Lista koju svake godine od 1999. objavljuje kineski istraživački institut Hurun pokazuje da su ove godine najviše profitirali preduzetnici iz visokotehnoloških oblasti, dok su bogataši iz potrošačkog sektora i sektora nekretnina zabeležili gubitke, prenosi AP.
Prema podacima Huruna, Džang je prvi najbogatiji Kinez čije je bogatstvo dostiglo ovu visinu. Predsednik Huruna Rupert Hudžverf istakao je da je Doubao, AI asistent kompanije ByteDance, najkorišćeniji takav alat u Kini. ByteDance je vlasnik i platformi za kratke video-snimke TikTok i Douyin.
„Veštačka inteligencija najveći je pojedinačni pokretač rasta bogatstva na ovoj listi, 160 bogataša, odnosno svaki deseti, sada zarađuje od AI-ja“, rekao je Hudžverf.
Drugo mesto zauzeo je Džong Šanšan, vlasnik kompanije za flaširanu vodu, čije je bogatstvo palo za 23 odsto, na 61 milijardu dolara. Treći je Robin Zeng, predsednik kompanije CATL, najvećeg svetskog proizvođača baterija za električna vozila.
Na listi se prvi put našao i Ljang Venfeng, osnivač kineskog AI startapa DeepSeek, koji je zauzeo sedmo mesto. Na desetom mestu je Čen Tjanši, predsednik kompanije Cambricon, proizvođača AI čipova.
Na listi se nalazi rekordnih 1.529 osoba čija imovina premašuje pet milijardi juana, što je 6,6 odsto više nego prošle godine. Kina ima 1.176 dolarskih milijardera, što je za 155 više nego prošle godine i za 176 više nego SAD.
„Ovogodišnji rast bio je polarizovan, preduzetnici u oblastima veštačke inteligencije, poluprovodnika i robotike zabeležili su veliki napredak, dok se bogatstvo onih iz potrošačkog sektora, sektora nekretnina i tradicionalne proizvodnje smanjilo. To je ekonomija sa dve brzine“, rekao je Hudžverf.
Najveći pad zabeležio je Lei Jun, predsednik kompanije Xiaomi, čije je bogatstvo prepolovljeno i sada iznosi 25,1 milijardu dolara.
„Danas se prvi put dogodilo da nijedan investitor u nekretnine iz kontinentalne Kine nije među 100 najbogatijih“, naveo je Hudžverf.
Kineska ekonomija je u trećem kvartalu porasla za 4,5 odsto na godišnjem nivou, a vlasti su za ovu godinu postavile cilj privrednog rasta od 4,5 do 5 odsto. Dok industrije poput veštačke inteligencije i električnih vozila rastu uz podršku države, domaću potražnju već godinama opterećuje kriza na tržištu nekretnina.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)