Dok se mnoge porodice u Srbiji svake jeseni pitaju koliko će ih koštati grejanje, Dragan Todorović iz Ljubinića kod Obrenovca već godinama koristi drugačiji sistem, piše Espresso.
Njegova porodica greje kuću površine između 400 i 500 kvadratnih metara biomasom, odnosno balama žetvenih ostataka. Prema njegovoj računici, tokom grejne sezone za energent potroši oko 20 do 30 evra mesečno.
Todorović je kotao napravio zajedno sa porodicom još 2017. godine, a tada je za njegovu izradu izdvojeno oko 1.000 evra.
Kako je ranije ispričao za obrenovački RTV Mag, upravo mu je ovakav način grejanja tokom nekoliko godina doneo značajnu uštedu.
Grejanje na biomasu počelo kao porodični projekat
Ideja da napravi sopstveni kotao nastala je iz potrebe da smanji troškove grejanja.
Todorović je uz pomoć članova porodice napravio kotao koji koristi bale žetvenih ostataka kao gorivo. Za izradu je, prema njegovim rečima, bilo potrebno oko 1.000 evra.
U početku su, kaže, pojedini ljudi iz okoline bili skeptični prema njegovoj ideji.
Vremenom je, međutim, počeo da pokazuje rezultate koje je ostvarivao sa sopstvenim sistemom grejanja.
Prema njegovoj računici, ukupni troškovi energenta tokom grejne sezone iznose oko 150 evra, što je raspoređeno na šest meseci približno 20 do 30 evra mesečno.
Jedna bala može da gori oko dva sata
Princip koji Todorović opisuje prilično je jednostavan.
U kotao se ubacuju bale žetvenih ostataka, a količina goriva zavisi od potrebne toplote. Prema njegovim navodima, jedna bala može da obezbeđuje toplotu oko dva sata, dok dve bale mogu da potraju približno četiri sata.
Todorović tvrdi da kotao bez problema zagreva između 400 i 500 kvadratnih metara prostora.
Prema njegovom iskustvu, čak i kada temperatura napolju padne na oko minus 10 stepeni, temperatura u kući može da ostane oko 25 stepeni.
Važno je, međutim, naglasiti da su ovo podaci iz njegovog ličnog iskustva i da potrošnja zavisi od izolacije kuće, površine, temperature, kvaliteta goriva i samog sistema grejanja.
Kako izgleda njegov kotao?
Todorović je opisao kotao kao konstrukciju napravljenu od pune cigle, uz sistem koji podseća na tradicionalnu hlebnu furunu.
Prema njegovom objašnjenju, dimni gasovi se usmeravaju kroz komore kako bi se što više toplote prenelo na sistem grejanja pre nego što gasovi napuste kotao kroz dimnjak.
Kotao ima i sigurnosni ventil koji bi trebalo da reaguje u slučaju pregrevanja.
Todorović navodi da se u kotao mogu ubaciti tri bale, nakon čega temperatura sistema za relativno kratko vreme dostigne oko 70 stepeni.
Uštede su se vremenom povećavale
Prema njegovoj računici, porodica je za prve četiri godine korišćenja ovakvog sistema uštedela oko 7.000 evra na grejanju.
Todorović je ranije isticao da mu je upravo cena klasičnog ogreva bila jedan od razloga zbog kojih je tražio alternativu.
Biomasa mu je omogućila da koristi žetvene ostatke kao gorivo, umesto da kupuje tradicionalne energente po cenama koje su tokom godina značajno varirale.
Zašto je biomasa zanimljiva za grejanje?
Biomasa obuhvata različite materijale organskog porekla koji mogu da se koriste za proizvodnju energije.
U poljoprivrednim područjima jedan od mogućih izvora su ostaci nakon žetve, poput slame i drugih biljnih ostataka.
Njihova dostupnost, međutim, zavisi od područja, poljoprivredne proizvodnje i načina na koji se materijal prikuplja i skladišti.
Upravo zato ovakav način grejanja nije jednako praktičan za svako domaćinstvo.
Nije dovoljno samo napraviti kotao
Iako Todorović svoj sistem opisuje kao jednostavan i jeftin, izrada kućnog kotla na čvrsto gorivo nosi i ozbiljne bezbednosne zahteve.
Kod sistema koji rade na visokim temperaturama postoji rizik od pregrevanja, požara i problema sa dimnim gasovima. Zbog toga konstrukcija, dimnjak, ventilacija, sigurnosni elementi i instalacija grejanja moraju biti pravilno izvedeni.
Posebno je važno da se ne kopira improvizovana konstrukcija bez stručne procene i provere usklađenosti sa propisima.
Todorovićevo iskustvo zato pre svega pokazuje da biomasa može biti zanimljiva opcija za domaćinstva koja imaju pristup odgovarajućem gorivu, ali stvarna isplativost zavisi od brojnih faktora.
Njegova računica je privukla pažnju
Todorović kaže da je nekoliko ljudi iz Srbije dolazilo da vidi kako je napravio kotao i da se upozna sa sistemom.
Njegova priča je zanimljiva upravo zbog jednostavne računice: ulaganje od oko 1.000 evra u izradu kotla, korišćenje žetvenih ostataka i relativno mali troškovi goriva omogućili su njegovoj porodici da značajno smanji izdatke za grejanje.
Za njega je to, kako kaže, dokaz da je moguće pronaći alternativu skupljim načinima grejanja.
Ipak, pre bilo kakvog ulaganja potrebno je napraviti sopstvenu računicu i uzeti u obzir cenu opreme, radove, dimnjak, skladištenje goriva, održavanje i bezbednost sistema.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)