stanova do većih stanova u udaljenijim delovima grada.

Sa 600 evra izbor je još širi, posebno ako student prihvata da deli stan sa cimerom.

Prema aktuelnoj ponudi na portalima za nekretnine, cene značajno variraju i unutar istog naselja, u zavisnosti od kvadrature, opremljenosti, sprata, grejanja i udaljenosti od prevoza.

Zato cenu iz jednog oglasa ne treba koristiti kao jedinu informaciju o tome koliko košta život u određenom kraju.

Novi Sad i Niš mogu biti povoljniji

Beograd je najskuplji izbor za veliki broj studenata, ali nije jedini univerzitetski centar.

U Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kirije su uglavnom niže nego u Beogradu, ali i tamo treba napraviti istu računicu.

Prema podacima sa portala 4zida, prosečne oglašene kirije u Novom Sadu su oko 280 evra za garsonjeru, 300 za jednosoban i 450 evra za dvosoban stan, dok su u Nišu oko 250, 300 i 350 evra za iste strukture.

Ove brojke treba posmatrati kao orijentir, jer cena konkretnog stana zavisi od lokacije, stanja i ponude u trenutku potrage.

Najvažnije je da se uz kiriju dodaju računi, hrana i prevoz.

Depozit nije poslednja kirija

Jedna od stvari na koju roditelji i studenti često zaborave jeste depozit.

On predstavlja garanciju vlasniku za eventualnu štetu ili neizmirene obaveze i najčešće odgovara iznosu jedne mesečne kirije.

Zato je važno da se pre potpisivanja ugovora jasno dogovori:

• koliki je depozit;
• pod kojim uslovima se vraća;
• ko plaća popravke;
• ko plaća račune;
• koliko traje otkazni rok;
• da li postoje dodatni troškovi.

Stan treba fotografisati odmah nakon useljenja.

Ako već postoje ogrebotine, oštećen nameštaj ili neispravan uređaj, dobro je fotografije sačuvati kao dokaz o stanju stana prilikom useljenja.

Ne gledajte samo fotografije iz oglasa

Stan može na fotografijama izgledati potpuno drugačije nego uživo.

Tokom obilaska treba proveriti:

• prozore i stolariju;
• vlagu i neprijatne mirise;
• kupatilo;
• pritisak vode;
• grejanje;
• kuhinjske uređaje;
• veš-mašinu;
• internet;
• stanje nameštaja;
• količinu prostora za učenje.

Važno je pogledati i neposredno okruženje.

Ako se student često vraća kasno, dobro je obići put od stanice ili fakulteta do zgrade i u večernjim satima.

Stan od 400 evra može biti skuplji od stana od 450

Na prvi pogled, stan od 400 evra deluje povoljnije.

Ali ako ima visoke račune, lošu izolaciju i zahteva svakodnevno korišćenje prevoza, razlika u odnosu na stan od 450 evra može brzo da nestane.

Zato je bolje računati ukupan mesečni trošak.

Na primer:

Kirija 400 + računi 120 + prevoz 30 = 550 evra

naspram:

Kirija 450 + računi 70 + prevoz 10 = 530 evra.

U drugom slučaju skuplja kirija zapravo znači manji ukupan trošak.

Naravno, stvarni iznosi zavise od konkretnog stana i potrošnje.

Kada je najbolje tražiti studentski stan?

Potragu ne treba ostaviti za poslednje dane pred početak fakultetske godine.

Kako se približava početak nastave, dobar i povoljan stan može brzo da bude izdat.

Zato je korisno početi potragu ranije, napraviti nekoliko scenarija i ne ograničavati se samo na jedno naselje.

Ako student zna fakultet i prihvatljivo vreme putovanja, mnogo je lakše proširiti pretragu na više lokacija.

Najvažnije pitanje nije „Kolika je kirija?“

Roditelji i studenti često krenu u potragu sa maksimalnim iznosom koji su spremni da plate za stan.

Bolji pristup je da prvo izračunaju koliko mogu da izdvoje za kompletan život studenta.

Od tog iznosa treba oduzeti okvirne troškove hrane, prevoza, računa i ostalih potreba.

Tek ono što ostane predstavlja realan budžet za kiriju.

Studentski stan zato ne treba birati samo po ceni ili adresi. Najpovoljniji je onaj koji se uklapa u kućni budžet, ima prihvatljive račune i omogućava studentu da bez velikog svakodnevnog gubitka vremena stigne do fakulteta.