Ali, kada je reč o broju oglasa za posao, u poslednje dve godine, u oblasti veterine zabeležen je pad, posebno za diplomirane veterinare, gde je broj oglasa sa 128 u 2023. pao na 90 u 2024. godini.

Miloš Turinski, portparol Infostuda, rekao je za Bizportal da se sličan trend vidi i kod veterinarskih tehničara, iako je pad bio blaži.

- Ipak, ono što je zanimljivo jeste da interesovanje kandidata ne jenjava - broj prijava po oglasu ostaje stabilan, a kod tehničara čak raste. Tokom prvog kvartala 2025. broj oglasa ostaje nizak, ali istovremeno beležimo visok broj konkurisanja, što ukazuje da ljudi i dalje aktivno traže posao u struci i pažljivo prate prilike na tržištu - istakao je Turinski.

Govoreći o plati, on je naveo da je u prethodnih godinu dana prosečna plata za diplomirane veterinare iznosila je oko 98.000 dinara, dok je kod veterinarskih tehničara bila oko 81.500.

- Iako postoji razlika u obrazovanju i odgovornostima, razlika u zaradama nije tako velika, što može doprineti većem interesovanju za tehničarske pozicije koje su pristupačnije i češće prisutne u oglasima. Sve to govori u prilog tome da veterina i dalje privlači kandidate, ali da je broj otvorenih pozicija ograničen i da postoji prostor za strateško jačanje ovog sektora - rekao je portparol Infostuda.

Veterinar je nekada bio najvažnija ličnost koja obilazi selo, a uz njega i veterinarski tehničari koji su pripremali životinje i radili jednostavnije intervencije. Veterinar na selu je uglavnom brinuo o zdravlju stoke. Danas mahom leče kućne ljubimce.

[caption id="attachment_121629" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Koje su prednosti rada u ambulanti, a koje na terenu, spec dr vet Aleksandar Vukomanović objasnio je da je prednost rada u ambulanti ta što znate gde ćete provesti radno vreme od početka do kraja, uz povremene izlaske na teren.

- Ne osećate vremenske prilike i ne razmišljate gde će vas zadesiti olujni oblak i da li ćete morati da radite svoj posao u blatu ili na suvom. Prednost rada na terenu je ta što ste u konstantnom kontaktu sa svojim pacijentima, već pri prvom pogledu na štalu, možete videti u kakvim uslovima živi ta životinja, da li je briga adekvatna, da li je izbor hrane odgovarajući i da li je potrebno nešto od toga korigovati - rekao je Vukomanović za Bizportal.

On je dodao da potražnja za veterinarima raste u gradskim sredinama, a da opada u seoskim. Prema njegovim rečima, uzrok tome svakako leži u sve većem broju kućnih ljubimaca, a i u tome što je veterinarska medicina dosta napredovala u našoj zemlji.

- Sve više su u upotrebi savremena dijagnostička sredstva i aparati koji se koriste i u humanoj medicini. Dakle, razvojem dijagnostike, došli smo do toga da jedan veterinar ne može i ne treba da obavlja sve, od osnovnih kliničkih, do specijalističkih pregleda, već da se uže specijalizuje za neku oblast i na taj način pomogne kako svojoj profesiji, tako i pacijentima, da dobiju adekvatnu dijagnostiku i terapiju - kazao je on.

Naglasio je da veterinarska profesija u društvu treba da zauzima visoko mesto, iz razloga što je, kako kaže, "naša primarna briga zdravlje ljudi".

[caption id="attachment_121628" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

- Posao veterinara je da se brinući o zdravlju životinja, brine i o tome da hrana koja dospe na trpezu bude zdrava, bez ikakvih antibiotika i drugih medikamenata. Postoje bolesti koje su zoonoze - zajedničke za ljude i životinje, naša profesija je prva barijera u borbi sa njima. Besnilo, kao najopasniji i jedan od najsmrtonosnijih virusa je jedna od tih bolesti. Najsvežiji primer su slinavka i šap - pojavila se bolest u Mađarskoj i po zakonskim odredbama u borbi sa ovom bolešću, veterinarska inspekcija donosi uredbu o prestanku uvoza životinja, mesa i prerađevina sa teritorije Mađarske u našu zemlju. To je jedan aspekt, drugi je taj što brinemo o zdravlju kućnih ljubimaca - istakao je Vukomanović.

Edukujući vlasnike da redovno primenjuju preventivne mere u suzbijanju širenja parazitskih bolesti među psima i mačkama, kako kaže, suzbijamo te iste parazitske bolesti u humanoj populaciji.

- I možda poslednje, ali podjednako važno je to što učimo ljude kako da se ponašaju prema životinjama, jer iz neznanja dolazi do povreda i prenošenja bolesti - poručio je on.

Veterinari su klijentima dostupni 24 sata, a koliko je važna veza između njih i klijenata, veterinar je objasnio da ordinacija ima svoje radno vreme, ali se kao i kod ljudi bolesti i incidenti dešavaju bilo kada u toku dana ili noći.

- Dešava se da po nekoliko puta van radnog vremena dolazimo u ordinaciju za različite probleme naših pacijenata i da provedemo noć uz njih. Veza veterinara sa klijentima je podjednako važna, kao i ona između ljubimaca i vlasnika i veterinara i kućnih ljubimaca. Ukoliko se uspostavi odnos baziran na uzajamnom poštovanju, poverenju i shvatanju da smo mi tu da zajedno rešavamo probleme, onda možemo da budemo mirni u svakom pogledu - napomenuo je Vukomanović.

Neobičan slučaj je bio prošle godine kada je čovek doneo lisicu, koju je našao pored puta u okolini Beograda. Lisice su rezervoari virusa besnila i to što ga nismo registrovali u Srbiji, ne znači da ga nema, već da obolele i uginule divlje životinje nisu bile pronađene. Čovek je iz najčistije namere doveo sebe, a time i sve oko sebe u potencijalnu opasnost. Nakon kratkog razgovora, i sam je shvatio šta je moglo da se desi. Lisicu je preuzela nadležna služba, provela je 10 dana u karantinu i srećom nije bila bolesna, pa je vraćena u prirodu.

- Preoperativna priprema je sveobuhvatnija nego što se može zamisliti. Naši klijenti ostaju ponekad zatečeni time koliko vremena, truda i strpljenja uložimo u to da im objasnimo sam zahvat koji ćemo uraditi, kako da se ophode prema ljubimcu nakon same intervencije i na koji način treba da ga pripreme. Osnovno je da se uradi opšti klinički pregled, krvna slika, biohemijske analize krvi, testovi na vektorski prenosive bolesti i kardiološki pregled. Iz ovih analiza dolazimo do zaključka o opštem stanju organizma, potencijalnim problemima zbog kojih ljubimac ne bi mogao da bude anesteziran ili bi zahtevao poseban pristup ili lekove pri uvođenju u anesteziju. Dakle, treba sagledati mnogo aspekata pre bilo kakve intervencije - objasnio je veterinar.

Raniji pristup je bio da se može i bez svih ovih analiza. I može, u 90 odsto slučajeva će sam proces biti urađen kako treba, ali je onih 10 procenata pacijenata u mnogo većem riziku, nego što je potrebno podneti i mogu se desiti neželjene situacije.

- Sa savremenim pristupom, preduzimanjem svih potrebnih mera predostrožnosti i analizama koje sam naveo, komplikacije su svedene na manje od jedan odsto, dakle, smanjene su za više od 10 pura, što je priznaće svako veliki uspeh i cilj kome svi težimo - kazao je on.

Pozitivan efekat kućnih ljubimaca na ljude naučno je dokazan. U vreme koronavirusa, mnogi su osetili usamljenost te su odlučili da nabave ljubimca. Ali, to podrazumeva i njegovu negu.

- Pozitivni efekti ljubimaca na ljude su mnogobrojni, počev od zdravstvenih - vlasnici pasa su u obavezi da svoje ljubimce izvode nekoliko puta dnevno, time i oni poboljšavaju kondiciju. Dodatno se obogaćuje i socijalni život, upoznavanjem novih ljudi, koji imaju pse, pa se dolazi do toga da se formiraju grupe ljudi koje izlaze u isto vreme, šetaju, pričaju, druže se, a ujedno i izvode svoje ljubimce. Benefiti koje donose ljubimci su, dakle nemerljivi - naveo je veterinar.

Istakao je da je nega ljubimaca velika obaveza i trošak. Potrebno je pre svega odabrati adekvatnog ljubimca, proceniti neke svoje navike, videti da li je stvarno potrebno da u svoj život uvedete nekog ko je od vas zavisan 100 odsto do kraja života. Ukoliko se odlučite za određenu vrstu ljubimca, potrebno je da ga hranite na odgovarajući način, da obezbediti vreme za druženje, negu krzna, dlake, kože, tretirate protiv bolesti, parazita, vodite na redovne preglede kod veterinara, redovno vakcinišete.

[caption id="attachment_80096" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Prema njegovim rečima, morate uzeti u obzir i to da ponekad putujete, pa da procenite da li treba i ljubimac da ide sa vama ili ne.

Sa kojim se sve izazovima veterinari suočavaju, on je ocenio da je to plemenito zanimanje.

- Vreme koje posvećujemo edukaciji, samom poslu, vlasnicima i njihovim ljubimcima je sve ono vreme koje ne posvećujemo sebi i svojim porodicama. Iz tog razloga smo svi pod velikim stresom, jer se dešava da okolina ne razume zbog čega mi tako živimo, a klijenti ne mogu da razumeju da postoje bolesti koje nije moguće lečiti. U tom momentu smo svi nezadovoljni, vlasnici iz svojih razloga, porodica, jer nismo uz njih, a mi zbog toga što sve što smo naučili i primenili nije dovoljno da se pomogne bespomoćnom biću, koje od nas traži pomoć. Jedini način da se sve ovo prevaziđe je da se potrudite da budete još bolji u svakom aspektu života i da time nadomestite prethodne nedostatke - napomenuo je Vukomanović.

Ko je su to skrivene borbe veterinarske medicine, on je naveo da one ne postoje, ukazujući da su sve transparentne.

- Borimo se protiv bolesti, borimo se protiv neuspeha, trudimo se da radni dan bude uspešan i adekvatno nagrađen. Pravo je zadovoljstvo kad vlasnici shvate da smo uradili sve što smo mogli, kako mi, veterinari, tako i oni kao vlasnici – tada sve pada u drugi plan i shvatate da niste protraćili vreme - kazao je on.

Ova oblast prolazi kroz tehnološku revoluciju, a napredni tretmani i najsavremeniji alati učinili su ovaj posao otvorenijim za nove mogućnosti. Veterinar je objasnio da se u Srbiji iz godine u godinu osavremenjuje veterinarska medicina.

- Prva revolucija je bila kada se pojavila hematologija sa biohemijom, o rendgenografiji i ultrazvučnoj dijagnostici ne treba trošiti reči. Svakodnevno se i ta aparatura unapređuje, a pojavljuju se i CT i MRI kao dijagnostičke metode, koje nam donose sveobuhvatnije sagledavanje problema i pomažu u dijagnostici. Međutim, tehnologija je neupotrebljiva bez pravih stručnjaka i to je ono na šta sam izuzetno ponosan kao deo struke. Kolege veterinari se edukuju svakodnevno, kako putem seminara, tako i putem internet predavanja, kurseva, razmenom ličnih iskustava. Na taj način se podiže kvalitet veterinarske medicine u Srbiji i samo tako možemo napraviti iskorak i dostići nivo koji imaju stručnjaci iz humane medicine - naveo je veterinar.

[caption id="attachment_139600" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Savet Svetske asocijacije (WVA) izabrao je ovogodišnju temu - "Za zdravlje životinja potreban je tim", a šta to znači biti u timu i šta oni mogu da obezbede, on je rekao da pod timom smatra ono ljubimce, vlasnike, veterinare, po potrebi i više nas iz jedne ordinacije.

- Biti deo tima znači da treba da imate poverenje u ljude, ali i da ulivate poverenje ljudima. Poštenim radom, zalaganjem i konstantnim unapređivanjem sebe, doprinosimo ne samo svom poslu, ordinaciji, nego svojoj struci, a time i društvu - rekao je on.

Koliko je ovaj stresan, a koliko je lep posao, veterinar je istakao da se najveći izazovi veterinarske profesije nalaze u osnovnim stvarima, a to su opstanak i unapređivanje, kako lično, tako i na planu same ordinacije.

On je dodao da se konstantno donose novi zakoni, nameti, obaveze, dokumentacija koju treba popunjavati besomučno. Veterinar pola radnog vremena provodi sređujući papirologiju vezanu za samo funkcionisanje ordinacije, a da drugu polovinu vremena posvećuje veterinarskoj medicini.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.