Visoki prihodi ne znače nužno i veliku vrednost kompanije. Kupca prvenstveno zanima koliko firma zarađuje, koliko novca stvara i da li su ti rezultati održivi.
Analiziraju se finansijski izveštaji, troškovi, dugovanja, novčani tokovi i eventualni jednokratni prihodi ili rashodi koji ne predstavljaju uobičajeno poslovanje. Važno je i koliko je firma zavisna od vlasnika, ako se gotovo svi poslovi, kontakti i odluke oslanjaju na jednu osobu, prelazak na novog vlasnika može biti rizičniji.
U praksi se najčešće koriste tri pristupa, a izbor zavisi od delatnosti, veličine kompanije i svrhe procene.
Imate malo početnog kapitala? Postoje biznisi koji mogu da uspeju i u malom gradu, više o tome pročitajte OVDE.
1. Procena na osnovu dobiti i tržišnih multiplikatora
Vrednost se procenjuje poređenjem sa sličnim firmama ili prethodnim prodajama. Jedan od pokazatelja je EBITDA, dobit pre kamata, poreza i amortizacije, koja se množi odgovarajućim multiplikatorom.
Taj multiplikator nije isti za sve firme. Zavisi od delatnosti, rasta, rizika, veličine i kvaliteta poslovanja. Zato ne postoji univerzalno pravilo da svaka kompanija vredi određeni broj godišnjih dobiti.
2. Procena budućih novčanih tokova
Ovaj pristup polazi od novca koji bi firma mogla da generiše u budućnosti. Očekivani novčani tokovi svode se na sadašnju vrednost, uzimajući u obzir vreme i rizik.
Metoda je korisna kada firma ima relativno predvidivo poslovanje, ali rezultat zavisi od realnosti projekcija, očekivanog rasta i primenjene diskontne stope.
3. Procena imovine i obaveza
Kod firmi koje poseduju značajnu nekretninsku, proizvodnu ili drugu imovinu, procenjuje se vrednost sredstava i oduzimaju obaveze. Ovaj pristup može biti posebno važan za imovinski intenzivne kompanije ili firme koje prestaju da posluju.
Ipak, kod profitabilne firme vrednost samog poslovanja, brenda, odnosa sa kupcima i sposobnosti ostvarivanja zarade može biti veća od vrednosti njene neto imovine.
Kako dugovi utiču na konačnu cenu?
Važno je razlikovati vrednost poslovanja od vrednosti vlasničkog udela koji se prodaje.
Na primer, ako se poslovanje proceni na dva miliona evra, a firma ima 500.000 evra neto duga, pojednostavljena računica daje vrednost vlasničkog kapitala od 1,5 miliona evra.
U stvarnoj transakciji mogu biti važni i gotovina, obrtni kapital, druge obaveze i uslovi ugovora. Zbog toga procenjena vrednost poslovanja nije automatski isto što i iznos koji vlasnik dobija prodajom udela.
Koje još male biznise možete da pokrenete uz skromno ulaganje pročitajte OVDE.
Šta može da poveća, a šta da smanji vrednost biznisa?
Veću vrednost mogu podržati stabilni prihodi, ponovljene kupovine, diversifikovana baza klijenata, prepoznatljiv brend, efikasan tim i mogućnost rasta bez proporcionalnog povećanja troškova.
Sa druge strane, visoka zaduženost, zavisnost od nekoliko velikih kupaca, neuređena dokumentacija, sporovi ili prevelika zavisnost od vlasnika mogu otežati prodaju i uticati na ponuđenu cenu. Kupci zato proveravaju finansijske, pravne i operativne podatke pre konačne ponude.
Ko određuje konačnu cenu firme?
Procena vrednosti daje osnovu za pregovore, ali ne garantuje iznos koji će kupac platiti. Konačna cena zavisi i od interesa kupaca, konkurencije među ponuđačima, uslova plaćanja, preuzetih rizika i dogovora o tome šta se tačno prodaje.
U Srbiji se za početnu analizu mogu koristiti i javno objavljeni finansijski izveštaji dostupni preko Agencije za privredne registre. Oni, međutim, nisu zamena za detaljnu procenu konkretne kompanije.
Vrednost privatne firme nije samo zbir njene imovine niti prost procenat godišnjeg prometa. Najrealniju sliku daje kombinacija finansijskih rezultata, budućih novčanih tokova, tržišnog poređenja i rizika koji kupac preuzima.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)